Доклеати

Доклеати (лат. Доцлеати, Доцлеатес) су били припадници илирског племена које је живјело у сусједству Лабеата, који су насељавали простор данашње јужне Црне Горе, али се не зна њихово међусобно прецизно разграничење, осим да је то било у подручју између Дукље (Доклеје) и Медуна (Метеона) незнатно удаљених мјеста.

Раније су Доклеати били у саставу ардијејског племенског савеза. Пошто су временом ојачали, послије римског освајања постају бројније и значајније племе од Ардијејаца: код Плинија се помињу са 33 декурије, у оквиру Неронскога конвента, док се Ардијејци помињу са само двадесет декурија. Антички град Доклеја (Доцлеа — данас остаци Дукље, код Подгорице) указује на географски положај овог племена. Главна област Доклеата се простирала на запад, преко данашњег Никшића, али такође и на сјевер (село Матаруге, код Пљеваља). Међу Доклеатима се помиње угледан род Епикади, још за вријеме Генцијеве владавине, у првој половини II стољећа пне. На мјесту античког кастела Салтуа (село Ријечани, област Бањана, у западној Црној Гори) помиње се на једном натпису првак Доклеата, Гај (Цаиус Епицади филиус принципес цивитатис Доцлеатиум). Код овог племена је била важна улога сточарства, а надалеко чувени сир извозио се у Рим.