Ekonomija Srbije
| Ekonomija Srbije | |
|---|---|
 | |
| Valuta | dinar |
| Fiskalna godina | kalendarska godina |
| Članstvo u organizacijama | CEFTA, CES |
| Statistika | |
| BDP (nominalna) | 185.01 milijardi (2024.) |
| BDP rast | 4.6 % (2024.p) |
| BDP po stanovniku | 27.985 odnosno 12.385 nominalno (2024.) |
| BDP po sektoru | poljoprivreda (6.0 %), industrija (26.1 %), usluge (67.9 %) (2017[3]) |
| Inflacija (IPC) | 1.9 % (2020.) |
| Stanovništvo ispod linije siromaštva | 7.1 % (2018.) |
| Džini indeks | 35.6 (2018.) |
| Radna snaga | 3,168,494 ([4]) (2019.) |
| Radna snaga po zanimanjima | poljoprivreda: 6,0% industrija: 26,1% usluge: 67,9% (2008) ([5]) |
| Glavne industrije | farmaceutska proizvodnja, poljoprivredna mehanizacija, električna i komunikaciona oprema, papirna i transportna industrija, prehrambena industrija. |
| Razmena | |
| Izvoz | $19. 2 milijardi (2018.) [6] |
| Izvozna dobra | gvožđe i čelik ($0.953 milijarde), drugi metali ($0.696 milijarde), elektrotehnika ($0.591 milijarde), žitarice ($0.579 milijardi), povrće ($0.592 milijardi) |
| Glavni izvozni partneri | Evropska unija (54,2 %), CEFTA (33 %), ZNS (7,3 %) ([7]) |
| Uvoz | $25,8 milijardi (2018.) [8] |
| Uvozna dobra | nafta ($1,496 milijardi), prirodni gas ($0.948), metali ($0.667), mašine ($0.643), čelik i gvožđe ($0.583) |
| Glavni uvozni partneri | Evropska unija (52.9 %), CEFTA (7,8 %), ZNS (18,5 %) ([9]) |
| SDI stock | $32,1 milijardi (2000-2012.) |
| Bruto spoljni dug | $24.12 milijardi evra (novembar 2019) |
| Javne finansije | |
| Javni dug | {{{dug}}} |
| Prihodi | $11,0 milijardi (budžet za 2013.) |
| Rashodi | $12,5 milijardi (budžet za 2013.) |
| Kreditni rejting | 68 |
| Rezerve | $16,20 milijardi (2013.) |
| Sve vrednosti, ako nije drugačije naznačeno, izražene su u američkim dolarima | |
Ekonomija Srbije prati moderan model slobodnog tržišta. Najveći sektor srpske privrede je sektor usluga/tercijalni sektor, koji obuhvata ukupno 63,8% BDP. Potom sledi industrijski sektor (23,5% BDP) i poljoprivredni sektor (12,7% BDP). Krajem 80-ih godina, na početku ekonomske tranzicije iz planske privrede u tržišnu, Srbija je imala povoljnu poziciju u odnosu na region. Ta pozicija je izgubljena zbog ekonomskih sankcija od 1992. do 1995. godiine (koje su, između ostalog, rezultirale i u obaranju rekorda hiperinflacije), kao i zbog NATO bombardovanja 1999. godine.
Nakon pada Slobodana Miloševića u oktobru 2000. godine, država Srbija liberalizuje privredu i od tada sledi eksponencijalni ekonomski rast. Nominalni BDP po glavi stanovnika je skočio sa $1,160 u 2000. godini na $6,158 u 2011. godini. Procenjuje se da je nominalni BDP Srbije u 2010. godini iznosio $43,6 milijardi. BDP PPP za 2010. iznosi $80,6 milijardi, odnosno $10,897 po glavi stanovnika. U 2010. godini, Srbija je imala gotovo najveći ekonomski rast od svih zemalja u regionu, koji je iznosi 1,9% (realni rast). Trenutni veliki ekonomski problemi Srbije su visoka stopa nezaposlenosti (19,2%, podaci iz marta 2011.) kao i visoki spoljnotrgovinski deficit, ($6,9 milijardi). Trgovinski deficit se drastično smanjio u odnosu na 2008. godinu kada je dostigao gotovo $12 milijardi. Takođe, pokrivenost uvoza izvozom je umnogome povećana sa 32% 2004. godina na čak 58,5% 2010.
Poslednjih godina, Srbija je bila svedok investicija velikih stranih firmi. Prosečan realni rast u poslednjih 10 godina je 4,45%. Srbija ima relativno mali udeo državne administracije u odnosu na ostale zemlje evrope kao deo BDP: svega 20,6%. Privatna potrošnja iznosi 74,3% BDP a investicije 28,6%.
