Бартоломео Бон
| Бартоломео Бон | |
|---|---|
| готика | |
_-_Porta_della_carta_-_Doge_Francesco_Foscari.jpg) рељефи на Порта делла Царта у Венецији | |
| Биографске информације | |
| Рођење | око 1410. Цампионе, Италија |
| Смрт | између 1464. и 1467. Венеција |
| Опус | |
| Поље | кипарство и архитектура |
| Пракса | Венеција |
| Знаменита дјела | |
Бартоломео Бон (Цампионе, око 1400. – Венеција, 1464–1467) био је талијански кипар и архитект поријеклом из краја Цампионеа који је дошао у Венецију заједно с оцем Гиованнијем Боном и заједно с њим од 1421. до 1464. водио врло успјешну кипарско-градитељску радионицу.
Радионица Бон била је касно готичка кипарска и градитељска радионица прве половице 15. вијека, а готички елемети и бизантинска декоративност били су омиљен венецијански стил готицо фиорито.
Живот и рад
[уреди | уреди извор]Врло је тешко с потпуном прецизношћу одредити радове које је извео Бартоломео, а које његов отац Гиованни. С оцем је почео радити на декорацији фасаде за готичку палачу Ца' д'Оро (1424–1430), први његов самостални рад је цистерна у дворишту те палаче.[1] С оцем је радио на порталу за цркву Басилица ди Санта Мариа деи Фрари и на порталу за Братовштину св. Марка (Сцуола Гранде ди Сан Марцо), оргинална лунета с тог портала налази се данас у лондонском Вицториа & Алберт Мусеуму. С оцем је започео радити на Порта делла Царта (Папирната врата) на Дуждевој палачи (1438–1442), Бартоломео је исклесао већину скулптура, јер му је тад отац умро.
Након очеве смрти, Бартоломео Бон је наставио водити радионицу сам, мада не више толико успјешно и с толико пуно наруџба.
_-_Porta_della_carta.jpg)
Његов рад је лунета за портал цркве Санто Стефано[2] Бартомео је такођер сам извео портал за цркву Мадонна делл'Орто, уговор за радове склопио је 21. јуна 1460. године.[3] Бартомео је извео портал за цркву Сан Гиованни е Паоло (1459–1462)[4] те Славолук Фосцари за Дуждеву палачу.
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- АА.ВВ., Арте е артисти деи лагхи ломбарди, I, Носеда, Цомо 1959, 311, 312, 317, 336, 435, 436. Тав. LXIII: 170, 171, 172.
- А. Зорзи, Венезиа сцомпарса, Елецта, Милано 1984, 19, 35, 73, 93, 117, 121, 310, 312, 343, 378, 382; фиг. н. 69.
- M. Брусеган, Ла гранде гуида деи монументи ди Венезиа, Неwтон & Цомптон, Рома 2005.
