Панкреас

Грађа

Састоји се од:

главе (цапут панцреатис) са продужетком (процессус унцинатус)
средњег дела, тела (цорпус панцреатис) и
дугачког, суженог дела, репа (цауда панцреатис).

Тежине је између 50 и 150 г. Добро је заштићена и смештена дубоко у горњем делу стомака, ретроперитонеално, у висини другог лумбалног пршљена иза желуца и дванаестопалачног црева, непосредно испред кичме.

Ембрионални развој

Панкреас настаје из једног трбушног вентралног и једног леђног дорзалног дела. У току развоја прелази вентрални део заједно са делом жучног пута (дуцтус цхоледоцхус) на дорзалну страну и сједињује се са дорзалним делом...

Функција

Панкреас обавља двоструку улогу:

излучује сокове потребне за прераду хране у цревима, који се мешају са жучи из јетре. То је егзокрина функција гуштераче;
у крв лучи хормоне, који делују у другим деловима тела, што представља ендокрину функцију гуштераче.

Егзокрина функција се огледа у лучењу панкреасног сока који се преко Вирсунговог изводног канала излива у нисходни део дванаестопалачног црева. Поред овог главног изодног канала постоји још један помоћни, Санторинијев изводни канал. Вирсунгов канал се најчешће сједињује са главним жучним путем (Дуцус цхоледоцхус). На месту где се ови изводни канали уливају у силазни део дуоденума постоји мала избочина (папилла дуодени), око које се налазе мишићна влакна, која граде Одијев сфинктер, мишић који регулише ослобађање жучи и панкреасног сока.

Дневно панкреас човека излучи око 2000 мл сока. Основни састојци панкреасног сока су ензими за варење хране и најважнији међу њима су:

Егзокрини панкреас секретује још и фосфолипазу, еластазу и рибонуклеазу.

Трипсин и химотрипсин учествују у варењу протеина па се излучују у неактивном облику, као трипсиноген и химотрипсиноген, да би се активирали тек када доспеју у танко црево. То су такозвани зимогени ензими. Прво се помоћу цревне ентерокиназе активира почетна, мала количина трипсиногена па затим он активира преосталу количину како трипсиногена тако и химотрипсиногена. Липаза се, такође, излучује у неактивног облику, а активира се тек у танком цреву помоћу жучи (ствара се у јетри и преко жучних канала доспава у дуоденум). Липаза делује само на емулговане масти, а да би се оне емулговале неопходна је жуч. Амилаза разлаже скроб.

Егзокрина функција и њена регулација

Постоје три фазе у регулацији лучења панкреасног сока:

Цефалична фаза:
- мирис хране
- укус хране
- изглед јела - визуелна компонента изазива лучење панкреасног сока преко дејства нерва вагуса али хормон холецистокинин утиче на ове процесе
Желудачна фаза - ширење зида желуца под утицајем хране активира вагус, а такође и покређе перисталтичку ракцију (перисталтика) уз помоћ безусловних рефлекса.
Цревна фаза

Лучење панкреасног сока врши се само после доспевања хране у дуоденум, а свој максимум достиже три сата по уношењу хране. То лучење је под утицајем хормона секретина кога стварају жлезде танког црева када садржај из желуца доспе у њега. Секретин из танког црева крвљу доспева у панкреас где изазива лучење панкреасног сока богатог водом и бикарбонатима. На лучење овог сока утиче још један хормон, холецистокинин-панкреозимин. Овај ензим релаксира Одијев сфинктер, што омогућава секрацију панкреасног сока и жучи, али и стимулише панкреас на лучење сока богатог ензимима. Уједно холецистокинин инхибира активност желуца, што, омогућава да се храна која је доспела из желуца у дуоденум адекватно свари.

Поред хормоналне регулације, панкреасни сок се лучи и деловањем безусловних рефлекса (поглед на храну, мирис хране изазивају ту секрецију).

Ендокрина функција и њена регулација

Ендокрина функција панкреаса огледа се у раду ендокриних ћелија груписаних у тзв. Лангерхансова острвца. Ова острвца су разбацана по егзокрином панкреасу и смештена су између његових мешкова. Највише их има у репу панкреаса.

Ова острвца се сатоје из три типа ћелија: алфа, бета и делта. Бета ћелије излучују хормон инсулин (лат. инсула - острво), док алфа излучују глукагон. Инсулин и глукагон су са антагонистичким дејством: док инсулин смањује концентрацију глукозе у крви, глукагон је повећава.

Делта ћелије луче хормон соматостатин који ихибира секрецију осталих хормона. Такође панкреас секретује још један хормон амилин,који регулише брзину ресорпције у гастроинтестиналоом систему.

Повећана концентрација глукозе (шећера) у крви доводи до појачаног лучења инсулина па он смањује ниво шећера у крви. Када се ниво глукозе смањи на нормалу, смањује се и лучење инсулина. Међутим, када се инсулин недовољно излучује или постоји резистенција на њега долази до нагомилавања глукозе у крви, тј. хипергликемије (вредности веће од 6,66 ммол/л) што доводи до шећерне болести (диабетес меллитус).

Поремећаји функције панкреаса

Акутно запаљење панкреаса (панкреатитис акута. Постоје различите форме:
- серозни,
- егзудативни,
- хеморагични,
- некротични
Хронично запаљење панкраса-панкреатитис цхроница
Рак, карцином панкреаса
Аденом ендокриног панкреса:
- инсулином
- глукагоном
- гастрином (Синдром Золингер-Елисон)
- ВИП-ом, БИП-базоактивни интестинални пептид
- Соматостатином
Развојне аномалије панкреаса:
- подељени панкреас (панкреас дивисум)
- прстенасти панкреас (панкреас ануларе)
- ектопички панкреас
Дијабетес тип један (диабетес меллитус тyп I)

Спољашње везе

Басислехрбуцх Иннере Медизин, Х.Ренз-Полстер, С. Краузиг, Ј.Браун, Урбан унд Фисцхер (de)
http://pathologyoutlines.com/pancreas.html#normal Pathology outlines, „Pankreas“ (en)
Цолостате, „Панкреас“ Архивирано 2018-05-05 на Wаyбацк Мацхине-у (en)