Зоран Мока Славнић (рођен 26. октобра 1949) бивши је југословенски кошаркаш, и кошаркашки тренер. Играо је на позицији плејмејкера. Један је од првих европских плејмејкера који су унели додатне дриблинге при вођењу лопте. Спада међу најбоље играче у историји Црвене звезде.[1] Први је селектор репрезентације Србије.

Зоран Славнић
Надимак Мока
Рођење 26. октобар 1949.
Висина 1,82 м м
Клуб
Позиција плејмејкер
Награде и достигнућа
Олимпијски записи
Кошарка
Олимпијске игре
Сребро 1976. Монтреал Југославија
Злато 1980. Москва Југославија
Светско првенство
Сребро 1974. Порторико Југославија
Злато 1978. Филипини Југославија
Европско првенство
Злато 1973. Шпанија Југославија
Злато 1975. Југославија Југославија
Злато 1977. Белгија Југославија
Бронза 1979. Италија Југославија

Играчка каријера

уреди

Клубови

уреди

Највеће клупске успехе остварио је у дресу Црвене звезде за коју је играо од 1963 – 1977. године: две титуле, три купа СФРЈ и Куп Купова. Чинио је један од најбољих тимова у историји Црвене звезде са Капичићем, Симоновићем и Цветковићем. Са Хувентудом је, први пут у историји клуба, 1978. постао првак Шпаније. После Хувентуда вратио се у земљу играјући за Шибенку, а онда опет вани у италијанској Казерти. На крају поново се враћа у Југославију и игра за Партизан у сезони 1981—1982. Куриозитет је да је и као играч и као тренер радио и у Звезди и у Партизану. Он је заправо једини коме је то пошло за руком.

Репрезентација

уреди

Славнић је за репрезентацију Југославије одиграо 179 утакмица и постигао 1.465 поена.[2] Један је од ретких играча који има златне медаље са олимпијских игара, светског и континенталних такмичења. Европским златом се и окитио три пута: 1973. у Барселони, 1975. у Београду и 1977. у Лијежу. Светско првенство је освојио у Манили 1978. а олимпијско злато у Москви 1980. Између осталог о Моки, остаће упамћено:

  • Потез који је обележио Европско првенство у Београду 1975 — кош преко главе против Шпанаца;
  • Монтреал 1976, када је на олимпијским играма, у најзначајнијој фази једног такмичења, секунд пре краја дао кош Италијанима и одвео репрезентацију у полуфинале;
  • „Одбојка“ са Драганом Кићановићем против Совјетског Савеза у финалу Европског првенства у Лијежу 1977. године.

Тренерска каријера

уреди

По завршетку кошаркашке каријере, наставио је са радом у кошарци као тренер. Водио је Шибенку, Партизан, Југопластику, Малагу, Звезду, Дафини, Хувентуд, Ираклис, Бамберг, Атлас. Дана 29. маја 2007. једногласном одлуком свих чланова управног одбора КСС Зоран Славнић је изабран за првог селектора Србије.[3] Пред европско првенство у кошарци 2007. суочио се са бројним отказима репрезентативаца, тако да је поред Гуровића, Јарића и Миличића, на првенство повео чак девет дебитаната, који ће касније постати носиоци игре у репрезентацији. Србија је поражена од каснијег шампиона – Русије, браниоца титуле – Грчке (након продужетака) и Израела, тако да је такмичење завршила у првој фази. Одлуком стручног савета и управног одбора, Славнић је 26. септембра смењен са места селектора.

Остало

уреди

Због оригиналног приступа игри од Шпанаца је добио назив ексцентрични геније. Славнићев мото је: „Све је то само игра“.

  • 1991. ФИБА га је уврстила међу педесет најбољих светских играча свих времена.
  • 2007. постао је носилац националног спортског признања за посебан допринос развоју и афирмацији спорта.
  • 2013. ппостао је члан ФИБА куће славних.[4] Приликом доделе признања наглашено је да је осим играчког дао и немерљив допринос кошаркаци и као тренер. Под његовим вођством стасали су касније најзначајнији плејмекери: Дражен Петровић,[5][6] Александар Ђорђевић, Саша Обрадовић и НБА звезде Тони Кукоч и Дино Рађа.

Референце

уреди

Вањске везе

уреди
Претходник:
Драган Шакота
(као Србија и Црна Гора)
селектори Србије Наслједник:
Душан Ивковић