Агностицизам

	Дио серије чланака на тему
Бог
	Опћенити приступи; Агностицизам • Атеизам • Деизам • Хенотеизам; Игностицизам • Мизотеизам • Монизам; Монотеизам • Нонтеизам • Пандеизам; Панентеизам • Пантеизам • Политеизам; Теизам • Трансценденталност • Транстеизам; Теологија (природна • политичка • мистична) Специфични концепти; Имена • "Бог" • Постојање • Род; Створитељ • Архитект • Демијург • Одржаватељ; Господ • Бог • Монада • Концепт; Врховно биће • Све • Особни ; Унитаријанизам • Дитеизам • Тројство; Свезнање • Свемоћ; Свеприсутност • Сведобронамјерност; у бахаизму • у будизму • у кршћанству; у хиндуизму • у исламу • у јудаизму; у сикизму Искуство и исповиједање; Вјера • Молитва • Вјеровање • Откровење; Фидеизам • Гноза • Метафизика; Мистицизам • Херметицизам • Езотерицизам Везане теме; Филозофија • Религија • Онтологија; Божји комплекс • Божји ген; Проблем зла (Еутхyпхронска дилема • Теодицеја); Каос • Козмос • Козмичко јаје; Ова кутијица: погледај • разговор • уреди

Агностицизам је филозофско и теолошко веровање да је спиритуална истина, као што су постојање Бога, богова или божанстава, непознати или их је немогуће утврдити. Реч агностицизам први је почео да користи Тхомас Хенрy Хуxлеy 1869. године, а користи се и за оне који нису убеђени или не придају значаја сазнању о постојању божанстава или других духовних појава. Реч агностик води порекло од грчког α (без) и γνοςισ (знање).

Агностици могу да тврде да је немогуће доћи до потпуног и сигурног духовног сазнања; неки допуштају да је то и могуће, али они лично немају такво сазнање. Агностицизам у оба случаја укључује скептицизам према религиозним веровањима.

Неки агностици верују да религијска веровања нису доказана или их је немогуће доказати. Агностик рецимо може да сматра да религијске норме треба да буду доказане како и научне, евентуално користећи научне методе.

Најпознатији агностици (у модерном схватању речи) били су Тхомас Хенрy Хуxлеy, Цхарлес Дарwин и Бертранд Русселл. Неки сматрају да је Давид Хуме у својим радовима, пре свега у Дијалозима о природној религији исказао агностичарске ставове, мада око тога има неслагања. [уреди]

Варијације

Теисти и јаки атеисти доносе закључке о свијету: теисти да "Бог постоји", а јаки атеисти да "Бог не постоји". Агностици доносе заључке о овим ставовима: "човјек не може знати да ли Бог постоји или не".

Варијације укључују:

јак агностицизам: мишљење да је немогуће знати да ли божанства постоје или да барем људи то не могу сазнати.
слаб агностицизам: мишљење да се тренутно не зна да ли божанстава постоје, али да се у принципу може сазнати. Слаб агностик зато не доноси закључке док се не прикажу јаки докази.
апатетични агностицизам: идеја да је питање постојања божанстава небитно, јер нема практичних посљедица.
моделни агностицизам: идеја да се не може са сигурношћу потврдити да ли божанства постоје или не, али да се рационалном аргументацијом може доћи до закључка.

Коришћена литература

Цоллецтед Ессаyс, Тхомас Хуxлеy, ИСБН 1-85506-922-9
Ман'с Плаце Ин Натуре, Тхомас Хуxлеy, ИСБН 0-375-75847-X
Wхy I Ам Нот а Цхристиан, Бертранд Русселл, ИСБН 0-671-20323-1
Диалогуес Цонцернинг Натурал Религион, Давид Хуме, ИСБН 0-14-044536-6
Лангуаге, Трутх, анд Логиц, А.Ј. Аyер, ИСБН 0-486-20010-8

Вањске везе

Дискурс против свих форми религија Архивирано 2006-06-15 на Wаyбацк Мацхине-у
Овај чланак садржи делове преузете из издања Енциклопедије Британике из 1911. године које је сада у јавном власништву.