Шпархет
| Шпархет Спархерд | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Аустро-Угарска
|
Шпархет или шпарет - шпорет или штедњак како се службено зове је уређај од лијеваног жељеза који се користи за кухање и гријање.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Спархерд је ријеч аустроугарског поријекла[1] проширена по подунавским и јужнославенским земљама током 19. вијека, порастом градова у којима су се почеле уводити тадашње технолошке новине. То је заправо синтагма од ријечи спарен (штедјети) + херд (огњиште)[2], Нијемци за то иначе употребљавају ријеч - Херд или Коцххерд.- Кüцхенхерд.
Облик и намјена
[уреди | уреди извор]Типични шпархет био је израђен од лијеваног жељеза и поприлично тежак, поред горње плоче на којој се кухало имао је пећницу (рерну[3] ) и огниште у које су се убацивала дрва и угљен, и враташца за избацивање пепела. Шпархет је морао бити повезан са димњаком да би могао добро функционирати.
Хисторија
[уреди | уреди извор]Прве озидане пећи од цигле потјечу из времена кинеске Династије Qин (221. и 206. пне.)
Први хисторијски запис о пећи у Европи је из 1490. из Алсаца, она је била потпуно изграђена од цигли и цријепа укључујући и димњак.[4] Али су се све до 18. вијека ипак користила отворена огњишта за кухање.
Прва пећ од лијеваног жељеза произведена је у Лyнну, Массацхусеттс - 1642. Та пећ у облику обичне кутије од лијеваног жељеза, није имала никакве гријаће плоче или решетке.[4] Око 1740. Бењамин Франклин изумио је Пенсилванијску пећ, која је ријешила основне принципе пећи за гријање. Њено ложиште у које се убацивало дрва имало је клизна врата која су се могла користити за контролу протока зрака од ложишта до димњака. Како је била релативно мала, могла се инсталирати у велике камине или користити као слободно стојећи предмет у средини собе уколико се могла спојити са димњаком.[4] Франклинова пећ гријала је куће, станове по граду и брвнаре по граници диљем Сјеверне Америке. Њен дизајн утјецао је трбушасте пећи које су гријале бројне станове још до 20. вијека. Прве округле пећи од лијеваног жељеза с решетком за кухање хране на њима, произвео је Исаац Орр из Пхиладелпхије у Пеннсyлванији - 1800. Први шпархет на угљен произвео је 1833 Јордан Мотт из Неw Yорка.[4]
Од 20. вијека кухање је постало доминантна функција пећи, нарочито од кад се раширило централно гријање. Како су масивни жељезни шпархети на дрва и угљен исијавали велику количину топлине, кухање је било прилично неугодна ствар нарочито за врућих љетних дана. Тај проблем ријешен је од друге половице 20. вијека кад су шпархети замјењени електричним и плинским штедњацима.[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ „Wöртербуцх дер донаусцхwäбисцхен Лебенсформен” (њемачки). Ханс Гехл. Приступљено 03. 01. 2015.
- ↑ „шпàрхет” (хрватски). Хрватски језички портал - Нови либер. Приступљено 03. 01. 2014.
- ↑ „Шпорет” (хрватскосрпски). Лексикон. Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04. Приступљено 03. 01. 2014.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 „Стове” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 03. 01. 2015.
Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Дер Спархерд Архивирано 2014-10-25 на Wаyбацк Мацхине-у (de)