Homerske himne

Глава Хомера, коме су у антици приписиване Хомерске химне

Хомерске химне (старогрчки: Ὁμηρικοὶ ὕμνοι) представљају збирку од 33 старогрчке химне непознатих аутора које су написане у славу појединих божанстава. Химне се називају "хомерским" јер су написане истим епским метром ― дактилским хексаметром ― као Илијада и Одисеја, јер садрже бројне епске формуле које је користио и Хомер и јер су написане у истом дијалекту. У антици се ауторство ових химни приписивало Хомеру, па је та ознака остала уз њих до данас. "Цела та збирка, узета скупно, јесте 'хомерска' у оном једино корисном смислу те речи, односно она је до нас дошла уз ознаку 'Хомера' од најранијег доба грчке писане књижевности", приметио је А. W. Верралл 1894. године. Није познато ко је и када саставио овај зборник, али се претпоставља да је врло стар и да га је познавао Калимах, александријски песник из 3. века пне., јер је у својим химнама под снажним утицајем хомерских химни.

Хисторија

Најстарије хомерске химне вероватно су настале у 7. веку пне., нешто касније од Хомерових и Хесиодових дела. Но, то најстарије хомерске химне и даље смешта међу најстарије споменике грчке књижевности; међутим, премда је већина тих химни састављена у 7. и 6. веку пне., неке су написане можда тек у хеленистичко доба, а Химна Аресу вероватно је настала у доба касне антике или у раном средњем веку и додата је пошто је примећено да у збирци нема химне Аресу. За Химну Аполону (3) схолијаст уз Пиндарову Немејску оду II, 1 каже: "Постојао је Кинет Хијанин, за кога се каже да је од оних песама које се Хомеру приписују спевао Химну Аполону. Овај Кинет је први у Сиракузи рапсодирао Хомерове песме у 69. олимпијади" (тј. око 504. пне.). Међутим, та је химна несумњиво старија, језгра јој није млађа од 700. пне. и вероватно потиче од неког хомерида са Хија, који у тој песми препоручује Дељанима да на Аполонов празник треба неговати певање Хомерових епопеја. Wалтер Буркерт изнео је тезу да је та химна заправо састављена 522. пне. за извођење на двоструком фестивалу који је организовао Поликрат са Самоса у част Аполона Делоског и Аполона Делфскога.

Ове химне, које сигурно припадају жанру који је некада морао бити заступљен с много више дела од оних која су нам сачувана, разликују се по дужини: неке се састоје од само три или четири стиха, а неке имају и више од пет стотина стихова. У дужим химнама разликују се поједини композициони делови: инвокација, похвала и наратив, који је понегде доста опсежан и излаже митску повест бога (аретологију), која обухвата његово рођење, доживљаје и дела, оснивање његова култа у разичитим деловима Хеладе итд.; такве веће химне јесу Химна Деметри (2), Хермесу (4), Афродити (5) и већ споменута Химна Аполону (3), коју је Давид Рухнкен раставио на две: Химну Аполону Делском и Химну Аполону Питијском. У најкраћим химнама нема наративног елемента. Дуже химне можда су настале спајањем некада одвојених песничких слика.

У већини сачуваних рукописа из византијског доба на почетак је стављена трећа химна. Случајно су у Москви 1777. године у једном рукопису из 15. века откривене још две химне, које су стављене на почетак, фрагментарно сачувана Химна Дионису и Химна Деметри, која је потпуна осим неколико стихова с лакунама. Неке од краћих химни можда заправо представљају само изватке из већих целина у којима је испуштен главни наративни део, а задржани су само инвокација и уводни део, које је рапсод могао употребити као неку врсту прелудија (προοίμια) јуначким песмама. Оне дуже су вероватно чиниле самосталне песме, а неке су можда биле и завршне песме, јер на крају немају никаквог прелаза, нпр. Химна Атени (11) завршава се овим речима: "Збогом, богињо, а нама дај срећу и блаженство".

Ове 33 химне написане су у славу већине најважнијих божанстава у грчкој митологији; краће су можда служиле као прелудиј (προοίμιον) рапсодима у рецитовању епских песама на светковинама одржаваним по грчком свету: певач често завршава најавом наредне песме. На пример, Химна Хелију (31) завршава се овим речима: "Од тебе почевши славићу род смртних људи", а више других овако: "А ја ћу се сећати тебе и друге песме". Песма под бројем 34, Домаћинима, није химна, него подсећање да је гостопримство света дужност коју налажу богови, што је снажна опомена када је изговара професионални рапсод.

Попис химни

1. Дионису, 21 стих
2. Деметри, 495 стихова
3. Аполону, 546 стихова (комбинација две, вероватно старије, химне, А и Б)
4. Хермесу, 580 стихова
5. Афродити, 293 стиха
6. Афродити, 21 стиха
7. Дионису, 59 стихова
8. Аресу, 17 стихова (химна је вероватно настала тек у средњем веку и једина није у хексаметрима)
9. Артемиди, 9 стихова
10. Афродити, 6 стихова
11. Атени, 5 стихова
12. Хери, 5 стихова
13. Деметри, 3 стиха
14. Мајци богова, 6 стихова
15. Хераклу лављег срца, 9 стихова
16. Асклепију, 5 стихова
17. Диоскурима, 5 стихова
18. Хермесу, 12 стихова
19. Пану, 49 стихова
20. Хефесту, 8 стихова
21. Аполону, 5 стихова
22. Посејдону, 7 стихова
23. Зевсу, 4 стиха
24. Хестији, 5 стихова
25. Музама и Аполону, 7 стихова
26. Дионису, 13 стихова
27. Артемиди, 22 стихова
28. Атени, 18 стихова
29. Хестија, 13 стихова
30. Геји, мајци свега, 19 стихова
31. Хелију, 20 стихова
32. Селени, 20 стихова
33. Диоскурима, 19 стихова

Изабрани преводи

• Тхе Хомериц Хyмнс, Апостолос Н. Атханассакис (транслатион, интродуцтион анд нотес) Балтиморе, MD; Јохнс Хопкинс Университy Пресс, 1976. ИСБН 0-8018-1792-7 (en)
• Тхе Хомериц Хyмнс: А Транслатион, wитх Интродуцтион анд Нотес, Диане Раyор (2004). Овај превод смешта химне у шири контекст древног грчког фолклора, културе и географије, те нуди одређена поређења с блискоисточним текстовима. (en)
• Изабрани одломци у преводу Снежане Вукадиновић (sh)

Вањски линкови

• Енглисх етеxт оф тхе Хомериц Хyмнс Енглески превод Х. Г. Евелyн-Wхитеа на Персеусу.
• Енглисх етеxт оф тхе Хомериц Хyмнс Архивирано 2004-12-10 на Wаyбацк Мацхине-у на Беркелеy Сунсите
• Сцхоларлy библиограпхy он тхе Хомериц Хyмнс
• Интродуцтион то тхе Хомериц Хyмнс Архивирано 2008-10-11 на Wаyбацк Мацхине-у Сажета верзија увода из: Диане Ј. Раyор, Тхе Хомериц Хyмнс : А Транслатион, wитх Интродуцтион анд Нотес (2004)

Литература

Wикиизвор

Грчки Wикиизвор има оригинални текст везан уз овај чланак:

Ομηρικοί Ύμνοι

• Тхомас W. Аллен, Wиллиам Р. Халлидаy, анд Едwард Е. Сикес, Тхе Хомериц Хyмнс. Оxфорд: 1936.