Стеаринска киселина
Стеаринска киселина је засићена масна киселина са 18 угљеника дугим ланцом и ИУПАЦ именом октадеканоинска киселина. Она је воскаста чврста материја, са хемијском формулом C18Х36О2, или ЦХ3(ЦХ2)16ЦООХ. Њено име потиче од грч. στέαρ, ("стéар"; генитив: "стéатос"), што значи лој. Соли и естри стеаринске киселине су стеарати.
| Стеаринска киселина[1] | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Други називи | Ц18:0 (Липидни бројеви) | ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 57-11-4 
| ||
| ПубЦхем[2][3] | 5281 | ||
| ДругБанк | ДБ03193 | ||
| ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ46403
| ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C18Х36О2 | ||
| Моларна маса | 284.48 г мол−1 | ||
| Густина | 0,847 г/цм3 на 70 °Ц | ||
| Тачка топљења |
69.6 °Ц, 343 К, 157 °Ф | ||
| Тачка кључања |
383 °Ц, 656 К, 721 °Ф | ||
| Индекс преламања (нD) | 1,4299 | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Прехрамбени извори
уредиСтеаринска киселина се јавља у многим животињским и биљним мастима и уљима, мада је заступљенија у мастима животињског порекла. Значајан изузетак су какао маслац и ши маслац који садрже 28–45% стеаринске киселине.[5]
Реакција
уредиСтеаринска киселина подлеже типичним реакцијама засићених карбоксилних киселина, као што су редукција до стеарил алкохола, и естерификација са низом алкохола.
Стеаринска киселина се користи заједно са рицинусом за припрему текстилних омекшивача. Они се загревају и мешају са каустичном поташом или каустичном содом.
Референце
уреди- ↑ Сусан Будавари, ур. (1989). [ерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, Неw Јерсеy: Мерцк & Цо., Инц. стр. 8761. ИСБН 9780911910285.
- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ Беаре-Рогерс Ј., Диеффенбацхер А. Холм Ј.V. (2001). „Леxицон оф липид нутритион (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy 73 (4): 685–744. ДОИ:10.1351/pac200173040685.
Литература
уреди- Сусан Будавари, ур. (1989). [ерцк Индеx (11тх изд.). Рахwаy, Неw Јерсеy: Мерцк & Цо., Инц. стр. 8761. ИСБН 9780911910285.
