Арагонски јазик
Арагонскиот — романски јазик[1] кој денес се зборува од страна на околу 10.000 до 30.000 луѓе во долината на реката Арагон во истоимената автономна покраина. Тој е единствениот жив говор од средновековните наварско-арагонски дијалекти.
Арагонски јазик aragonés | ||
---|---|---|
Зборуван во: | Шпанија | |
Регион: | Арагон | |
Вкупно говорници: | — | |
Јазично семејство: | индоевропски италски романски итало-западни пиринејско-мозарапски Арагонски јазик | |
Јазични кодови | ||
ISO 639-1: | an | |
ISO 639-2: | arg | |
ISO 639-3: | id=arg arg |
Јазичниот код за арагонскиот јазик е an
според ISO 639-1 и arg
според ISO 639-2/-3.
Варијанти
уредиАрагонскиот јазик се одликува со бројни дијалекти, коишто се под влијание на шпанскиот и каталонскиот јазик.[2] Овие дијалекти може соодветно да се поделат во четири групи:
- западноарагонска (западно од реката Арагон до границата со Навара; ги опфаќа долините Вал д'Ансо, Вал д'Ехо, Арагуес дел Пуерто и Хака)[3]: cheso, ansotano, chaqués;[4]
- централноарагонска (меѓу реките Гаљего и Синка, ограничен на југ со реките Баса и Гуарга)[3]: panticuto, bergotés, belsetán, tensino;[4]
- источноарагонска (меѓу реките Синка и Есера)[5]: chistabín, fobano, benasqués, grausino, focense, estadillano;[4] и
- јужноарагонска (го опфаќа подрачјето на Сомонтано де Барбастро и Уеска)[6]: somontano.[7]
Пример на текст на арагонски
уредиВо продолжение е направена споредба на текстот на молитвата „Оче наш“ на арагонски ишпански јазик:
арагонски
Pai nuestro, que yes en o cielo, |
шпански
Padre nuestro que estás en los cielos, |
Поврзано
уредиНаводи
уреди- ↑ Francho Nagore Laín: Gramática de la lengua aragonesa, 1989, S. 25.
- ↑ Torsten Sotta: Einheit und Diversität der aragonesischen Dialekte. Eine morphologische und lexikalische Untersuchung. 2010, S. 17.
- ↑ 3,0 3,1 Torsten Sotta: Einheit und Diversität der aragonesischen Dialekte. Eine morphologische und lexikalische Untersuchung. 2010, S. 24.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Teresa Echenique Elizondo, Juan Sánchez Méndez: Las lenguas de un reino. Historia lingüística hispánica. 2005, S. 177.
- ↑ Torsten Sotta: Einheit und Diversität der aragonesischen Dialekte. Eine morphologische und lexikalische Untersuchung. 2010, S. 25.
- ↑ Torsten Sotta: Einheit und Diversität der aragonesischen Dialekte. Eine morphologische und lexikalische Untersuchung. 2010, S. 24f.
- ↑ Teresa Echenique Elizondo, Juan Sánchez Méndez: Las lenguas de un reino. Historia lingüística hispánica, 2005, S. 178.
Литература
уреди- Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (Hrsg.): Lexikon der Romanistischen Linguistik (LRL). Niemeyer, Tübingen 1988–2005 (12 Bände); Band VI,1: Aragonesisch/Navarresisch, Spanisch, Asturianisch/Leonesisch, 1992. ISBN 3-484-50236-3.
- Teresa Echenique Elizondo, Juan Sánchez Méndez: Las lenguas de un reino. Historia lingüística hispánica. Gredos. Biblioteca románica hispánica, Madrid 2005, ISBN 84-249-2760-5.
- Francho Nagore Laín: Gramática de la lengua aragonesa. Mira Editores, Zaragoza 1989, ISBN 84-86778-16-6.
- Artur Quintana: Die Kodifizierung der neuaragonesischen Schriftsprache. In: Wolfgang Dahmen et al. (Hrsg): Zum Stand der Kodifizierung romanischer Kleinsprachen. Romanistisches Kolloquium V. Gunter Narr Verlag, Tübingen 1991, ISBN 3-8233-4199-5, S. 199-215.
- Torsten Sotta: Einheit und Diversität der aragonesischen Dialekte. Eine morphologische und lexikalische Untersuchung. Peter Lang Verlag, Frankfurt a. M. 2010, ISBN 978-3-631-57606-9.
- Otto Winkelmann: Die romanischen Minderheitensprachen an der Schwelle zum 21.Jahrhundert. In: Wolfgang Dahmen et al. (Hrsg.): Die Bedeutung der romanischen Sprachen im Europa der Zukunft. Romanistisches Kolloquium IX. Gunter Narr Verlag, Tübingen 1996, ISBN 3-8233-5073-0, S. 185-198.