Асуанска брана

Асуанска брана Асуанска велика брана
Сателитска снимка бране
Локација
Водоток	Нил
Мјесто	Асуан, Асуанска покрајина
Држава
Координате	23°58′14″Н 32°52′40″Е23°58.23′″Н, 32°52.67′″Е
Градња
Статус	Оперативна
Почетак градње	9. сијечња 1960.
Завршетак градње	21. српња 1970.
Градитељ	Араб Цонтрацторс
Цијена	587 милијуна УСД (1970.)
Власник	Египатска влада
Технички подаци
Врста бране	Насута камена брана
Висина бране	111 м
Дуљина бране	3830 м
Дебљина врха	40 м
Дебљина базе	980 м
Волумен бране	43 милијуна м³
Испуст	Нил
Врста прељева	бочни са запорницом
Капацитет прељева	11.000 м³/с
Акумулација
Ствара	Насерово језеро
Волумен	132 км³
Површина	5250 км²
Наводњава	840.000 ха
Дуљина	550 км
Макс. ширина	35 км
Макс. дубина	180 м
Надморска висина	183 м
Хидроелектрана
У погону од	1971.
Врста електране	прибранска велика хидроелектрана
Турбине	12 x 175 МW
Инсталирана снага	2100 МW
Карта
цласс=нотпагеимаге| Асуанска брана на земљовиду Египта

Асуанска брана, назив за брану коју је Египат, уз велику помоћ СССР-а, саградио на ријеци Нил код града Асуана између 1960. и 1970. године. Понекад се назива Нова асуанска брана како би се разликовала од Старе асуанске бране коју су почетком 20. стољећа саградили Британци.

Градња асуанске бране представља једно од највећих и најспектакуларнијих достигнућа грађевинарства 20. стољећа.

С друге стране, била је повезана с низом проблема. Због изградње бране и стварања Насеровог језера пријетила је опасност потапљања многих вриједних споменика, укључујући комплекс у Абу Симбелу. Због тога је под притиском УНЕСЦО-а проведен комплексни поступак премјештања на нову локацију.

У посљедње вријеме Асуанска брана је предмет контроверзи због ерозије тла у делти Нила, односно повећаног загађења у Средоземљу.

Хисторија

Први забиљежени покушаји регулације протока Нила догодили су се још у 11. стољећу, али све до 19. стољећа људски утјецаји на проток ријеке нису били велики.

Стару Асуанску брану (енгл. Лоw Асwан Дам) пројектирали су британски инжењери. Градња је започела 1898. године и завршена 1902. године. Ускоро се показало да је брана премала за задовољење свих потреба, па је у два наврата надограђивана.

Потреба за поновним повишењем бране појавила се опет 1946. године, али Британска управа се радије одлучује за градњу нове веће бране узводно од постојеће. Градња није почела јер су услиједиле године прилично узбурканих политичких догађања. Монархија и колонијална власт су свргнути 1952. године. Проглашена је република и основано револуционарно вијеће, а 1954. године власт преузима Гамал Абдел Нассер. Планови о градњи нове бране такођер се обнављају 1954. године, али Велика Британија и САД из политичких разлога одбијају подржати пројект.

Египат тада помоћ за градњу тражи од Совјетског Савеза. Финанцирање бране Египат осигурава национализацијом Суеског канала (1956.), што је био повод за војни напад Велике Британије, Француске и Израела на Египат (Суеска криза), иако је Египат понудио надокнаду за бивше власнике. Рат завршава повлачењем окупационих снага.

