Traspinedo
Traspinedo | |||
---|---|---|---|
| |||
Alministración | |||
País | España | ||
Autonomía | Castiella y Lleón | ||
Provincia | provincia de Valladolid | ||
Partíu xudicial | Valladolid | ||
Tipu d'entidá | conceyu d'España | ||
Alcalde de Traspinedo (es) | Jesús Bazán Puertas | ||
Nome oficial | Traspinedo (es)[1] | ||
Códigu postal |
47330 | ||
Xeografía | |||
Coordenaes | 41°34′33″N 4°28′20″W / 41.575833333333°N 4.4722222222222°O | ||
Superficie | 26 km² | ||
Altitú | 751 m | ||
Llenda con | Montemayor de Pililla, La Parrilla, Tudela de Duero, Villabáñez, Sardón de Duero y Santibáñez de Valcorba | ||
Demografía | |||
Población |
1242 hab. (2023) - 592 homes (2019) - 517 muyeres (2019) | ||
Porcentaxe | 0.24% de provincia de Valladolid | ||
Densidá | 47,77 hab/km² | ||
Traspinedo ye un conceyu na contorna de Tierra de Pinares na provincia de Valladolid, comunidá autónoma de Castiella y Llión, España.
Historia
La villa de Traspinedo nel sieglu XIV pertenecía al Infantazgo de Valladolid, sicasí perteneció a dellos señoríos: l'abá de Palazuelos, el citáu de Valladolid, Ruiz González de Castañeda, y Dña. Juana, muyer que foi de Juan Rodríguez de Sandoval. El so escudu tien por armes un castiellu. Destaca una cai típica na qu'abonden les portalaes con pies derechos de madera, una casa con portada d'arcu de mediu puntu. N'otra, hai un escudu con atributos de la pelegrinación a Santiago (gordón, bordón, calabaza y concha). El so ilesia parroquial ta dedicada a San Martín. Trátase d'una construcción gótica de fines del s. XV y principios del s. XVI, en bon estáu de caltenimientu. Consta de dos naves, una cubierta con aresta y otra con crucería estrellada. Reformada en 1752 pol arquiteutu vallisoletano, Matias Machuca.[ensin referencies]
Demografía
1991 | 1996 | 2001 | 2004 | 2014 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
785 | 834 | 829 | 905 | 1126 | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
(Fonte: [ensin referencies]) |
Cultura
Fiestes
- El 2 de xunetu celébrase Santa Isabel, patrona de Traspinedo. La fiesta tien siete díes de duración, el día 2 de xunetu celebra una misa solemne, procesión y badayada de campanes, tou n'honor a la Santa. Bébese y parte llimonada ente los foresteros, hai encierres, tornes, pasacalles y bailles.
- El 11 de payares celebra San Martín, patrón de Traspinedo. La fiesta tien dos díes de duración, empezando'l vienres y terminando el domingu pela nueche, mientres la cual realízase la tradicional matanza d'un cochino pal esfrute de los habitantes de la población y foresteros que los acompañen. Asina mesmu mientres los últimos años y gracies a la "Asociación Taurina Cueso de la Fuentecilla" del conceyu,que recuperó esta práutica, viniéronse realizando encierres y suelta de vaquillas al tradicional estilu de la villa.
Personaxes pernomaos
- José Velicia Berzosa (1931-1997) creador del proyeutu Las Edades del Hombre.
Ver tamién
Referencies
- ↑ Afirmao en: Llista de Conceyos y los sos Códigos por Provincies a 1 de xineru de 2019. Data d'espublización: 8 febreru 2019. Editorial: Institutu Nacional d'Estadística.