Wikipedija

Камбиз II

Камбиз II (староперз. Камбūјиа, перз. کمبوجیه) био је перзијски велики краљ који је 530. пне. наслиједио свога оца, Кира Великог[2]. Припадао је иранској династији Ахеменида која је владала Перзијом од 6. до 4. вијека пне.. Камбиз је остао запамћен по ширењу Перзијске Монархије на Африку, односно освајање Египта. Године 522. пне. наслиједио га је узурпатор Гаумата којег је годину касније с трона макнуо један од најславнијих перзијских краљева, Дарије I Велики.

Камбиз II
Камбиз II кажњава Псаметика III (перзијски печат)
Велики краљ Перзије
Владавина 530. - 522. пне. (8 година)
Крунидба 530. пне.
Претходник Кир Велики (Перзија)
Псамтик III (Египат)
Насљедник Смердис
Пуно име
Камбиз II од Перзије
Династија Ахемениди
Отац Кир Велики
Мајка Касандана
Рођење 549. пне.
Смрт 522. пне.
Екбатана или Дамаск
Покоп Пасаргад[1]

Увод

уреди

Када је Кир Велики освојио Бабилон и смијенио њиховог краља Набонида 539. пне., задужио је свог најстаријег сина Камбиза за бабилонске религијске церемоније. Наиме, Бабилонци су славили фестивал Акиту и недолазак владара на фестивал се сматрао великом увредом, због чега је краљ Набонид изгубио поштовање код Бабилонаца будући да на њега годинама није долазио. На Кировом цилиндру који проглашава Кира легитимним краљем Бабилона спомиње се и име Камбиза II, који се обраћа вјерницима Мардука. На записима који датирају из прве године владавине, Камбиз се спомиње и као краљ Бабилона. Када је Кир умро 530. пне., Камбиз га је наслиједио као самостални владар Перзијске Монархије. Посљедњи записи из доба његове владавине Бабилоном датирају из марта 522. пне., док Херодот (3.66) спомиње како је владао седам година и пет мјесеци од Кирове смрти, односно до љета 523. пне.

Породица

уреди

Сваки перзијски краљ требао је осигурати потпору племства, у циљу чега су склапани многи династијски бракови. Херодот спомиње како се Камбиз оженио Пхедимијом, кћери Отана. Отан је можда био брат Касандане, која је (такођер према Херодоту) била Камбизова мајка, што би значило да се Камбиз оженио својом рођакињом. Херодот пак ради најмање једну грешку када описује његово обитељско стабло јер назива Отановог оца Фарнаспом умјесто Тхукром, што значи да постоји могућност погрешке[3].

Даријеви Бехистунски натписи

уреди
Главни чланак: Бехистунски натписи

Освајање Египта

уреди

Након што је његов отац Кир Велики освојио цијели Блиски исток, било је природно да је Кир одлучи проширити Перзијску Монархију на Египат који је остао једина независна држава тог дијела свијета. Прије похода убио је брата Бардију (Смердиса), којег је Кир претходно именовао за поглавара источних провинција. Датум је навео Дарије, док грчки аутори спомињу како се убојство догодило послије освајања Египта. Освајање Египта почело је 525. пне., када је фараона Амазиса II наслиједио Псамтик III

Камбиз се за пустињску експедицију припремио склопивши савезништво с арапским поглаварима који су перзијској војсци допремали пријеко потребну воду. Египатски фараон Амазис II надао се да ће му савезништо с Грцима помоћи да се одупре перзијској инвазији.

Ипак, фараонска нада је пропала јер су се ципарски градови и тиранин Поликрат са отока Самоса који је посједовао велику морнарицу одлучили прикључити Перзији, док је заповједник грчких трупа Фан од Халикарнаса приступио перзијским трупама. У одлучујућој битци код Пелузија египатска војска је поражена, а недуго послије освојен је град Мемфис. Битка је постала популарна по томе што су Перзијанци као штитове користили мачке које су биле свете Египћанима, па су се предавали из страха да их не озлиједе[4]. Заробљени фараон Псамтик III је погубљен јер је покушао подићи устанак. Египатски записи говоре како је Камбиз службено прихватио фараонску титулу.

Покушај освајање јужног и западног Египта

уреди

Камбиз из Египта покушава освојити Куш, краљевство које се налази у данашњем Судану. Ипак, његова војска није успјела проћи сурову пустињу па се уз велике губитке повукла. Према нубијским записима који се чувају у данашњем музеју у Берлину, краљ Настасен наводи како је поразио војску Камбасутена и заплијенио све његове бродове. Иако се сматрало како је ријеч о Камбизу[5], Настасен је живио два стољећа касније па је вјеројатније како се ради о Кабашу. Друга Камбизова експедиција против оазе Сиwа (данашњи Египат уз границу с Либијом) такођер је пропала, а план о нападу на Картагу омела су одбијања Феничана да им осигурају транспорт, будући да су Картажане сматрали својим далеким рођацима.

