Дестилација
Дестилација је физикални процес раздвајања течних супстанци на основу разлике у тачки кључања. Најранија примјена дестилације је повезана са производњом алкохолних пића и есенцијалних уља из природних препарата. Ријеч дестилација потиче од латинске ријечи дестилларе, што значи капати и односи се на капање кондензата.[1]
Фракциона дестилација
[уреди | уреди извор]Приликом загријавања смјесе течности А и Б, настаће гасовита фаза која је у равнотежи са течном фазом. Гасовита фаза биће више обогаћена испарљивијом компонентом, а течна фаза мање испарљивом. На овај начин не долази до потпуног раздвајања. Да би се раздвајање побољшало, потребно је обогаћену гасовиту фазу кондензовати, а затим тај кондензат поново дестиловати. Сваким понављањем се добија гасовита фаза која је више обогаћена испарљивијом компонентом. Овакав поступак се назива фракциона дестилација.[2] Колона за фракционисање је дуга вертикална цијев, која садржи низ плоча пореданих једна изнад друге, које се називају таванима.
Пречишћавање супстанци дестилацијом
[уреди | уреди извор]Супстанце које се не разлажу при загријавању пречишћавају се дестилацијом под нормалним притиском. Супстанца се загријава и преводи у гасовито стање, а настала пара пролази кроз хладило и кондензира се у течност. Ако је супстанца подложна деградацији при вишим температурама, пречишћава се дестилацијом под сниженим притиском (вакуум дестилација). То се постиже снижавањем притиска помоћу вакуум-пумпе, па супстанца кључа на нижој температури. Супстанце које се не мијешају с водом могу се пречишћавати дестилацијом с воденом паром, чиме се омогућава да супстанца испарава на нижој температури.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Роберт Меyерс (Едитор): Енцyцлопедиа оф пхyсицал сциенце анд тецхнологy, Тхирд едитион, Рамтецх Лимитед, Калифорнија, 2001 ИСБН 0-12-227410-5
- ↑ Савић,Ј., Савић, M.: Основи аналитичке хемије, Свјетлост Сарајево, 1987 ИСБН 86-01-00554-3
- ↑ Цхеронис, Н. D.: Семимицро анд мацро органиц цхемистрy, Тхомас Y. Цроwелл Цо., Неw Yорк, 1942
