Eolski proces

Eolski proces nastaje aktivnošću vetrova, odnosno, zahvaljujući njihovoj sposobnosti da oblikuju površinu Zemlje i drugih planeta. Vetrovi mogu erodovati, transportovati, i deponovati materijale, i predstavljaju efikasne (dominirajuće) agense u regionima sa sporadičnom, retkom vegetacijom i velikom količinom nekonsolidovanih sedimenata. Iako je voda mnogo moćnija od vetra, eolski proces je važan geomorfološki proces u aridnim sredinama kao što su pustinje. Ove procese izučava geomorfologija.

Termin je nastao od imena grčkog Boga Eola, čuvara vetrova.

Erozija vetrom

Vetar eroduje Zemljinu površinu deflacijom, uklanjanjem fino granulisanih čestica, turbulentnim vrtloženjem vetra i abrazijom.

Sfinga u Gizi, Egipat najverovatnije oblikovani jardang.

Većina deflacionih zona sadrži pustinjski peščani pločnik, pokrivač koji liči na fragmentisanu stenu koja se javlja nakon što su vetar i voda uklonili finije frakcije. Gotovo polovina pustinja na Zemlji je ovakva stenolika deflaciona zona. Stenski pokrivač u pustinjama sa peščanim pločnicima sprečava deflaciju, iznošenje, podinskog materijala.

Tamne, sjajne mrlje, nazvane pustinjska glazura, često se javlja na površini nekih stena u pustinjama. Obično sadržaj ovakvih stena čine mangan, oksidi gvožđa, hidroksidi, i glineni minerali koji uzrokuju ovu pojavu i daju sjaj steni.

Baseni nastali deflacijom, su udubljenja koja su se formirala uklanjanjem čestica vetrom. Oni su obično malih dimenzija, ali mogu biti prečnika i nekoliko kilometara.

Čestice nošene vetrom vrše abraziju kopnena. Udarima i trenjem čestice prave brazde ili male depresije. Ovakvim dejstvom nastaju ventifakti.

Izvajani oblici, koji se nazivaju jardanzi, mogu biti nekoliko desetina metara visoki i nekoliko kilometara dugački a izbrazdani su dejstvom pustinjskog vetra. Čuvena sfinga u Gizi, Egipat, je najverovatnije naknadno izmenjeni jardang.

Transport

Osim erodovanja, u eolskim procesima, vetar je agens kojim se vrši transport čestica. Transportom čestica se smatra premeštanje čestica od mesta erozije do mesta depozicije, odnosno, mesta odlaganja, koji se naziva akumulacija. Takođe, jednom nataloženi materijal može biti, što je u eolskom procesu često, ponovo pokrenut do novog mesta akumulacije.

Pokrenute čestice se mogu nalaziti u atmosferi u vidu suspenzije. Vetrovi pri površini Zemlje sadrže suspendovane čestice ne veće od 0.2 milimetara u prečniku. Ove čestice vetar rasejava u vidu prašine ili još finije (sitnije) čestice od prašine one se mogu videti u vidu izmaglice.

Transport vetrom može biti izuzetno veliki reda veličine stotine pa i hiljade kilometara.

Akumulacija

Taloženjem čestica nastaju akumulacije. Tipičan oblik akumulacije u eolskom procesu jeste pojavni oblik koji se naziva dina. U slučaju pojave vetrova velike snage pokreće se velika masa peska koja se suspenduje u vazduhu a ova pojava se naziva peščana oluja (ovo je meteorološki oblik) a opadanjem snage vetra vrši se ponovna akumulacija.

Povezano

Literatura

Anđelić M. 1990. Geomorfologija. Beograd: Vojnogeografski institut
Marković M., Pavlović R., Čupković T. 2003. Geomorfologija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva
Pešić L. 2001. Opšta geologija - Egzodinamika. Beograd: Rudarsko-geološki fakultet