Суматрански носорог
| Суматрански носорог | |
|---|---|
| |
| Суматрански носорог у зоолошком врту у Цинциннатију | |
| Статус заштите | |
 Статус заштите: Критично (ИУЦН 3.1) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Разред: | Маммалиа |
| Ред: | Периссодацтyла |
| Породица: | Рхиноцеротидае |
| Род: | Дицерорхинус |
| Врста: | D. суматренсис |
| Двојни назив | |
| Дицерорхинус суматренсис Фисцхер 1814 | |
| |
| Некадашња и садашња распрострањеност суматранског носорога. | |
Суматрански носорог (лат. Дицерорхинус суматренсис) једна је од најугроженијих врста носорога те једна од три врсте носорога које живе у Азији.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Суматрански носорог у прошлости је насељавао велики дио југоисточне Азије и Индије, но данас преживљава тек у неколико расцјепканих популација у континенталном дијелу Малезије (НП Таман Негара), те на отоцима Суматри и Борнеу.
Опис животиње
[уреди | уреди извор]Суматрански носорог најмања је врста носорога. Одрасла јединка тежи 500-800 кг, дуга је 2,5 - 3,2 метра, а висока је 120-145 цм. Има два рога, од којих је дужи дуг 15-25 цм, а краћи 10 цм. Животни вијек ове врсте носорога је 30-45 година.
Станиште и начин живота
[уреди | уреди извор]Суматрански носорог живи у низинским и планинским тропским кишним шумама и мочварама. Самачка је и ноћна животиња. Храни се биљкама - плодовима, лишћем, изданцима и стабљикама. Може појести и до 50 килограма хране дневно. Као и свим осталим врстама носорога, и суматранском носорогу важан је дио прехране сол, коју налази на природним солиштима.
Јединке комуницирају гласањем, које укључује звиждање, кратко пиштање и испуштање дубоких гласова. Други облик комуникације је означавање територија изметом и урином. Овај начин комуникације се највише користи у вријеме парења.
Женке суматранског носорога постају плодне са 7, а мужјаци с 10 година. Трудноћа траје 15-16 мјесеци, а младунче у тренутку порода тежи 40-60 кг. Младо остаје с мајком двије до три године.
Угроженост
[уреди | уреди извор]Суматрански носорог је класифициран као критично угрожена врста с мање од 275 јединки у дивљини, с тенденцијом даљњег пада бројности.[1] У заточеништву живи још двадесетак јединки, већином у зоолошким вртовима у Индонезији, Малезији и САД-у. Разлози угрожености суматранског носорога су првенствено губитак станишта због сјече шума те криволов. I ова врста носорога на је мети криволоваца због свог рога који се користи у кинеској традицијској медицини.
Подврсте суматранског носорога
[уреди | уреди извор]Западни суматрански носорог (лат. D. с. суматренсис) живи на Суматри и континенталној Малезији. Бројно стање подврсте је између 170 и 250 јединка.
Источни (борнеошки) суматрански носорог (лат. D. с. харриссони) најмања је подврста суматранског носорога. Распрострањена је на Борнеу и броји око 50 јединкâ. Названа је по зоологу и антропологу Тому Харрисону.
Сјеверни суматрански носорог (лат. D. с. ласиотис) некоћ је наставао дијелове Индије и Бангладеша, но највјеројатније је изумро с малом могућношћу преживљавања у забаченим дијеловима Бурме. Ово је највећа подврста суматранског носорога.