Античке Олимпијске игре

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Древне Олимпијске Игре, првотно познате само као Олимпијске игре (грчки: Ολυμπιακοί Αγώνες; Олyмпиакоí Агōнес) биле су серија атлетских натјецања између различитих градова-држава Древне Грчке. Почеле су 776. пне. у Олимпији у Грчкој, те се одржавале до 393. н.е..[1]

Прави извори о настанку старовјековних Олимпијских игара су изгубљени у вихорима стољећа, али круже многе легенде и предаје о њиховом настанку. Једна легенда говори да је Игре установио сам Зеус као прославу своје побједе, у битци за врховништвом, над оцем Кроном. Друга каже да је Херакло, римски: Херкул, једном побиједио (а кад није) на некој утрци у Олимпији па је одлучио да се на тај спомен сваке 4 године одржавају такве утрке.

Међутим, осим Игара у Олимпији одржавале су се и друге “конкурентне”, сличне Игре. То су биле Питијске, Немејске и Истмијске Игре, али су Олимпијске игре, сплетом политичких околности, надвладале 572. године прије Криста. Све те приче у свези са старовјековним Играма доводе нас у везу са старогрчким појмом Олимпијског примирја, када су, према легендама, грчке државице прекидале међусобна непријатељства за вријеме трајања Игара (камо среће да је тако и данас). А први вјеродостојан запис о одржавању Игара у Олимпији датира из 776. године прије Криста, премда није сигурно да су то биле и прве Игре у старој Грчкој. Неки повјесничари су склони закључити да су се слична натјецања спорадично одржавала чак и од XIII. ст. прије Криста! Испрва су Игре биле углавном догађај локалног значаја, а до XV. старовјековних Олимпијских игара одржавала се само једна дисциплина – утрка на 1 стадиј (нешто мање од 185 м). Онда је додана утрка на 2 стадија, а прва дугопругашка утрка, на 24 стадија (цца 4420 м), одржана је 720. прије Криста. Баш уз те Игре везана је и једна занимљивост. Испрва су се шпорташи натјецали одјевени, у лагану шпортску опрему, као данас. А онда су, на тим Играма, тијеком утрке, једном тркачу – спале хлачице и наставио је трчати гол. То је од осталих атлета убрзо објеручке прихваћено па су се натјецатељи од тада такмичили голи. Убрзо се је почео повећавати и број шпортова: 748. године уведен је панкратон (комбинација бокса и хрвања), 708. класично хрвање и петобој, 688. шакање (као данашњи бокс), 680. године утрке кочија, итд, итд. Било како било, (Олимпијске) Игре постају све важнији моменат у повјести старе Грчке, достижући свој врхунац тијеком 6-ог и 5-ог стољећа прије Криста.

Олимпијске су игре такођер имале велик вјерски значај, одржаване су у славу врховног бога Зеуса којему је подигнут величанствени кип у Олимпији. Број дисциплина убрзо је нарастао до двадесетак, а саме су се Игре одржавале неколико дана. Олимпијски су побједници ускоро постали особе свеопћег поштовања, приликом повратка у родни град, ако је требало, рушили су се и дијелови градских бедема да да би с пратњом могли ући, те би били овјековјечени кроз пјесме, предаје и подизали би им се кипови, а њихови успјеси били су и материјално награђивани (разноразне бенефиције, ослобођење од пореза, итд). Усталио се ритам одржавања Игара – сваке четири године, а вријеме између прошлих и будућих Игара прозван је Олимпијадом. Стари су Грци те периоде – Олимпијаде користили и као једну од метода бројања година.

Игре су полако губиле важност тијеком Римске владавине над Грчком иако су и тада имале велики углед и значај. Прича се чак да је сам Римски цар Тиберије маштао о наслову и части Олимпијског побједника а и цар Нерон је радо посјећивао олимпијска борилишта. Међутим с јачањем кршћанства, а поготову кад је оно постало државном религијом (391 године) Олимпијске игре су све више сматране слављењем поганских божанстава и остацима поганских ритуала, па је коначно 393 године Римски цар Теодозије укинуо Олимпијске игре, закључујући тако готово 12-стољетну повјест овог величанственог шпортског догађања.

  1. „Анциент Олyмпиц Гамес”. Мицрософт® Енцарта® Онлине Енцyцлопедиа 2006. Мицрософт Цорпоратион. 1997-2006. Архивирано из оригинала на датум 2006-05-04. Приступљено 27. 12. 2006. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]