Izvorni kod stranice Didaktička književnost

'''Didaktička književnost''' ({{lang-grc|διδακτικός}} = poučan) obuhvata ona [[Književnost|književna]] dela čija poučna tendencija odnosi prevagu nad umetničkim izrazom, a javlja se u sva tri [[Književni rodovi|književna roda]]: [[Drama|drami]], [[Epika|epici]] i [[Lirika|lirici]].<ref name=rečnik>Dragiša Živković (ur.), ''Rečnik književnih termina'' 2. izd., Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Didaktička književnost".</ref>

== Antika ==

U [[Starogrčka književnost|staroj Grčkoj]], pre no što se pismenost ukorenila, pouke su davane u [[Stih|stihovima]], koje je lakše zapamtiti nego [[Proza|prozu]]. Sami [[Stari Grci|Grci]] didaktičku književnost nisu smatrali posebnim [[Književni žanr|književnim žanrom]], već su je smatrali delom epike, budući da je i ta književnost bila pisana [[Daktilski heksametar|daktilskim heksametrima]]. Didaktička dela među prvima su pisali [[Hesiod]] ''([[Poslovi i dani]])'', [[Empedokle]] i [[Parmenid]]. Od 5. veka pne. didaktička književnost uglavnom se piše u prozi, ali [[Poezija|poetski]] izraz ponovo oživljava u [[Helenistička civilizacija|helenističkom razdoblju]], npr. u delima [[Arat iz Solija|Arata]] (''Pojave'' o astronomiji) i [[Nikandar|Nikandra]] (''O otrovnim životinjama'', ''Protivotrovi'', ''O zemljoradnji''). Od kasnijih didaktičkih pesama ističu se ''Opis sveta'' [[Dionisije Perieget|Dionisija Periegeta]] (2. vek) te pesme ''O pecanju'' i ''O lovu'' [[Opijan|Opijana iz Kilikije]] (3. vek).<ref name=OCCL>M. C. Howatson, ed., ''The Oxford Companion to Classical Literature'' (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. "Didactic poetry".</ref>

Didaktička književnost rano se pojavila i u [[Rimska književnost|starom Rimu]]. [[Enije]] je s grčkoga preveo jednu pesmu o prirodi ''(Hedyphagetica)'', koja se pogrešno pripisivala [[Epiharm]]u sa Sicilije. U 1. veku pne. [[Lukrecije]] je sastavio ep ''O prirodi'', jedno od najznamenitijih dela didaktičke književnosti, a [[Vergilije]] je napisao ''[[Georgike]]'', možda po ugledu na Nikandrovu pesmu ''O zemljoradnji''. U narednom veku nastaju [[Ovidije]]vi ''[[Fasti (Ovidije)|Fasti]]'', [[Marko Manilije|Manilijeva]] ''Astronomija'', kao i ''Etna'' [[Vergilijev dodatak|nepoznatog autora]].<ref name=OCCL/> S druge strane, Ovidijevo ''[[Ars Amatoria|Ljubavno umeće]]'' na neki način [[Parodija|parodira]] didaktički stil.<ref name=OCD>[[Simon Hornblower]] & [[Antony Spawforth]], ''[[The Oxford Classical Dictionary]]'', 3rd ed., 2003, s.v. Didactic poetry.</ref>

{{Klica-književnost}}

== Reference ==
{{reflist}}

[[Kategorija:Književnost]]