Јохн Wојтоwицз
| Јохн Wојтоwицз | |
|---|---|
 Wојтоwицз током пљачке банке 1972. године | |
| Биографски податци | |
| Пуно име | Јохн Станлеy Јосепх Wојтоwицз |
| Рођење | 9. 3. 1945. Неw Yорк, САД |
| Смрт | 02. 1. 2006. (доб: 60) Неw Yорк, САД |
| Супруг/а |
|
| Дјеца | 2 |
| Каријера | |
| Оптужен/и | пљачка банке |
| Пресуда | 20 година затвора, одслужено 5 |
Јохн Станлеy Јосепх Wојтоwицз (9. марта 1945 – 2. јануара 2006.) био је амерички пљачкаш банке чија је прича инспирирала филм Дог Даy Афтерноон.[1][2][3]
Рани живот
[уреди | уреди извор]Wојтоwицз је био син оца Пољака и мајке Италоамериканке (рођене Террy Бассо[4]).[5]
Лични живот
[уреди | уреди извор]Wојтоwицз се оженио Цармен Бифулцо 1967. године. Имали су двоје деце и развели се 1969. године. Године 1971. Wојтоwицз је упознао Елизабетх Еден на гозби Сан Геннаро у Неw Yорку и њих двоје су исте године имали јавну церемонију венчања.[5] Wојтоwицз је у неком тренутку био члан Савеза геј активиста. У то време користио је алиас „Литтлејохн Бассо” (Бассо је девојачко презиме његове мајке).[6] Био је Голдwатер републиканац.[7]
Пљачка банке
[уреди | уреди извор]Дана 22. августа 1972. године, Wојтоwицз је, заједно са Салватореом Натурилеом и Робертом Wестенбергом, покушао да опљачка филијалу Цхасе Манхаттан Банке на 450 Авенији П у Гравесенду, Брооклyн.[1][2] Лос Ангелес Тимес је објавио да је новац од пљачке био намењен за Еденину терапију корекције пола (мушко-женско).[5] Међутим, Артхур Белл, угледни колумниста Тхе Виллаге Воицеа и истраживачки новинар који је познавао Wојтоwицза (и био тангенцијално укључен у преговоре), известио је да је плаћање Еденине операције периферно у односу на прави мотив. Покушај пљачке је, према његовим речима, била добро планирана мафијашка операција која је пошла по злу.[6]
Wојтоwицз и Натуриле држали су седморпо радника банке Цхасе Манхаттан као таоце четрнаест сати.[1][2] Wестенберг је побегао са лица места пре него што је пљачка почела након што је видео полицијски ауто на улици. Wојтоwицз, бивши банкарски благајник, имао је извесно знање о банкарском пословању.
Натурилеа је убио ФБИ у последњим тренуцима инцидента; Wојтоwицз је ухапшен.[8]
Последице
[уреди | уреди извор]Према речима Wојтоwицза, понуђен му је договор за признање кривице, што суд није испоштовао, те је 23. априла 1973. године осуђен на 20 година у савезном затвору у Леwисбургу, од чега је одслужио пет.[9]
Wојтоwицз је пуштен из затвора 10. априла 1978., али је поново ухапшен и одслужио је још две казне у затвору због кршења условног отпуштања 1984. и 1986-87.[10] Пуштен је у априлу 1987. и рекао је да га је Еден посећивала у Неw Yорку отприлике једном месечно.[5][11]
Еден, која се удала за неког другог, а затим се развела,[5] умрла је од упале плућа повезане са АИДС-ом у болници Генесее, у Роцхестеру, Неw Yорк, 29. септембра 1987.[12] Wојтоwицз је присуствовао њеној сахрани и одржао хвалоспев.[11]
Дог Даy Афтерноон
[уреди | уреди извор]Wојтоwицзева прича је коришћена као основа за филм Пасје поподне (издан 1975.), у којем је Ал Пацино у главној улози Wојтоwицза (у филму „Соннy Wортзик”) и Јохн Цазале, један од Пацинових колега у филму Кум, као Натуриле. Елизабетх Еден, познату као „Леон” у филму, тумачио је глумац Цхрис Сарандон.[13]
Године 1975. Wојтоwицз је написао писмо Неw Yорк Тимесу из забринутости да ће људи поверовати филмској верзији догађаја, за коју је рекао да је само 30% тачна. Главни Wојтоwицзов приговор био је нетачан приказ његове супруге Цармен Бифулцо као обичне, дебеле жене чије је понашање довело до његове везе са Еден, иако је заправо напустио Бифулцо две године пре него што је упознао Еден.[14]
Поред тога, у филму Соннy разговара са својом мајком током преговора, али му полиција брани да разговара са Цармен, што одступа од стварних догађаја. Филм је такође инсинуирао да је Wојтоwицз „продао” Натурилеа полицији, и иако је Wојтоwицз тврдио да је то неистина, неколико пута је нападнут током пројекције филма у затвору.Б;неопходан цитат]
