Tupandactylus
| Тупандацтyлус | |
|---|---|
| |
| Одљев лубање | |
| Научна класификација | |
| Царство: | Анималиа |
| Кољено: | Цхордата |
| Ред: | †Птеросауриа |
| Породица: | †Тапејаридае |
| Потпородица: | †Тапејаринае |
| Род: | †Тупандацтyлус Келлнер & Цампос, 2007 |
| Синоними | |
| |
Тупандацтyлус ("Тупанов прст", што се односи на бога грмљавине код народа Тупи) је род птеросаура тапежарида из ранокредске Формације Црато у Бразилу. Истиче се по својој великој крести, која се дијелом састојала од кости, а дијелом од меког ткива. Род Тупандацтyлус вјероватно садржи двије врсте, од којих обије имају кресте различитог облика и величине, које су могле служити за сигнализирање и показивање пред другим Тупандацтyлусима, као што тукани користе своје жарке кљунове за међусобну комуникацију. Кресте Тупандацтyлуса састојале су се од полукружне кресте на њушци, а у случају номенклатурног типа, Т. император, и коштане бодље која је стршила из стражњег дијела главе. Друга врста, Т. навиганс, није имала ту бодљу, али је имала доста усправнију кресту. Отисци меког ткива такођер показују да се на малену коштану кресту настављала много већа структура од кератинског материјала. Потпуна креста код Т. навиганс дизала се у оштру, једролику "куполу" високо изнад остатка лубање.
Опис
[уреди | уреди извор]
Тупандацтyлус император је познат из четири готово потпуне лубање. Холотип је МЦТ 1622-Р, лубања и непотпуна доња вилица пронађене у Формацији Црато са прелаза из аптија у албиј (рана креда, прије око 112 милиона година).[1] Испрва је описан као врста рода Тапејара,[2] али су накнадна истраживања указала на то да заслужује властити род. У лубањи није било зуба, али је имала истакнуту кресту, код које је једино основа била коштана: на предњем дијелу кресте налазио се висок коштани продужетак који се протезао према горе и назад, а страшњи дио кресте имао је још један дуг продужетак који је стршио према назад. Већи дио кресте састојао се од меког ткива сличног кератину, којег су подржавала та два коштана подупирача.[3] На још једној лубањи описаној 2011. године, примјерку ЦПЦА 3590, очувао се већи дио доње вилице, показујући да је, као и Тапејара, Т. император имао велику, асиметричну кресту сличну кобилици са доње стране врха чељусти.
На неким примјерцима рода Тупандацтyлус очували су се трагови кератинског кљуна на врховима чељусти. Међутим, то је било ограничено на дио доње вилице са крестом, а на једном примјерку такођер су се очувала пикновлакна (прости филаменти слични перју), која су покривала чељусти ближе њеном стражњем дијелу.[4]
Класификација
[уреди | уреди извор]
Неколико истраживача, укључујући Келлнера и Цампоса (који су роду Тупандацтyлус дали његов назив), је закључило да су три традиционалне врсте рода Тапејара (Т. wеллнхоффери, Т. император и Т. навиганс) заправо различите и по анатомији и по свом сродству са осталим птеросаурима тапежаридима, те да стога захтијевају властите називе родова. Међутим, дошло је до контроверзе по питању тога како би се тачно те врсте требале раздвојити. Келлнер и Цампос су сматрали да само Т. император заслужује нов назив, створивши тако Тупандацтyлус.[3] Међутим, истраживање које су Унwин и Мартилл објавили 2007. показало је да је Т. навиганс, претходно прикључен роду Тапејара, заправо био у најближем сродству са Т. император и припадао јој у новом роду одвојеном од Тапејара. На симпозијуму одржаном 2007. у част познатог истраживача птеросаура, Петера Wеллнхофера, Унwин и Мартилл су обзнанили нови назив рода Ингридиа, у част Wеллнхоферове покојне жене Ингрид. Међутим, када су 2007. објавили тај назив, одабрали су император као номенклатурни тип свог новог рода, а не навиганс, коју су такођер укључили као врсту рода Ингридиа.[5] Надаље, Унwинов и Мартиллов чланак објављен је мјесецима након једног сличног чланка који су написали Келлнер и Цампос. Према томе, будући да су обије скупине аутора користиле император као номенклатурни тип, Ингридиа се сматра млађим објективним синонимом рода Тупандацтyлус.[6] Т. навиганс је тек 2011. службено премјештен у род Тупандацтyлус, у једном накнадном истраживању које је подржало закључке до којих су Унwин и Мартилл дошли 2007. године.[4]
Кладограм испод слиједи анализу Фелипеа Пинхеироа и колега из 2011. године.[4]
| Азхдарцхоидеа |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
У популарној култури
[уреди | уреди извор]
Тупандацтyлус навиганс, који се тада класифицирао као припадник рода Тапејара, појавио се у ББЦ-јевој ТВ серији Шетња с диносаурима из 1999. године, приказан током хипотетске сезоне парења у Бразилу. Интересантно је да, иако је та серија емитована 1999. године, Т. навиганс није службено описан и назван до 2003. године. Тупандацтyлус се такођер јавља као поткласа у класи Летача у игри Примал Царнаге: Еxтинцтион.