Карактеристике бране и хидроелектране

Склапање билатералног уговора између Египта и Судана о расподјели водних ресурса Нила 1959., омогућило је почетак градње Нове Асуанске бране (енгл. Хигх Асwан Дам). Градња започиње 7,3 км узводно од старе бране уз помоћ инжењера из Совјетског Савеза, почетком 1960., а завршава 1970. Димензије готове бране су величанствене. Дужина 3 830 м од чега 520 м између обала ријеке, висина 111 м, ширина 980 м на дну и 40 м на врху. У брану је уграђено 43 милијуна м³ материјала, што је 17 пута више него што је уграђено у велику пирамиду у Гизи. Створено је Насерово језеро дужине скоро 600 км, просјечне ширине 10 км, максималне ширине 50 км, површине веће од 6 200 км² и максималне дубине 182 м. Језеро се већим дијелом налази у Египту (5 250 км²) и тај се дио назива језеро Нассер, а мањи дио се налази у Судану (970 км²), под именом језеро Нубиа. Тако је створено спремиште воде које са дијелом намијењеним за случајеве високог водостаја може похранити 162 км³ воде.

Умјетно језеро постепено се пунило већ тијеком градње, а потпуно је напуњено тек 6 до 7 година након завршетка градње. Инсталирано је 12 електричних генератора појединачне снаге 175 МW, а укупне снаге 2 100 МW, што је отприлике једнако инсталираној снази свих хидроелектрана у Хрватској.

Предности

Пољопривреда у Египту, с обзиром на врло мале количине оборина потпуно овиси о наводњавању. Градња бране омогућила је повећање укупних обрадивих површина и прелазак великих пољопривредних површина са сезонског начина наводњавања овисног о протоку ријеке, на трајно наводњавање. Пољопривредна производња постала је неовисна о промјенама протока Нила, јер брана је омогућила испуштање похрањене воде у језеру тијеком сушних периода, када је доток вода мали и похрану вишкова воде када је доток Нила преобилан, па би могао изазвати велике поплаве. Све то омогућило је на великом дијелу пољопривредних површина двије, а на мањем дијелу површина чак три жетве годишње. Такођер су се масовније могле узгајати и економски атрактивније врсте попут риже.

Смањене промјена у протоку ријеке осигурале су стални водостај који је пак омогућио побољшање ријечног промета, што је позитивно утјецало на развој транспорта и туризма. Само умјетно језеро додатно се користи као риболовно подручје с годишњим уловом од 15 000 до 25 000 тона рибе. Удио Асуанске бране у намиривању укупних потреба Египта за електричном енергијом је 1970-тих био око 60 %, а 1980-тих око 50 %. Додатне количине енергије посебно су добро дошле индустрији опеке због повећане потражње узроковане порастом становништва и урбанизацијом.

Недостаци

Губитак муља

Изузетна плодност тла око ријеке одржавана је у прошлости редовитим годишњим поплавама које су на тло наносиле муљ којим вода Нила обилује управо тијеком сезоне поплава. Градњом бране, 97 % тог муља сада се таложи и задржава у умјетном језеру, а онај мали остатак муља који прође још је додатно квалитативно измијењен због промјене постотних удјела величинских класа честица у његовом саставу. Да ствар буде још гора, 99,98 % муља који се таложи у језеру остаје на почетку језера Нубиа, што може узроковати проблеме у цијелом суставу пуно раније него се то прије градње претпостављало. Спречавање доношења муља ријеком узроковало је цијели низ проблема. Због убрзаног слабљења квалитете и плодности тла постало је неопходно кориштење све већих количина умјетних гнојива, чија производња троши велике количине енергије, која се великим дијелом добива из фосилних горива. Овисност данашње модерне производње хране о енергији, те посебице фосилним горивима постаје свјетски проблем, а Египат би тиме могао бити посебно јако погођен.

Повећање ерозије

Недостатак муља узроковао је ерозију обала и дна ријеке, те ерозију плодног подручја делте Нила, која је попраћене салинизацијом тла делте због напредовања мора. Проблеми због мањка муља довели су и до смањене продуктивности мора југоисточног Медитерана, што је узроковало пад улова риба и ракова на том подручју. Смањеним уловом у мору тако је успјешно поништена добробит улова из језера, уз појаву додатних проблема. Примјерице, улов из мора је прије лако долазио до заинтересираних потрошача у густо насељеном приобаљу, за разлику од улова из језера с којим и данас има проблема око пласмана на удаљена тржишта.

