Зрачна лука Дубровник
Зрачна лука Дубровник | |||
---|---|---|---|
ИАТА: ДБВ – ИЦАО: ЛДДУ | |||
Основни подаци | |||
Врста аеродрома | Цивилни аеродром | ||
Власник | Република Хрватска 55%, Дубровачко-неретванска жупанија 20%, Град Дубровник 10%, Опћина Конавле 15% | ||
Оператер | Зрачна лука Дубровник | ||
Служи граду | Дубровник, Хрватска | ||
Локација | Чилипи | ||
Изграђен | 1960.–1962. [1] | ||
Започео с радом | 15. свибња 1962. [1] | ||
Надморска висина | 161 м / 527 фт | ||
Координате | 42°33′41″Н 018°16′06″Е / 42.56139°Н 18.26833°Е | ||
Интернетске странице | |||
Узлетно-слетне стазе | |||
Смјер | Дужина | Површина | |
фт | м | ||
12/30 | 10.827 | 3.362 | асфалт |
Статистика (2013.) | |||
Број путника | 1522629 | ||
Број операција | |||
[2] |
Зрачна лука Дубровник једна је од девет зрачних лука у Хрватској. Првотно је изграђена 1936. у насељу Груда у Конавлима. Промет је због Другог свјетског рата једно вријеме био заустављен, а 1960. зрачна се лука премјестила на данашњу локацију, поред мјеста Чилипи. Тијеком српске агресије на Хрватску дубровачка зрачна лука је у потпуности разорена, а имовина (опрема и сигнализација) опљачкана и одвезена у Црну Гору те постављена у зрачне луке Тиват и Подгорица.[3] Обнова је трајала до 2006. године.
Компаније и дестинације
[уреди | уреди извор]Компанија | Дестинација |
---|---|
Аерофлот | Москва - Шереметјево[4] |
Аир Оне | Рим |
Аер Лингус | Дублин |
Аустриан Аирлинес | Беч |
Бмибабy | Ноттингхам |
Бритисх Аирwаyс | Лондон |
Централwингс | Кракоw |
Цлицкаир | Барцелона |
Цроатиа Аирлинес | Амстердам, Београд, Беч, Дüсселдорф, Франкфурт, Лондон, Осијек,Парис, Пула, Рим, Сплит, Тел Авив, Загреб, Зурицх |
Данубе Wингс | Братислава - M. Р. Штефáника[5] [сезонски] |
Дарwин Аирлине | Женева, Лугано, Зурицх |
Дубровник Аирлине | Белфаст |
Естониан Аир | Таллинн |
Флyбе | Еxетер |
Флyглобеспан | Единбургх, Абердеен |
Флyлал | Вилниус |
Германwингс | Кöлн |
Ибериа | Мадрид |
Јет 2 | Единбургх, Белфаст, Леедс |
Јетаирфлy | Бруxеллес |
Луфтханса | Мунцхен |
Норwегиан Аир Схуттле | Берген, Осло, Ставангер, Стоцкхолм, Трондхеим |
С7 Аирлинес | Москва - Домодедово [сезонски][6] |
СкyЕуропе | Беч, Братислава, Праг |
Спанаир | Барцелона, Мадрид |
Тхомсон Аирwаyс | Манцхестер |
Трансаеро Аирлинес | Москва - Домодедово [сезонски][7] |
ТУИфлy | Ханновер, Мунцхен, Стуттгарт |
Компанија | Дестинација |
---|---|
Америцан Аирлинес | Пхиладелпхиа (од 7. јуна 2019.) |
Аегеан Аирлинес | Атена |
Алиталиа | Рим |
Астраеус Аирлинес | Лондон |
Луфтханса | Франкфурт |
Малев Хунгариан Аирлинес | Будимпешта |
Мартинаир Холланд | Амстердам |
Туркисх Аирлинес | Истанбул |
Рyанаир | најављени преговори |
Промет
[уреди | уреди извор]Дубровачка зрачна лука је након зрачне луке Загреб и зрачне луке Сплит, трећа најпрометнија зрачна лука у Хрватској,[9][10] а најуспјешнија према броју путника по једном запосленику (3.200 путника на једног запосленика).[11] Рекордни промет забиљежен је 1987. године кад је кроз дубровачку зрачну луку прошло 1.460.354 путника и 2.490 тона терета. У коловозу 2013., кроз дубровачку зрачну луку прошло је 293.983 путника, што је рекордни мјесечни промет у повијести ове зрачне луке.[12]
Зрачна лука Дубровник је 2012. године с 1.480.470 путника, те 2013. године с 1.522.629 путника остварила нови рекордан промет у повијести ове зрачне луке.