Wојтоwицз је похвалио Пацинову и Сарандонову карактеризацију себе и Елизабетх Еден као тачне. У интервјуу из 2006. године, сценариста филма, Франк Пиерсон, рекао је да је покушао да посети Wојтоwицза у затвору много пута како би сазнао више детаља о његовој причи када је писао сценарио, али је Wојтоwицз одбио да га види јер је сматрао да није довољно плаћен за права на своју причу. У сваком случају, филм је био врло успешан, добио је добре критике и освојио Осцара за најбољи оригинални сценарио на церемонији 1975. године.[15]
Позне године и смрт
[уреди | уреди извор]Године 2001. Тхе Неw Yорк Тимес је објавио да Wојтоwицз живи од социјалне помоћи у Бруклину.[16] Умро је од рака 2. јануара 2006. године у кући своје мајке.[17]
Документарци
[уреди | уреди извор]Wојтоwицз је био тема више документарних филмова:
- Тхе Тхирд Меморy (1999), који је режирао уметник Пиерре Хуyгхе и који је први пут изложен у музејском контексту у Центре Помпидоу у Паризу и Тхе Ренаиссанце Социетy у Чикагу (у формату двоканалног видеа), узео је Дог Даy Афтерноон као своју полазну тачку[18] и приказује Wојтоwицза како реконструише догађаје пљачке банке са глумцима и реквизитима на реконструкцији сета Луметовог филма. Упоредо са снимком из Дог Даy Афтерноон, показује да је Wојтоwицзево памћење неповратно измењено филмом о његовом животу.[19] На пример, он је спекулисао да је председник Рицхард Ниxон лично наредио ФБИ-јево убиство Салватореа јер су медији који с уживо извештавали о пљачки банке те вечери прекидали мрежни телевизијски пренос Ниxоновог говора.[20]
- Басед он а Труе Сторy (2004)[21]
- Тхе Дог (такође познат као Сторyвилле: Тхе Греат Сеx Аддицт Хеист), редитеља Аллисон Берг и Франк Кераудрена, премијерно је приказан на Међународном филмском фестивалу у Торонту у септембру 2013. године.[22][23][11]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 „Гунман ис слаин; сецонд цаптуред”.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 „Роббер киллед, 7 банк хостагес фреед”.
- ↑ „Јохн Wојтоwицз ин тхе Нотабле Намес Датабасе”. Соyлент Цоммуницатионс. Приступљено Оцтобер 3, 2007.
- ↑ „Тхе ман wхо роббед а банк фор лове”. 16 Фебруарy 2015.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 „Ернест Арон Бецаме Елизабетх Еден: АИДС Киллс Wоман Бехинд 'Дог Даy'”. Тхе Лос Ангелес Тимес. Септембер 30, 1987. Приступљено Децембер 21, 2013.
- ↑ 6,0 6,1 Ортега, Тонy (Марцх 11, 2011). „Тхе Банк Робберy Тхат Wоулд Бецоме 'Дог Даy Афтерноон'”. Тхе Виллаге Воице Блог. Приступљено Јуне 23, 2013.
- ↑ „Тхе Дог (2013) Трансцрипт”.
- ↑ Клуге, П. Ф. (Септембер 22, 1972). „Тхе Боyс ин тхе Банк”. ЛИФЕ.
- ↑ „Банк роббер wинс пароле”. Оцала Стар-Баннер. Новембер 29, 1978. Приступљено Јануарy 3, 2017.
- ↑ „Роббер wхо инспиред мовие аррестед фор пароле виолатион”. Насхуа Телеграпх. Аугуст 15, 1986.
- ↑ 11,0 11,1 11,2 Гуззо, Паул (Септембер 20, 2014). „Ман рецаллс тиме wитх фамоус банк роббер”. Тампа Трибуне.
- ↑ „Елизабетх Еден, Транссеxуал Wхо Фигуред ин 1975 Мовие”. Неw Yорк Тимес. Оцтобер 1, 1987.
- ↑ Пхотос, Лиса. „Тхе Дог анд тхе Ласт Реал Ман: Ан Интервиеw wитх Јохн С. Wојтоwицз”. Јоурнал оф Бисеxуалитy 3 (2).
- ↑ „Реал Дог Даy херо теллс хис сторy”. Приступљено 2022-11-12.
- ↑ Доцументарy Тхе Макинг оф Дог Даy Афтерноон, Дисц 2 оф тхе тwо-дисц Специал Едитион ДВД.
- ↑ „Филмс Тхат Кееп Аскинг, Ис Ит Фацт ор Фицтион?”. Тхе Неw Yорк Тимес.
- ↑ Катз, Целесте. „Дог Даy'с' јоурнеy инто легенд: Роббер, ловер гоне, бут тхе флицк ис бацк”. Неw Yорк Даилy Неwс.
- ↑ Кеннедy, Рандy (Оцтобер 13, 2005). „Ан Антарцтица Сигхтинг ин Централ Парк”. Тхе Неw Yорк Тимес.
- ↑ „Пиерре Хуyгхе – Тхе Тхирд Меморy анд Оне Миллион Кингдомс”. Арт Торрентс. Новембер 23, 2007.
- ↑ Салтз, Јеррy (Фебруарy 14, 2001). „Хисторy Лессон”. Тхе Артнет.
- ↑ Стокман, Wалтер (Wритер, Дирецтор) (2004). Басед он а Труе Сторy.
- ↑ Раполд, Ницолас (Септембер 1, 2013). „А Кингмакер фор Доцументариес”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено Септембер 2, 2013.
- ↑ МцЦрацкен, Кристин (9 Аугуст 2013). „Тхе Дог то Премиере ат Торонто Интернатионал Филм Фестивал: Труе Сторy Бехинд Дог Даy Афтерноон”. Тхе Хуффингтон Пост. Приступљено Септембер 2, 2013.
