Сръбски орел: Разлика между версии

Изтрито е съдържание Добавено е съдържание
Редакция без резюме
 
(Не са показани 2 междинни версии от 2 потребители)
Ред 9:
Най-старият запазен двуглав орел от [[Неманичи|династия Неманичи]] в исторически източници е изобразен на ''[[Ктитор|ктеторския]]'' портрет на [[Мирослав Завидович|Мирослав от Хум]] в църквата „Св. Петър и Павел“ в [[Биело поле]]. {{Sfn|Atlagić|2009|p=180}}
 
От XIV век, двуглавият орел може да бъде видян все по-често върху надписи, средновековни стенописи и бродерии върху дрехите на сръбските кралски особи. {{Sfn|Solovjev|1958|p=130}} Оцелелият златен пръстен на [[Теодора Смилец|царица Теодора]] (1321 – 22) има гравиран символ. {{Sfn|Solovjev|1958|pp=134 – 135}} По време на управлението на император [[Стефан Душан]] (r. 1331 – 55), двуглавият орел може дабъдеда бъде видян на всекидневни предмети и документи, свързани с държавата, като восъчни печати и укази. {{Sfn|Solovjev|1958|pp=134 – 135}} През 1339 г. картографът Анджелино Дюлчерт маркира [[Сръбско царство|Сръбската империя]] на картата си с знаме с червен двуглав орел. {{Sfn|Solovjev|1958|pp=134 – 135}}
 
Двуглавият орел е официално осиновен от [[Стефан Лазаревич]], след като през август 1402 г. при двора в [[Константинопол]] той получава [[Деспот (титла)|титлата]] на [[Деспот (титла)|''деспота'']], втората най-висока византийска титла, от [[Йоан VII Палеолог]]ос.<ref>Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, vol. 8, Osteuropa-Institut München, F. Steiner Verlag, 1960, p. 511.</ref>
Ред 22:
[[Сръбска революция|Сръбската революция]] обаче възкрасява традицията на белия двуглав орел и той отново се превръща в символ на Сърбия след независимостта от Османската империя.
 
== галерияГалерия ==
<gallery>
Файл:Knez Miroslav grb orla sa odezde.png|Герб на [[Miroslav of Hum|Мирослав от Хум]] (г. 1198) <ref>Atlagić (2009), citing M. Atlagić (2006), Културни споменици у Србији и суседним земљама и двоглави орао као национални српски хералдички симбол, in: ''Духовност писане културе Срба у контексту културе балканских Славена'', Pristina-Leposavic: Institute for Serbian Culture, 223 – 259.</ref>
Ред 85:
* {{Cite book|last=Ivić|first=Aleksa|title=Stari srpski pečati i grbovi: prilog srpskoj sfragistici i heraldici|url=https://books.google.com/books?id=Tz2gnQEACAAJ|year=1910|publisher=Natošević|ref=harv}}
* {{Cite book|last=Ivić, Aleksa|last2=Mrđenović, Dušan|last3=Spasić, Dušan|last4=Palavestra, Aleksandar|title=Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele|url=https://books.google.com/books?id=Sz4vAAAAMAAJ|year=1987|publisher=Nova knjiga|location=Belgrade|ref={{harvid|Ivić et. al|1987}}}}
* {{Цитат уеб|уеб_адрес=http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/UBSM-I-0253|заглавие=Хералдички обичаји у Срба: у примени и књижевности|автор=Novaković|първо_име=Stojan|автор_препратка=Stojan Novaković|издател=Краљевско-српска државна штампарија}} {{Webarchive|urlдостъп_дата=2020-04-29|архив_дата=2015-04-22|архив_уеб_адрес=https://archive.is/20150422055616/http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/UBSM-I-0253 |date=2015-04-22 }}
* {{Cite book|last=Solovjev|first=Aleksandar Vasiljevič|title=Istorija srpskog grba|url=https://books.google.com/books?id=BAVIAAAAMAAJ|year=1958|publisher=Srpska misao|ref=harv}}