Afazija

Afazija je gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti prouzrokovan povredom na mozgu. Povrede na mozgu posebno često nastaju kao posledica moždanih udara, ali mogu se javiti i kao posledica fizičkih povreda, tumora, demencija, infektivnih oboljenja mozga (danas retko) i usled drugih razloga .

Afazija
Brokina zona
Specijalnost	neurologija, Neuropsihologija, logopedija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	F80.0-F80.2, R47.0
ICD-9	315.31, 784.3, 438.11
DiseasesDB	4024
MedlinePlus	003204
eMedicine	neuro/437
MeSH	D001037

disfazija
Specijalnost	neurologija, Neuropsihologija, logopedija
Klasifikacija i eksterni resursi
ICD-10	F80.1, F80.2, R47.0
ICD-9	438.12, 784.5

Način ispoljavanja afazija

U zavisnosti od toga koji deo mozga povreda obuhvata, pacijent koji ima afaziju (afazičar) delimično ili u potpunosti gubi jednu ili više jezičkih sposobnosti. Pod jezičkim sposobnostima podrazumevaju se: produkcija spontanog govora, razumevanje govora, imenovanje, ponavljanje, čitanje i pisanje. Ponekad se kod afazija mogu javiti greške koje se javljaju i kod zdravih ljudi (lapsusi, zastajkivanje u govoru, osoba ne može da se seti reči), ali se kod afazija ove greške javljaju sistematično i ne treba ih mešati sa sporadičnim greškama Afazije takođe mogu biti praćene i poremećajima kognitivnih funkcija: pažnje, pamćenja i mišljenja. Kod afazičara često dolazi i do promena u nekognitivnim aspektima ličnosti. Oni ispoljavaju promene na nivou ponašanja koje su obično praćene različitim emocijama i njihovim ispoljavanjem. Ovakve promene su posledica frustracija koje se vremenom javljaju kod afazičara zato što je sprečen da ispuni najobičnije životne zadatke zbog teškoća u govoru. Mogu se javiti i simptomi depresije jer je afazičarima otežana komunikacija sa porodicom i okolinom Pored govornih jezika, i znakovni jezici usled afazija mogu biti oštećeni. Znakovni jezici takođe predstavljaju strukturirane lingvističke sisteme i imaju fonološki, morfološki i sintaksički nivo. Samim tim, usled afazije, kod osoba koje koriste znakovni jezik dolazi do sličnih problema kao i kod osoba koje koriste govorni jezik

Vrste afazija

U zavisnosti od toga koji deo mozga je povređen i koje jezičke sposobnosti su oštećene, izdvaja se nekoliko osnovnih tipova afazija:

1. Brokina afazija, koju karakteriše poremećaj produkcije govora, ali najvećim delom očuvano razumevanje govora. Do Brokine afazije dolazi usled povrede Brokine zone, značajnog jezičkog centra, koji se nalazi u frontalnom (čeonom) delu leve moždane hemisfere. Govor je kod ovog tipa afazije isprekidan, sa pauzama, pa zbog toga Brokina afazija spada u nefluentne afazije (govor nije tečan). Javljaju se problemi sa sintaksom, najčešće nedostaju gramatičke reči (predlozi, veznici) i nastavci (za rod, vreme i sl.), dok se izgovaraju leksičke reči (imenice, glagoli, pridevi). Oštećene su i sposobnosti ponavljanja i imenovanja. Pacijent izgovara reči sa velikim naporom i govor je isprekidan (Sarno, 1998; Golubović, 1996) Primer jezičke upotrebe kod Brokine afazije: Marija… videla… ulica… pozdraviti…. ti Mi… juče…jesti… ručak… restoran
2. Vernikeova afazija ogleda se u nesposobnosti razumevanja sopstvenog i tuđeg govora, iako je govor fluentan (produkcija govora je očuvana). Do Venikeove afazije dolazi prilikom oštećenja Vernikeove zone, značajnog jezičkog centra, koji se nalazi u zadnjem delu temporalnog (slepoočnog) režnja leve moždane hemisfere. Pacijent s ovom vrstom afazije nema problem sa upotrebom gramatičkih reči, već sa upotrebom leksičkih reči. Najčešće postoje problemi i u čitanju i u pisanju, a oštećeni su i ponavljanje i imenovanje (Sarno, 1998; Golubović, 1996). Primer jezičke upotrebe kod Vernikeove afazije: Lekar: Šta ste radili juče? Afazičar: Bio sam na tobonu (toboganu) u parku (na bazenu) sa prijateljima, sa prijateljima u parku. Lekar: Kako su vam prijatelji? Afazičar: Bilo je pristojno (prijatno), bilo. Skakali smo sa velike zgrade (skakaonice).
3. Konduktivna afazija je tip afazije kod koje su produkcija i razumevanje govora očuvani, ali je veoma oštećena sposobnost ponavljanja (Sarno, 1998; Golubović, 1996).
4. Globalna afazija je najteži oblik afazije zbog toga što kod nje gotovo nijedna jezička sposobnost nije očuvana (Golubović, 1996).
5. Anomična afazija je najlakši oblik afazije, ali je anomija istovremeno i jedna od odlika gotovo svih drugih vrsta afazije. Kod ovog tipa afazije javljaju se problemi sa leksikom tj. sa imenovanjem, a ostale jezičke sposobnosti su očuvane (Sarno, 1998).

