ЦИА

Централна обавјештајна агенција САД, далеко боље познатија под својом енглеском скраћеницом ЦИА (Централ Интеллигенце Агенцy) је обавјештајна служба америчке владе, у чијој надлежности се налази прикупљање и анализа података о страним владама, корпорацијама и појединцима, односно давање таквих податак разним другим одјелима владе. Трећа функција ЦИА је дјеловање као "скривена рука" САД-а у рушењу страних влада, убојствима, саботажама, стварању "герилских" покрета, по наређењу предсједника. Посљедња функција је десетљећима извор контроверзи везаних уз ЦИА-у.

Сједиште агенције се налази у опћини Ланглеyу ЦДП-у МцЛеан у округу Фаирфаx у држави Виргиниа, неколико миља од Ријеке Потомац и средишта Wасхингтона. ЦИА је дио америчке обавјештајне заједнице, које данас води директор националних обавјештајних служби (ДНИ). Улога и функције ЦИА-е су отприлике еквивалентне МИ6 у Великој Британији и израелском Моссаду.

ОСС

Тијеком Другог свјетског рата САД оснива ОСС као свој орган задужен за шпијунске и герилске акције на подручју под контролом непријатеља као и за анализу скупљених података. Заповједник ове организације је био генерал Wиллиам Ј. Донован који 18.11. 1944. године пише предсједник Рузвелту о потреби оснивања након рата мирнодопске организације која би разним начинима долазила до података. Као одговор на тај захтјев оснива се комисија која испитује ефикасност ОСС у доба рата и она у својим закључцима говори о безбројним дебаклима који су скупо коштали савезнике. Препорука комисије постаје укидање тајних операција, док се с друге стране предлаже одржавање аналитичког одијела који је по њој добро вршио своје послове. Одлука те комисије као и противљење предсједника Трумана и министра обране резултира наредбом о укидању организације 20.9.1945. Противно том наређењу 6 дана касније замјеник министра обране Јохн МцЦлоy доноси наређење да се остаци ОСС укључе у рад разних министарстава како би се зауставило укидање. До краја године број запослених у организацији несигурне будућности пада с 10.000 на 1.967.

Кратко време након Нове 1946 године ситуација се драстично промјенила одлуком о потреби за обавјештајном агенцијом и постављањем адмирала Соуерс за првог заповједника онога што ће постати ЦИА. Он ће остати на свом положају 5 мјесеци, након чега га насљеђује генерал Ванденберг који почиње водити прве веће операције. У Румуњској на "слободним" изборима 1946. године побјеђују комунисти, а припадници Сељачке странке повезани с ОССом уз помоћ њега бјеже из државе, али нити мјесец дана од почетка операције шпијунска мрежа је била ухваћена. Сљедећа велика операција постаје она у Грчкој када Лондон обавјештава почетком 1947 Wасхингтон да више није у стању помагати тамошњу владу. На ту вијест САД проглашава Труманову доктрину која говори да је сваки напад од стране непријатеља САД-а на било коју државу уједно напад на САД и шаље агенте ОСС с великом количином новца у Грчку да преузму контролу над ситуацијом. Тамошњи шеф ове шпијунске организације ће о тамошњом ситуацији рећи да су сви знали тко је он и да је у Грчкој био као краљ. Првог маја генерал Ванденберг је замијењен с адмиралом Хилленкоеттером, а у задњим данима свог мандата изјављује како је потребно још 5 година да организација постигне свој пуни потенцијал. Нови заповједник захтјева да се будућа ЦИА бави само скупљањем информација чему се противе особе око Георге Ф. Кеннана које оснивају такозвани "герилски корпус".

Прве године

Тијеком септембра 1947. године доноси се одлука о стварању, а већ 14.12.1947. ЦИА добива наређење за вођење пропагандних операција како би се контрирало онима које "води" СССР. На прољеће 1948. прва од тих операција постају избори у Италији због опасности да у њој побједе комунисти. На њима талијански политичари и свећеници добивају милионе долара и на крају она демокршћани побјеђују на изборима. Политичка спрега створена спојем талијанских политичара, корупције и америчке тајне службе од тада влада на тамошњој политичкој сцени.

У сличним увјетима на подручју Француске ЦИА се повезује с тамошњим синдикатима како би "пријатељски" настројене особе које истоварају робу с бродова без сувишних питања.

Амерички војно-економски естаблишмент покреће своју мобилизацију када 5.3.1948. Генерал Цлаy заповједник америчке окупационе зоне у Берлину шаље вијест у Пентагон да се Совјети припремају за напад. ЦИА ће исправно тврдити да то није истина, али Пентагон пушта вијест у медије. Резултат ове кампање постаје активирање Маршаловог плана у априлу 1948. године, с тим да тајним анексом 5 % буџета овог плана је дано на кориштење америчкој обавјештајној служби. С тако сређеним питањем финанцирања Натионал Сецутирy Цоунцил наређује 18.6. 1948. године да ЦИА врши тајне операције и нападе на Совјете. Документ који ће постати јаван 2003. године позива на оснивање герилских покрета, подземних армија, убојства и саботажа. Задатак управљања тих "специјалних" операција је добио Франк Wиснер.

Wатергате

Избором Рицхард НиxонРицхарда Ниxона за предсједника САД-а на власт долази особа с параноичним погледом према организација. За свој изборни пораз 1960. године он поред осталих оптужује и њих због свог погледа на питање Кубе који је по њему био супротан погледу који има ЦИА.

Без обзира на такав поглед у његово доба САД троши 6 милијарди долара годишње на "обавјештајне" агенције,а он сам запошљава бивше ЦИА агенте Хоwарда Хунта млађег и Јохн МцЦорда који као предсједничку јединицу за специјалне задатке запошљавају групу Кубанаца с Флориде такођер повезану с ЦИА. Када та специјална јединица буде ухваћена од полиције у афери Wатергате Ниxон захтјева да ЦИА преузме одговорност и купи шутњу агената. Рицхард Хелмс је тај захтјев постављен у јуну/липњу одбио па је због тога након реизбора Ниxона добио отказ 20.11. 1972. године. У даљњем развоју афере Wатергате предсједник Ниxон ће бити присиљен дати отказ,а ЦИА и њени поступци (поред осталог законом забрањено шпијунирање америчких држављана) се налазе под сенатском истрагом због чега велики број докумената о "специјалним акцијама" постао доступан јавности. Рјешење неугодне ситуације на крају налази предсједник Форд када 16. јануара 1975. године захтјева од америчких медијама да не пишу о ЦИА акцијама јер ће репутације америчких предсједника бити уништене због бројних убојстава која су наредили. Власници "слободних", "независних" медија су то прихватили