Година | Путници | Терет (тона) |
---|---|---|
1987. | 1.460.354 | 2.490 |
2000. | 395.458 | 680 |
2001. | 461.322 | 646 |
2002. | 507.459 | 657 |
2003. | 716.592 | 592 |
2004. | 880.967 | 822 |
2005. | 1.008.240 | 677 |
2006. | 1.120.453 | 741 |
2007. | 1.143.168 | 846 |
2008. | 1.191.474 | 997 |
2009. | 1.122.355 | 516 |
2010. | 1.270.062 | 406 |
2011. | 1.349.501 | 420 |
2012. | 1.480.470 | 357 |
2013. | 1.522.629 | 376 |
2014.* | 556.895 |
- За 2014. годину су податци закључно с 30. липња
Изградња
[уреди | уреди извор]У тијеку су радови на надоградњи и проширењу терминала дубровачке зрачне луке, чији је завршетак предвиђен 2011. године[14]. Даљње ширење се планира након 2011. године, а намјера је повећати капацитет до 5,5 милијуна путника годишње. Терминал у Зрачној луци Дубровник ће, кад буде довршен, бити највећи у Хрватској. Уз терминал је планирана градња господарске зоне и хотела с четири звјездице[15].
У свибњу 2010. године у дубровачкој је зрачној луци отворен нови путнички терминал на којег су уграђени авиомостови, чиме је ова зрачна лука постала једина хрватска зрачна лука која путницима омогућује сухи пријелаз из зграде до зракоплова.[16]
2005. | 2011. | |
---|---|---|
Укупна површина зграде | 11.744 м2 | 36.576 м2 |
Катови | Приземље, 1. кат | Приземље, 1. кат, 2. кат, галерија |
Годишњи капацитет путника | 1 милијун | преко 2 милијуна |
Капацитет путника по сату | 2.000 | 5.000 |
Број цхецк-ин шалтера | 16 | 33+2 |
Број агенцијских шалтера | 18 | 34 |
Продаваонице | 400 м2 | 1.098 м2 |
Ресторани/Цатеринг | 800 м2 | 1.142 м2 |
Излази | 8 | 7 + 4 авио моста |
Сала за доласке | 600 м2 | 1.659 м2 |
ВИП салон | 91 м2 | 110 м2 |
Бусинесс салон | 20 м2 | 1.025 м2 |
Занимљивости
[уреди | уреди извор]- Испод полетно-слетне стазе дубровачке зрачне луке налази се привлачна и од српња 2009. за јавност поново отворена Ђуровића шпиља, јединствена кршка шпиља. Према неким процјенама стара је око 5000 година.[17]
- Дубровачка зрачна лука је, након зрачне луке Брач (541 м), друга хрватска зрачна лука по надморској висини (161 м).
Повезано
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 „Повијест зрачне луке Дубровник”. Архивирано из оригинала на датум 2013-07-21. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ "ду_стат" Статистика[мртав линк]
- ↑ „Црна Гора обештетит ће Чилипе”. Архивирано из оригинала на датум 2014-08-23. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ Новости | Аэрофлот — Аэрофлот начинает регулярные полеты в Дубровник Архивирано 2015-10-27 на Wаyбацк Мацхине-у (ru)
- ↑ Дубровник то Братислава - лоw цост аирлинес (en)
- ↑ ЦХ-Авиатион - Аирлине Неwс, Флеет Листс & Море wееклy сеасонал А319-100 сервице стартинг он Јуне 7 (en)
- ↑ ЦХ-Авиатион - Аирлине Неwс, Флеет Листс & Море 3x wееклy сеасонал Б737-300/Б777-200ЕР сервице бетwеен Јуне 3 анд Септембер 13 (en)
- ↑ Дубровачки тједник "Глас града" бр. 237 од 2. листопада 2009. - Новости из зрачне луке Дубровник
- ↑ „Статистика - Зрачна лука Дубровник”. Архивирано из оригинала на датум 2011-06-09. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ „Статистика - Зрачна лука Сплит”. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-27. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ Пословни дневник 2[мртав линк]
- ↑ „Новости зрачна лука Дубровник”. Архивирано из оригинала на датум 2014-07-07. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ „Статистика”. Архивирано из оригинала на датум 2013-05-31. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ „Изградња дубровачке зрачне луке”. Архивирано из оригинала на датум 2011-11-09. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ Вјесник (ПДФ)[мртав линк]
- ↑ „Дубровачки вјесник - Отвара се зграда терминала Б”. Архивирано из оригинала на датум 2010-05-14. Приступљено 2014-07-26.
- ↑ Вјесник (ПДФ)[мртав линк]