Врло велики телескоп

Највећи телескоп на свијету је еуропски Врло велики телескоп (ВЛТ) у Чилеу. Чине га четири 8,2 м телескопа.

Ласер се користи за технику адаптивне оптике (побудени атоми натрија у Земљиној атмосфери стварају умјетну звијезду).

Унутрашњост једног од телескопа (Анту).

Врло велики телескоп или ВЛТ (енгл. Верy Ларге Телесцопе) је највећи оптички телескоп на свијету, смјештен у Чилеу, у пустињи Атацама. Чине га четири 8,2 м телескопа - сваки милијарду пута снажнији од људског ока. Повезани рачуналом, телескопи скупе толико свјетлости колико и једно зрцало од 16,4 м . Кад се повежу с три друга телескопа од 1,8 м Еуропског јужног опсерваторија (ЕСО), њима се може видјети много појединости на небу (нпр.: астронаут који хода Мјесечевом површином).

Најзанимљивије побољшање квалитете (и повећања) слике добије се када више телескопа проматра исти свемирски објект. Та техника названа је оптичка синтеза или интерферометрија. Постоји више техника интерферометрије:

• ВЛА (енгл. Верy Ларге Арраy): интерферометријски сустав с великим бројем антена, тј. низом радио телескопа мањих промјера. Антене могу бити међусобно физички повезане. Разлучивост (резолуција) сустава је између 0,13" и 2".
• ВЛБА (енгл. Верy Лонг Басе Арраy): интерферометријски сустав врло дуге базе. Тако се амерички ВЛБА низ састоји од 10 идентичних 25 метарских радио телескопа, распоређених од Хаваја, уздуж америчког територија до Дјевичанских отока. Разлучивост сустава је до 0,0002".
• ВЛБИ (енгл. Верy Лонг Баселине Интерферометрy) или дугобазична интерферометрија: интерферометрија врло дугих база. Међусобна удаљеност радио телескопа може бити и неколико тисућа километара.

Основни подаци

Врло велики телескоп је тренутно најпродуктивнији и најмоћнији астрономски опсерваториј на планету, који се налази на платоу Церро Паранал, на висини од 2400 метара. ВЛТ се састоји од четири главна телескопа, промјера примарног огледала од 8,2 метра и од четири помоћна, покретна телескопа, промјера 1,8 метара. С обзиром на његов научни значај и својства, годишње се добија 4-6 пута више захтјева за кориштење ВЛТ-ија од броја распложивих сати.

Иако проматрано у оквирима величине примарног огледала ВЛТ није ништа посебно (Гран Цанариа телескоп 10,4 м, Кецк обсерваториј 10 м), његова предност у односу на друге је та што се појединачне телескопске јединице могу сложити у интерферометар, пружајући астрономима могућност проматрања неба до најситнијих детаља, као да га проматрају кроз много већи телескоп. Индивидуални телескопи могу бити сложени у групу од два или три, али и да буду кориштени појединачно, што је у највећем броју проматрања и случај.

За сваки интерферометар веома је битна удаљеност на коју можемо поставити телескопе и што је та удаљеност већа, то је учинак снимања бољи. Максимална удаљеност за ВЛТ износи 200 метара, док за Кецк опсерваториј на Хавајима, такођер један од водећих опсерваторија, та удаљеност износи 85 метара. Када се користи као интерферометар, ВЛТ даје и до 25 пута квалитетнију слику, а свјетлосни зраци прикупљени појединачним телескопима сложу се у подземном систему тунела, у којима се налазе веома сложени сустави оптике. На тај начин помоћу интерферометра добијамо коначну слику.

Четири главна телескопа су добила име по чилеанским називима (Мапуцхе) за Сунце, Мјесец, најпознатије јужно звијежђе Јужни криж и Венеру: Анту, Куеyен, Мелипал и Yепун. Имена су изабрана током натјечаја који је био расписан у основним школама широм Чилеа.

Такођер, ВЛТ је опремљен с око 15 научних мјерних инструмента, за чију израду су кориштене посљедње технологије. Иако Гран Цанариа телескоп и два Кецк телескопа имају веће примарно огледало од ВЛТ-ја, уз све пратеће научне инструменте, као и уз јединствену могућност слагања појединачних телескопа у интерферометар, ВЛТ је најмоћнији оптички телескоп којим располажемо. Битно је напоменути да опсег ВЛТ-јевог снимања обухвата и ултраљубичасту (ултраљубичаста астрономија), али и инфрацрвену свјетлост (инфрацрвена астрономија), која нам о свемиру открива много више од видљиве свјетлости.