Iako je veoma teško u celini prihvatiti bilo koju klasifikaciju afazija jer svaka od njih ima manji ili veći broj nedostataka, klasifikacija je neophodna da bi se mogla uspostaviti dijagnoza. Danas se najviše koristi klasifikacija Bostonske škole. S obzirom na to da se isti ili slični simptomi mogu javiti kod različitih tipova afazija, a različiti simptomi kod istih tipova afazija, prilikom dijagnostikovanja afazije važno je klasifikacije uzeti s rezervom (Sarno, 1998; Ahlsén, 2006).

Uspostavljanje dijagnoze

Prilikom dijagnostikovanja afazije utvrđuje se koji deo mozga je povređen i koje jezičke sposobnosti su oštećene. Povrede na mozgu utvrđuju se različitim tehnikama snimanja mozga: kompjuterizovana tomografija (CT), magnetna rezonanca (MRI), funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), elektroencefalografija (EEG) i magnetoencefalografija (MEG) (Vuković, 2010; Ahlsén, 2006). Jezičke sposobnosti proveravaju se kliničkom procenom ili/i testovima koji su pažljivo osmišljeni tako da provere koje jezičke funkcije su očuvane odnosno oštećene kod pacijenta: procena konverzacijskog i spontanog govora, procena auditivnog razumevanja i repetitivnog govora, procena nominacije, procena čitanja i pisanja (Vuković, 2010).

Tretman afazija i oporavak

Nakon utvrđivanja mesta povrede i simptoma, određuju se tretman i lečenje. Logopedsko-afaziološki tretman podrazumeva određivanje vrste tretmana, kao i načina (inidividualni ili grupni rad) i vremena trajanja tretmana (Vuković, 2010). Za sve vrste afazija važi da je vreme bitan faktor i veoma je važno započeti sa tretmanom što ranije. Okvirni vremenski period u kojem može doći do oporavka jezika je šest meseci, ali se najbolji rezultati postižu u prva tri meseca. Ako u tom periodu ne dođe do delimičnog ili potpunog oporavka jezika, teški su izgledi da se izgubljene jezičke sposobnosti povrate (Sarno, 1998).

Reference

Priručnici

• Primary Progressive Aphasia (PPA) Handbook (Northwestern University) Arhivirano 2010-11-21 na Wayback Machine-u
• Lass, Norman J. (1988). Handbook of Speech-Language Pathology and Audiology. St. Louis: Mosby-Year Book. ISBN 978-1-55664-037-7. OCLC 18543553. 
• Kent, Raymond D. (1994). Reference manual for communicative sciences and disorders: speech and language. Austin, Tex: Pro-Ed. ISBN 978-0-89079-419-7. OCLC 28889985. 

Bibliografske baze podataka

• MLA International Bibliography Arhivirano 2014-04-18 na Wayback Machine-u
• Linguistics Abstracts Online
• Linguistics and Language Behavior Abstracts Arhivirano 2014-06-17 na Wayback Machine-u
• Encyclopedia of the Human Brain
• PsycINFO

Specijalizovane Bibliografije

• MD Consult
• Psychology and Behavioral Sciences Collection
• Health Reference Complete (Academic)

Akademske reference

• Dr. Kalina Christoff, The Cognitive Neuroscience of Thought Laboratory publication
• Chapey, Roberta (2008). Language intervention strategies in aphasia and related neurogenic communication disorders. Philadelphia: Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-6981-5. OCLC 173201745. 
• Barresi, Edith; Goodglass; Kaplan (2001). The assessment of aphasia and related disorders. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-683-03604-6. OCLC 43650748. 
• Coltheart, Ruth; Kay; Lesser (1992). PALPA psycholinguistic assessments of language processing in aphasia. Hillsdale, N.J: Lawrence Erlbaum Associates. ISBN 978-0-86377-166-8. OCLC 221303581. 
• Risser, Anthony H.; Spreen, Otfried (2003). Assessment of aphasia. Oxford [Oxfordshire]: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-514075-0. OCLC 474049850. 
• Tesak, Christopher; Code (2008). Milestones in the History of Aphasia: Theories and Protagonists (Brain Damage, Behaviour, and Cognition). East Sussex: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-513-6. OCLC 165957752. 
• Lapointe, Leonard L. (2004). Aphasia And Related Neurogenic Language Disorders. New York: Thieme Medical Publishers. ISBN 978-1-58890-226-9. OCLC 57071469. 
• Byng, Sally; Duchan, Judith F.; Felson Duchan, Judith (2004). Challenging Aphasia Therapies: Broadening the Discourse and Extending the Boundaries. East Sussex: Psychology Press. ISBN 978-1-84169-505-1. OCLC 473789757. 
• De Bleser, Ria, Ilias; Papathanasiou (2003). The sciences of aphasia from therapy to theory. Amsterdam: Pergamon. ISBN 978-0-585-47448-9. OCLC 53277297. 

Primeri afazije

• Hale, Sheila (2002). The man who lost his language. London: Allen Lane. ISBN 978-0-7139-9361-5. OCLC 50099900. 
• Mensh, Stephanie; Berger, Paul D.; Whitaker, Julian M. (2002). How to conquer the world with one hand-- and an attitude. Positive Power Pub. ISBN 978-0-9668378-7-2. OCLC 52445790. 
• Cindy Greatrex (2005) Aphasia in the Deaf Community.
• Dardick, Geeta (1991), Prisoner of Silence, Reader's Digest, June issue

Spoljašnje veze

• Defektologija –– forum o afaziji