Tokom svetske finansijske krize 2008. i 2009. godine, vlada predsednika Vlade Mirka Cvetkovića povukla je niz poteza za koje neki analitičari tvrde da su spasili zemlju i bankarski sistem od ekonomskog kraha. Na primer, povećana je državna garancija za sve uloge u bankama na 50.000 evra, čime je obuhvaćeno preko devedeset odsto svih uloga. Ekonomski analitičari smatraju da je to jedna od mera koje su sačuvale srpski bankarski sistem, a banke su saopštile da je trend povlačenja uloga zaustavljen i da je od početka 2009. godine primetan rast štednih uloga.
BDP Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 BDP (u milijardiama $) 8.7 11.5 15.3 19.8 23.8 25.3 29.7 39.9 49.3 42.9 43.6 46.3 48.6 53.1 58.1 Rast BDP-a 4.5% 4,8% 4.2% 2.5% 8.2% 6.0% 5.6% 7.1% 5.6% -4.0% 1.9% 3.0% 5.0% 5.5% 5.5% BDP po glavi stanovnika (USD) 1 160 1 536 2 036 2 640 3 186 3 408 4 009 5 387 6 685 5 808 5 898 6 241 6 540 7 136 7 797 BDP (PPP) po glavni stanovnika 5 713 6 177 6 512 6 857 7 638 8 357 9 141 10 071 10 821 10 635 10 897 11 365 12 122 13 004 13 954 Izvor podataka: [1]
Rast industrijske proizvodnje Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Rudarstvo 8,1 -12,8 1,6 0,8 -0,7 2,1 3,5 -0,6 3,6 -3,8 5,8 Proizvodnja 14,5 0,7 2,7 -4,6 9,6 -0,7 5,4 4,3 0,8 -16,1 4,0 Struja, voda, gas 2,1 1,2 -1,7 2,3 0,1 6,6 2,2 2,8 1,8 0,8 -4,4 Industrijski prosek 11,4 0,1 1,8 -3,0 7,1 0,8 4,7 3,7 1,1 -12,6 2,5 Izvor 1: Republički Zavod za Razvoj Arhivirano 2010-05-05 na Wayback Machine-u Izvor 2: Republički Zavod za Statistiku Arhivirano 2010-11-13 na Wayback Machine-u
Ministarstvo finansija Republike Srbije nadležno je za nadgledanje državnog budžeta, javnih prihoda i rashoda, kao i javnog duga države. Javni dug Srbije se u odnosu na BDP smanjio za 144,6 % u periodu od 2000. do 2008. godine, međutim isti se povećao zbog svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine.
Javni dug Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 (mart) Dug (milijarde EUR) 14,17 13,43 11,53 11,02 9,68 10,28 9,35 8,88 8,78 9,85 12,16 12,67 Dug (procenat BDP) 169.9% 102.2% 69.5% 64.3% 53.3% 50.2% 36.2% 29.4% 25.3% 31.3% 41.4% 39.7% Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije Arhivirano 2012-03-06 na Wayback Machine-u
Narodna Banka Srbije je centralna banka i kao takva je nadležna za stabilnost cena, politiku vrednosti valute, kontrolisanjem deviznih rezervi, i nadgledanjem finansijskog sistema zemlje.
Devizne rezerve Srbije su se nagomilale u periodu od 2000. do 2007. godine kada su dostigle vrhunac od $16,07 milijardi. Tada Narodna Banka odlučuje da smanji devizne rezerve da bi se ublažile prevelike oscilacije domaće valute tokom ekonomske krize. One sada iznose $13,45 milijardi
Devizne rezerve Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 Rezerve kod Narodne banke (milijarda $) 0.52 1,17 2,28 3,55 4,24 5,84 11,89 14,22 11,48 Rezerve kod domaćih banaka (milijarda $) 0,37 0,64 0,78 0,89 0,91 0,70 10,75 1,85 1,37 Ukupno (milijarda $) 0,89 1,81 3,06 4,44 5,15 6,54 12,64 16,07 12,85 Izvor: National Bank of Serbia Arhivirano 2009-03-27 na Wayback Machine-u
Srbija je potpisnica sporazuma o slobodnoj trgovini sa EU što omogućava srpskim proizvođačima da izvezu na prostore EU bez carina i drugih nadoknada. [2] Za neke proizvode (junetina, šećer, i vino) određena dozvoljena količina (kvota) uvoza na godišnjem nivou. EU je najzačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije.
