5. вијек пне.
5. вијек пне. је започео на први дан 500. пне. а завршио на посљедњи дан 401. пне.
Преглед
[уреди | уреди извор]
5. вијек пне. је карактеристичан по томе што га је на подручју Грчке и Медитерана дошло до процвата хеленске цивилизације, односно бројних нових достигнућа на пољу културе, умјетности, књижевности и филозофије на којима се темељи данашња западна цивилизација.
Вијек је започео када се Перзијско Царство у свом ширењу на запад сукобило с грчким полисима. Сукоб је започео као јонски устанак а потом прерастао у дуге грчко-перзијске ратове у којима је Грчка успјела очувати своју независност. Међу грчким полисима је највеће богатство и политички утицај стекла Атена која постаје главно културно средиште античког свијета, у којем у то вријеме почиње тзв. класични период. Атенска политичка хегемонија је, с друге стране, изазвала реакцију других полиса као што су Коринт и Спарта, те је друга половица вијека обиљежена дуготрајним пелопонеским ратом који је завршио атенским поразом, односно завршетком златног доба Атене.
- Србија
У периоду 525 - 480. пне. код Дарданаца и Трибала се први пут јављају производи из грчког света што води хеленизацији елите. У исто време је успостављена и веза Трибала и Скита. Трибали су у наглом успону од краја 6. века, о чему сведочи накит и грчки луксуз. Занемарују земљорадњу и баве се пљачкашким ратовањем (најпознатији је упад у Тракију око 424. пне. када је погинуо и тамошњи краљ Ситалк).
На прелазу 6. у 5. век настала је дарданска[1] (гласиначка?) кнежевска хумка испод дан. Петрове цркве у Новом Пазару
Насупрот томе Гласиначка култура (Аутаријати, захвата и југозападну Србију) је конзервативна, као и она Илира у ужем смислу у југозападној Метохији. Заједнице у дан. Војводини су неразвијене и сличне посавској култури Доња Долина и олтенијској Фериђиле[2].
Догађаји
[уреди | уреди извор]- 499. пне. - Почиње јонски устанак, а с њим и грчко-перзијски ратови.
- 494. пне. - Битка код Ладе и гушење јонског устанка.
- 492. пне. - Прва неуспјела инвазија Перзијанаца на Грчку.
- 490. пне. - Маратонска битка којим је заустављена друга перзијска инвазија Грчке.
- 480. пне. - Перзијски краљ Ксерксо продире у Грчку, али је заустављен у битци код Саламине.
- 479. пне. - Битка код Платеје којом је сломљена перзијска инвазија Грчке.
- 477. пне. - Основан Делски савез.
- 449. пне. - Калијин мир.
- 432. пне. - Почиње пелопонески рат.
- 430. пне. - Атенска куга.
- 424. пне. (прибл.) - Трибали упали у Тракију, у окршају с њима погинуо краљ Ситалк[2].
- 413. пне. - Пропаст сицилијанске експедиције.
- 404. пне. - Завршава пелопонески рат.
- 400. пне. - Поход Десет хиљада.
Изуми, проналасци и открића
[уреди | уреди извор]- Лијевано жељезо се први пут користи у кинеском Краљевству Wу захваљујући проналаску високих пећи, те се почиње ширити за израду оружја и пољопривредних алата у Зараћеним државама.
- Сљедбеници кинеског филозофа Мозија први користе требуше.
- Грци проналазе сидро.
- Грци почињу користити чекрке за израду и товарење бродова.
- Грци проналазе линеарну перепсективу.
- Грци усавршавају методе лијевања бронце.
- Кинески хидралички инжењер Xимен Бао (西門豹) уводи велики систем иригацијских канала које је дао направити за Маркиза Wена од Wеија (文侯) (445. пне.–396. пне.).
- Кинески филозоф Ли Куи пише Књигу Закона (Фајинг, 法经) 407. пне., који је послужио као основа законодавства династије Qин и династије Хан.
Деценије и године
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја српског народа, Прва књига - Од најстаријих времена до Маричке битке (1371), СКЗ Београд 1981, стр. 63
- ↑ 2,0 2,1 Драгослав Срејовић, Културе гвозденог доба на тлу Србије, растко.рс