Смрт Камбиза

уреди

За вријеме Камбизових похода у Африци, у срцу Перзије појавио се човјек који је тврдио како је Бардија (Смердис), иако је прави Смердис био убијен три године раније. Радило се о узурпатору Гаумати који је желио запосјести на перзијски трон, што му је и успјело јер су га признали за краља.

Камбиз се покушао обрачунати с њим, но на путу у Пасаргад је изгубио живот. Према Дарију, Камбиз је починио самоубојство јер је сматрао како нема шансе да се успије вратити на трон, док грчки повјесничари Херодот и Ктезије наводе како је смрт била несретан случај. Алтернативни извори говоре како је Дарије особно убио Камбиза што је требао бити први корак у његовој борби за перзијски трон.

Према Херодоту, умро је у Екбатани, Јосип Флавије спомиње Дамаск, а Ктезије Бабилон, што је готово немогуће. Камбиз је покопан у Пасаргаду; остаци његове гробнице идентифицирани су 2006.[6]

Легенда о Камбизовој изгубљеној војсци

уреди
 
Гравура Камбзиове изгубљене војске из 19. вијека

Према Херодоту, Камбиз је послао војску на пророчанство Амона код оазе Сиwа. Његова војска од 50.000 људи била је на пола пута у пустињи гдје их је заскочила страшна пустињска олуја која их је уништила и закопала[7]. Иако готово сви египтологисти сматрају причу митом, постоје одређени људи који су тражили остатке те војске годинама. То укључује и Лáсзлó Алмáсyа, мађарског војника и пустолова према којему је 1992. написана новела Енглески пацијент, те модерног геолога Том Броwна. Неки вјерују како су остаци Камбизове војске откривени приликом недавних истраживања фосилних горива на западу Египта[8].

У новембру 2009. године археолози Алфредо и Ангело Цастиглиони објавили су како су пронашли остатке стријела, накита и људских костију старе око 2500 година, што значи како датирају из ахеменидског периода[9]. Њихов проналазак објавио је Дисцоверy Цханнел, у којем талијански истраживачи тврде како нема сумње како се ради о Камбизовој изгубљеној војсци[10].

Новела Изгубљена Камбизова војска из 2002. коју је написао Паул Суссман описује античку причу и археолошка истраживања за остацима војске.

Кронологија

уреди

Везе

уреди
Претходник: Велики краљ Перзије
(530. - 522. пне.)
____________________
Фараон Египта
(525. - 522. пне.)		 Насљедник:
Кир Велики
(559. - 530. пне.)
____________________
Псамтик III
(526. - 525. пне.)		 Смердис
(522. - 522. пне.)

Извори

уреди
  1. ↑ ЦХН Пресс: Дисцоверед Стоне Слаб Провед то бе Гате оф Цамбyсес’ Томб
  2. ↑ Камбиз II (Иран Цхамбер)
  3. ↑ „Камбиз II (Ливиус.орг)”. Архивирано из оригинала на датум 2008-09-22. Приступљено 2008-09-18. 
  4. ↑ 27. династија: Камбиз (Црyсталинкс.цом)
  5. ↑ Х. Сцхафер, Дие Аетхиописцхе Кöнигсинсцхрифт дес Берлинер Мусеумс, 1901.
  6. ↑ ЦХН Пресс: Потврђено како је камена плоча врата Камбизове гробнице (Дисцоверед Стоне Слаб Провед то бе Гате оф Цамбyсес’ Томб)
  7. ↑ „Александар Велики и Египат (Повијест.нет)”. Архивирано из оригинала на датум 2021-02-20. Приступљено 2013-06-15. 
  8. ↑ Камбизова изгубљена војска (Арцхаеологy.орг)
  9. ↑ „Цамбyсес' Лост Армy: Фоунд ат Ласт? (Дисцоверy.цом)”. Архивирано из оригинала на датум 2009-11-12. Приступљено 2013-06-15. 
  10. ↑ „Арцхаеологy: Анциент Лост Армy Фоунд? (Дисцоверy.цом)”. Архивирано из оригинала на датум 2009-11-12. Приступљено 2013-06-15. 

Вањске везе

уреди
Преузето из „https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Kambiz_II&oldid=41483605”