Посејдон

Посејдон (грч. Ποσειδῶν, Посеидỗн) је грчки бог мора и земљотреса и коња. Његов је пандан у римској митологији Нептун.

Култ

Посејдон је штован у илирској митологији као Родон те у етрушчанској као Нетхунс. У Микени је био врло штован, па су постојали бројни споменици с његовим изгледом. Поморци су му се молили за сигурна путовања, а каткад су утапали коње као жртву. Посејдон је заузврат стварао мирно море и нове отоке.

Рођење и владање

Посејдон је Кронов и Рејин син. Браћа су му Зеус и Хад, а сестре Хера, Деметра и Хестија. Након свргавања Крона, Посејдон је добио власт над морем. Киклопи су му исковали златни трозубац. Такођер, будући да је Посејдон моћан бог и Зеусов старији брат, носи круну. Кад је био увријеђен или игнориран, својим би трозубом ударио тло те би узроковао бродоломе, потресе, утапања и олује. У Риму је био бог коња - Нептуне Еqуестер, заштитник коњских утрка. Постојао је његов храм у близини коњских тркаћих стаза у Риму - Цирцус Фламиниус, а такођер и један у мјесту Цампус Мартиус гдје се славила свечаност Нептуналиа 23. српња. Посејдон има кочију коју вуку коњи који могу јахати по мору. Уз њега је и дупин. Његова је палача на дну Егејског мора, изграђена од кораља и драгуља.

Љубавни живот

Посејдонова је жена морска нимфа Амфитрита, а родила му је Тритона. Посејдон ју је видио кад је плесала заједно са својим сестрама у очевој палачи, па му се свидјела, док ју је према другој верзији отео. Као и Зеус, није вјеран супруг, а имао је и хомосексуалну склоност. Посејдон се заљубио у Пелопа, прекрасног младића, Танталова сина, те је по њему назван Пелопонез. Одвео га је на Олимп и дао му крилату кочију као знак љубави. Силовао је Етру која је послије родила Тезеја, иако постоји мит како је Тезеј син краља Егеја. Имао је везу с Алопом, а њезин ју је отац закопао живу. Посејдон ју је претворио у истоимени извор у Елеузини, гдје се штује Деметра. Спасио је Амимону од развратног сатира, а заједно су имали дијете - Науплија. Једног дана се Посејдон претворио у своју животињу - бика, те гањао Медузу, лијепу младу дјевојку плаве косе која је била Атенина свећеница.Разлог због је медуза претворена у чудовиште, јер је говорила да има лепсу косу од Атене. Кад је послије Перзеј обезглавио Медузу, из њезина су врата рођени Пегаз и Хрисаор. Посејдон је спавао и с Кенидом, а потом испунио њезину жељу и претворио је у мушкарца - Кенеја.Смртница Тира била је удана за Кретеја, али је вољела Енипеја, ријечног бога, који ју је одбијао. Један се дан пожудни Посејдон прерушио у Енипеја и спавао с Тиром. Потом је она родила близанце Пелију и Нелеја. Посејдон се још једанпут претворио у коња како би силовао своју сестру Деметру. Што се тиче Амфитрите, она није преварила супруга.

Други митови

Атена се натјецала с Посејдоном тко ће бити заштитник новог и неименованог града. Атена је људима дала маслину те су ју грађани прихватили, а и Атену за заштитницу, јер стабло им доноси уље, дрво и храну. Град је назван Атеном, а Посејдон га је хтио прозвати Посејдонијем. У другој иначици приче, Посејдон је створио првог коња, али је ипак Атенин дар изабран. У Италији су колонизатори изградили Посејдонију.

Посејдон и Аполон увриједили су Зеуса и послани су служити краљу Лаомедону. Он им је заповједио да саграде велик зид око града и обећао да ће их добро наградити, али то није и испунио. Да би се осветио, прије Тројанског рата, Посејдон је послао морско чудовиште да нападне Троју (чудовиште је послије убио Херакло). Посејдон је у рату на страни Ахејаца, Грка, а каткад је и сам судјеловао у борби против Тројанаца. Но, у 20. пјевању ипак је спасио Енеју од Ахилеја. Посејдон мрзи Одисеја јер је ослијепио његова сина Киклопа Полифема. Стога је послао на његову посаду олују и одгодио Одисејев повратак на Итаку. Одисеју је, након што се вратио своме дому, речено да ће морати на још једно путовање прије него што може водити сретан и миран живот, без Посејдонова гњева. Врач Тиресија рекао му је да на отоку штује Посејдона, да би ублажио његов гњев. У Вергилијевој Енеиди Нептун, Посејдонов римски пандан, још је увијек увријеђен и није на страни Тројанаца. Али ипак им је помогао кад је Јунона (Херин пандан) у првом пјевању хтјела уништити тројанску флоту. Но, главни је разлог био тај што се Јунона умијешала у његово подручје.

Вањске везе