Беспилотна летјелица Птеродроне
[уреди | уреди извор]Истраживачки тим који се састојао од палеонтолога Санкара Цхаттерјееја, аеронаутског инжињера Рицка Линда и њихових студената Андyја Гедеона и Бриана Робертса покушао је опонашати физичке и биолошке особине тог птеросаура - кожу, крвне судове, мишиће, тетиве, нерве, лубањску плочу, структуру скелета и више - како би направили беспилотну летјелицу по имену Птеродроне, која не би само летјела, већ и ходала и једрила као права животиња.[7] Велико, танко једро попут кормила на глави функционирало је као сензорни орган који се понашао слично као летни компјутер у модерном авиону и такођер потпомагао окретност те животиње. “Ове животиње узимају најбоље дијелове шишмиша и птица,” изјавио је Цхаттерјее. “Имали су маневарску способност шишмиша, али су могли једрити попут албатроса. Ништа што данас живи није успоредиво са учинковитошћу и окретношћу ових животиња. Живјеле су 160 милиона година, тако да нису биле глупе животиње. Јата њих би замрачила небеса. Биле су доминантне летеће животиње свог времена.” “[M]и смо открили да су заправо могле једрити на вјетру веома дуго док су летјеле преко океана.... Подижући своја крила попут једара на броду, могле су осјетити најблажи повјетарац на исти начин на који се катамаран креће кроз воду. Могле су брзо полетјети и са мало труда прелетати велике раздаљине.” [8]
Међутим, неки су оспорили исправност тих истраживања. Примијећено је да су тапежариди имали кратка крила, прилагођена једрењу колико и крила припадника Галлиформес, што је у складу са прилагодбама копненом начину живота и пењају. Такођер, не постоје докази за аеродинамичну функцију кресте,[9][10] а чини се да је Санкар Цхаттерјее игнорирао новија истраживања о аеродинамици код птеросаура када је дошао до тог закључка.[11]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ Мартилл, D.M., Бецхлy, Г. анд Ловеридге, Р.Ф. (2007). Тхе Црато фоссил бедс оф Бразил: wиндоw инто ан анциент wорлд. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-85867-4, ИСБН 978-0-521-85867-0
- ↑ Цампос, D.А.; Келлнер, А.W.А. (1997). „Схорт ноте он тхе фирст оццурренце оф Тапејаридае ин тхе Црато Мембер (Аптиан), Сантана Форматион, Арарипе Басин, Нортхеаст Бразил”. Анаис да Ацадемиа Брасилеира Циêнциас 69 (1): 83–87.
- ↑ 3,0 3,1 Келлнер, А.W.А.; Цампос, D.А. (2007). „Схорт ноте он тхе ингроуп релатионсхипс оф тхе Тапејаридае (Птеросауриа, Птеродацтyлоидеа”. Болетим до Мусеу Национал 75: 1–14.
- ↑ 4,0 4,1 4,2 Пинхеиро, Ф.L., Фортиер, D.C., Сцхултз, C.L., Де Андраде, Ј.А.Ф.Г. анд Бантим, Р.А.M. (ин пресс). "Неw информатион он Тупандацтyлус император, wитх цомментс он тхе релатионсхипс оф Тапејаридае (Птеросауриа)." Ацта Палаеонтологица Полоница, ин пресс, аваилабле онлине 03 Јан 2011. ДОИ:10.4202/app.2010.0057
- ↑ Унwин, D. M. анд Мартилл, D. M. (2007). "Птеросаурс оф тхе Црато Форматион." Ин Мартилл, D. M., Бецхлy, Г. анд Ловеридге, Р. Ф. (едс), Тхе Црато Фоссил Бедс оф Бразил: Wиндоw инто ан Анциент Wорлд. Цамбридге Университy Пресс (Цамбридге), пп. 475–524.
- ↑ Наисх, D. (2008). "Црато Форматион фоссилс анд тхе неw тапејаридс." Wеблог ентрy. Тетрапод Зоологy. 18 Јануарy 2008. Аццессед 31 Јануарy 2008 (http://scienceblogs.com/tetrapodzoology/2008/01/crato_formation_tapejarids.php Архивирано 2008-07-06 на Wаyбацк Мацхине-у).
- ↑ „Птеродацтyл-Инспиред Робот То Мастер Аир, Гроунд Анд Сеа”. Геологицал Социетy оф Америца (2008, Оцтобер 2). СциенцеДаилy. Оцтобер 2, 2008. Приступљено Јулy 1, 2012.
- ↑ „Анциент Аирwаyс: Флyинг Дроне Десигн Басед Он Прехисториц Флyинг Рептиле”. Теxас Тецх Университy (2008, Оцтобер 13). СциенцеДаилy. Оцтобер 13, 2008. Приступљено Јулy 1, 2012.
- ↑ http://pterosaur-net.blogspot.pt/2011/01/what-despair-pterosaurs-and-david.html
- ↑ Птеросаурс: Натурал Хисторy, Анатомy, Еволутион, Марк П. Wиттон
- ↑ http://pterosaur-net.blogspot.pt/2012/11/how-giant-pterosaurs-are-struggling-to.html