Повећана салинизација

Занимљиво је да и производња опека, која је имала користи од енергије из хидроцентрале, сада због недостатка муља има великих проблема с набавом квалитетне сировине за њихову производњу. Појачано наводњавање тла без одговарајуће изведене дренаже, узроковало је његову убрзану салинизацију, извлачењем соли из дубљих слојева тла на површину, те тиме и повећање салинитета Средоземног мора.

Повећање болести

Регулација протока ријеке и трајно наводњавање тла погодовали су повећању учесталости болести попут маларије и билхарзије. Већ након градње прве бране учесталост билхарзије је повећана пет пута. Данас, у пет држава уз Нил од билхарзије је обољело више од 50 % становништва, а у неким наводњаваним подручјима чак 100 %. Маларија и билхарзија су тешке паразитарне болести с разарајућим социоекономским посљедицама за подручја у којима се појављују.

Повећана политичка нестабилност

Просјечни годишњи проток Нила од 84 км³ воде, Египат и Судан су билатералним споразумом подијелили тако да 55,5 км3 припада Египту, а 18,5 км³ Судану, што укупно износи 74 км³ воде. Разлика од 10 км³ воде, односно 12 % укупне количине, представља цијену споразума и напретка у опскрби водом за наводњавање, јер то је количина воде која исхлапи са велике површине умјетног језера које је направљено усред пустиње. Губици воде испаравањем из језера и са повећаних површина тла које се наводњава, узрокују смањење количине воде која долази до делте Нила, што може додатно убрзати продирање мора и салинизацију делте, која је већ угрожена убрзаном ерозијом.

Треба споменути незадовољство преосталих седам држава заинтересираних за воде Нила (Етиопија, Конго, Уганда, Руанда, Кенија, Бурунди и Танзанија), које се налазе узводно, а нису биле конзултиране о градњи. Овдје посебно треба истакнути Етиопију из које долази више од 80 % воде Нила. Смањена количина воде, узрокована испаравањем из језера, може повећати опасност од војног сукоба за воду заинтересираних држава. Најновије напетости око неравоправне подјеле водних ресурса Нила појавиле су се након 14. свибња 2010. када су Танзанија, Уганда, Руанда и Етиопија у Уганди потписале договор о оснивању комисије за управљање водама Нила. У наредних годину дана очекује се и потписивање договора од стране Кеније, Бурундија и Конга.

На дан потписивања договора Етиопија је пустила у погон хидроелектрана Тане Белес (460 МW). Египатски министар за водне ресурсе и наводњавање Мохамед Насреддин Аллам одмах је изјавио да сваки такав пројект мора бити одобрен од стране Египта и Судана, те да њихова количина воде коју користе не смије бити смањена. Сукоб се засада задржава на разини египатских политичких притисака на државе и потенцијалне инвеститоре у сличне пројекте који се планирају градити на територију тих држава. Цијелу причу додатно могу погоршати климатске промјене, чије посљедице се већ осјећају у тим државама.

Пресељење људи

Осим незадовољства сусједних држава, све до данас је присутно незадовољство због присилног пресељења 100 000 до 120 000 становника јужног Египта и сјеверног Судана, за које нису добили обећане одштете. Стварање умјетног језера такођер је направило штету египатској, а тиме и свјетској културној баштини. Неке познатије грађевине попут Абу Симбела, УНЕСЦО је спасио премјештањем, неке које су требале бити потопљене Египћани су поклонили државама које су судјеловале у градњи бране па су премјештени у те државе, а велики дио је потопљен у језеру. Претходно наведено представља само дио штетних утјецаја.

Галерија

• 
  Споменик совјетско-египатског пријатељства
• 
  Умјетно Насерово језеро из зрака
• 
  Велики храм Рамзеса II. у Абу Симбелу
• 
  Мањи храм фараонке Нефертари у Абу Симбелу
• 
  Залазак Сунца на Насеровом језеру

Панорама

Панорамски поглед на Асуанску брану

Вањске везе

• (en) Асwан Дам Архивирано 2010-02-13 на Wаyбацк Мацхине-у

Остали пројекти

У Wикимедијиној остави има још материјала везаних за: Асуанска брана