Селица
Селицама се називају животиње опћенито, које поједина годишња доба проводе у различитим подручјима. Но, како је ова појава најпознатија код птица, најчешће се под овим називом мисли управо на њих, називајући их птицама селицама (за друге животиње, чешће се користе изрази изведени из појма миграција).
Процјењује се, да се годишње сели око 50 милијарди птица, од тога око 5 милијарди између Еуропе и Африке.
Многе птице селице које у подручјима Средње Еуропе проводе љето, зими одлазе у топлију Јужну Еуропу или Сјеверну Африку. Такве врсте називају се селицама на краће удаљености. Друге одлазе у Јужну Африку и сматра их се селицама "дугопругашима". Поред тога, у подручја средње Еуропе на зимовање долазе неке птице из Скандинавије или Сибира. Тако многе арктичке водене птице зимују на обалама Сјеверног мора и уз њене притоке. I многе пјевице Сјеверне и Источне Еуропе долазе у топлију унутрашњост Западне и Средње Еуропе. Вјерује се, да се за оријентирање користе магнетизмом и констелацијом звијезда.
Још један разлог да птице љети иду на сјевер је и дужина дневне свјетлости. Битно дуже вријеме инсолације омогућује им и дуже вријеме за потрагу за храном неопходном што је врло повољно за подизање младунаца.
За праћење сеобе птица користи се прстеновање, укључујући и документацију о томе.
У рујну 2007. је извијештено, да је женка једне врсте шљука (с ознаком "Е7") прелетјела 11.500 км дуг пут од Аљаске до Новог Зеланда без заустављања и одмора. Птица је била једна од више њих опремљених с одашиљачем.[1] Тиме ова птица држи, колико је познато, рекорд у непрекидној дужини лета птица селица.