Srbija je takođe potpisnica CEFTA što joj omgućava izvoz u zemlje regiona bez carine. Srbija svake godine ostvaruje spoljnotrgovinski suficit sa ostalim zemljama članicama CEFTA. Pored ova dva, Srbija je potpisala i sporazume o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA, kao i sa zemljama Zajednice Nezavisnih Država, što je stavlja u unikatnu poziciju bezcarinskog pristupa dva glavna tržišta u Evropi.
| Spoljna trgovina | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Godina | 2000 | 2001 | 2002 | 2003 | 2004 | 2005 | 2006 | 2007 | 2008 | 2009 | 2010 |
| Izvozi (milijarde $): | 1,558 | 1,721 | 2,075 | 2,477 | 3,523 | 4,553 | 6,428 | 8,825 | 10,973 | 8,344 | 9,794 |
| Uvozi (milijarde $): | 3,330 | 4,261 | 5,614 | 7,333 | 10,753 | 10,575 | 13,172 | 18,554 | 22,875 | 16,056 | 16,734 |
| Spoljnotrgovinski bilans (milijarde $): | -1,772 | -2,540 | -3,539 | -4,856 | -7,230 | -6,022 | -6,744 | -9,729 | -11,902 | -7,712 | -6,939 |
| Pokrivenost uvoza izvozom (%): | 46,8 | 40,4 | 37,0 | 33,8 | 32,8 | 41,1 | 48,8 | 47,6 | 48,0 | 52,0 | 58,5 |
| Izvor: Republički zavod za statistiku2000-2009 data Arhivirano 2010-11-13 na Wayback Machine-u, 2010 data[mrtav link] | |||||||||||
Pet najviše uvezenih proizvoda u Srbiju u 2010.
|
|
Zemlje koje su najviše investirale u Srbiju: |
Srbija prihvata strane direktne investicije (FDI) i dovođenje što većeg broja stranih firmi sa velikim kapitalom za ulaganje je prioritet Vlade Republike Srbije. Stoga je Vlada odlučila da privuče strane investitore velikim finansijskim i poreskim olakšicama [5]. Srbija je i čak u komunističkom periodu bila uključena u međunarodnoj trgovini, a strane firme su je koristile da bi plasilare proizvode na tržište nesvrstanih zemalja.
Prema skorijem istraživanju Privredne Komore Nemačke, Srbija je na prvom mestu za ulaganje u Jugoistočnoj Evropi. Isto istraživanje pokazuje da je 97% stranih firmi vrlo zadovoljno uslovima poslovanja. [6]
Strane direktne investicije u Srbiju Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 Iznos investicija u kešu (milijarde $) 0,05 0,17 0,50 1,38 0,98 1,61 4,47 3,56 3,36 2,40 n/a Ukupan iznos investicija (milijarde $) 0,05 0,16 0,55 1,41 1,03 2,09 5,12 3,98 2,99 1,92 n/a Ukupan iznos po glavi stanovnika ($) 5 15 51 133 98 199 499 381 n/a n/a n/a Cash investments Izvor: Serbia Investment and Export Promotion Agency, Izvor: Konferencija UN Arhivirano 2011-04-05 na Wayback Machine-u
Investicije po sektoru (2005-2009):- Finansije ($5.29bn)
- Proizvodnja ($3.16bn)
- Transport i Telekomunikacije ($2.68bn)
- Nekretnine ($2.06bn)
- Trgovina ($1.82bn)[7]
Izvor: Ministarstvo Finansija Republike Srbije Arhivirano 2012-03-06 na Wayback Machine-u
Izvor: Zavod za Statistiku Republike Srbije, kurs računat na dan 31. 01. 2011. godine.
|
Izvor: Narodna Banka Srbije Arhivirano 2009-03-27 na Wayback Machine-u |
Zvanično efektivno sredstvo plaćanja u Srbiji je srpski dinar. Međutim od dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji i stupanja na snagu evra, u južnoj srpskoj pokrjini koristi se i evro kao sredstvo plaćanja. Na trgovinskom nivou, kupoprodaja se vrši i u evrima, švajcarskim francima, i američkim dolarima, najviše u bankarskom i poljoprivrednom sektoru.
- ↑ Report for Selected Countries and Subjects, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ Liberalized Trade, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 [1][mrtav link], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ 4,0 4,1 „Archive copy”. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-05. Pristupljeno 2013-12-14.
- ↑ „SIEPA: Investment incentives”. Arhivirano iz originala na datum 2012-08-05. Pristupljeno 2013-12-14.
- ↑ „Serbia ranked first in investors' poll”. Arhivirano iz originala na datum 2012-02-20. Pristupljeno 2013-12-14.
- ↑ [2], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ [hhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Zavod za Statistiku Republike Srbije], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ 9,0 9,1 9,2 Zavod za Statistiku Republike Srbije, Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=460= Zavod za Statistiku Republike Srbije], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ Zavod za Statistiku Republike Srbije[mrtav link], Pristupljeno 24. 4. 2013.
- ↑ http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/index1.php?SifraVesti=467&Link=[mrtav link]
 | U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Economy of Serbia |