Ахилова тетива
| Achilles tendon | |
|---|---|
| |
| Поглед са задње стране на стопало и ногу, показујући Ахилове тетиве (tendo calcaneus). | |
| |
| Бочни поглед на људски глежањ, укључујући Ахилове тетиве | |
| Латински | tendo calcaneus, tendo Achillis |
| Граy'с | субјецт #129 483 |
| МеСХ | Ацхиллес+тендон |
Ахилова тетива је јака тетива причвршћена за пету.[1][2] Њен задатак је да на кости пренесе снагу ножних мишића, и код људи је стално активна док ходају, трче или скачу.
Порекло термина
[уреди | уреди извор]Име је добило по Ахилу, сину Пелеја и Тетиде, једном од јунака из Илијаде, грчког епа који се преписује Хомеру. Легенда казе да је мајка Тетида уронила Ахила у мочварну воду Стикса. На тај начин је постао нерањив по целом телу, осим на пети за коју га је мајка држала. Ахил је погинуо када га је Парис погодио у пету стрелом коју је усмерио Аполон. Ахилова тетива, односно Ахилова пета, у пренесеном смислу означава нечију слабу тачку.
Додатне слике
[уреди | уреди извор]-
Потколени, постериор тибиал, и перонеалне артерије. -
Задња страна левог доњег екстремитета. -
Слузокожни омотач тетива око глежња. Латерални аспект. -
Слузокожни омотач тетива око глежња. Медијални аспект.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ИСБН 978-86-489-0276-4.
- ↑ Славољуб V. Јовановић, Нева L. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
Литература
[уреди | уреди извор]- Славољуб V. Јовановић, Нева L. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.