Медеја (Еурипид)
| Медеја | |
|---|---|
 | |
| Написао: | Еурипид |
| Збор | Коринћанке |
| Ликови | Медеја Креонт Јасон Краљ Егеј Дадиља Тутор Гласник Медејино двоје дјеце |
| Радња | пред Медејином кућом у Коринту |
Медеја (грчки: Μήδεια / Мēдеиа) је старогрчка трагедија коју је написао Еурипид, темељена на миту о Јасону и Медеји и први пут постављена 431. пне..
Медеја спада међу најјаче Еурипидове драме. Медеја је митолошка фигура из циклуса митова о Аргонаутима: она је кћерка краља Ајета, унука Хелија (Сунца), чаробница, способна за најстрашније злочине. Медеја је све жртвовала ради свога мужа Јасона: издавши своје родитеље, спасла му је она живот и помогла да дође до златног руна; ради њега убила је рођеног брата, а затим и Јасоновог деду, краља Пелија. После тог убиства Јасон, Медеја и њихово двоје деце живе као изгнаници у Коринту. Јасон, да би поправио свој положај, спрема се да напусти своју породицу и ожени се кћерком коринтског краља Креонта. Пролог, у коме се појављује стара дадиља и педагог Медејине деце, упознаје гледаоце са почетном ситуацијом и уводи га у душевно стање главне јунакиње још пре њене појаве на сцени. Бес и очајање Медејино уливају бојазан, која наговештава страшан расплет. Иза сцене чују се вапаји, проклињања, претње: "Умрите, проклета децо несрећне мајке, заједно с вашим оцем, и нека пропадне наш цео дом!" Медеја се не бори за свог мужа са супарницом; она је слободно пошла за Јасоном, повиновавши се свом осећању, и када ју је то осећање преварило, њена се љубав претвара у страшну мржњу.
Као носилац новог односа према браку, Медеја критикује положај жене у породици, неједнаки морал, који захтева верност жене, али тај захтев не проширује на мужа. После Медејиних претњи о освети, изнетих у прологу, Креонт њој и њеној деци забрањује даљи боравак у Коринту. Понизним молбама постиже Медеја одлагање одласка за један дан, и за то време она треба да оствари свој осветнички план. Она с презиром одбацује новчано обезбеђење које јој нуди Јасон. После сусрета с атинским краљем Егејем, који њој и њеној деци нуди уточиште у Атини, она коначно одлучује: она ће Јасону уништити његов "дом", убиће и нову Јасонову жену и властиту децу. Деца одлазе Креонтовој кћерки да моле да остану у Коринту и предају јој Медејин дар – раскошну мараму, натопљену отровом. Истовремено у Медеји се одиграва сложена унутрашња борба између жеље за осветом и љубави према деци. У тренутку када материнска осећања почињу да побеђују, нова Јасонова жена и њен отац умиру од послатог отрова. Медеја одлучује да план изведе до краја, што и чини. На крају Медији њен деда, бог Хелије, шаље кола, у која су упрегнути крилати дракони, на којима она узлеће са лешевима деце, док Јасон узалуд моли за одобрење да макар једном дотакне лешеве.
Овом драмом Еурипид у античку трагедију уводи приказивање борбе осећања и унутрашњег несклада. Карактеристичан је и песников слободни став према овом миту, чије је традиционално предање гласило сасвим другачије.
