1657

**1657. po kalendarima**
Gregorijanski	1657. (MDCLVII)
Ab urbe condita	2410.
Islamski	1067–1068.
Iranski	1035–1036.
Hebrejski	5417–5418.
Bizantski	7165–7166.
Koptski	1373–1374.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1712–1713.
• Shaka Samvat	1579–1580.
• Kali Yuga	4758–4759.
	Kineski
• Kontinualno	4293–4294.
• 60 godina	Yin Vatra P(ij)etao; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11657.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Ovo je članak o godini 1657.

Događaji

18. 1. - Uhapšen Miles Sindercombe koji je pokušavao ubiti Olivera Cromwella.
januar, krajem - Drugi severni rat: erdeljski knez Đorđe II Rakoci ulazi u rat sa Poljskom.
zima? - Sejdi Ahmed-paša je novi bosanski namesnik.
23. 2. - Skrušena peticija i savet (Humble Petition and Advice): Cromwellu ponuđena kraljevska kruna - on u maju odbija a dokument postaje drugi ustav Engleske.
2. 3. - Veliki požar Meireki uništava dve trećine Eda (dan. Tokio).
23. 3. - Anglo-španski rat (1655-60): Engleska se pridružuje Francuskoj protiv Španije (Franko-španski rat (1635-59)), za šta treba dobiti Dunkerque.
mart, krajem - Dubrovčani se žale mletačkom generalnom providuru da hajduci preko njihove teritorije upadaju u tursku Hercegovinu zbog čega im Turci prete osvetom - pre nekoliko dana je pohod preduzeo Lazar Morlak^[1].

2. 4. - Umro car Ferdinand III., njegove zemlje će naslediti Leopold I. (do 1705).
30. 4. - Bitka kod Santa Cruz de Tenerife: engleska flota admirala Roberta Blakea razbila špansku rizničku flotu iz Amerike, ali Španci su sačuvali blago.
27. 5. - Obnovljen habsburško-poljski ugovor: Poljaci će dobiti pomoć protiv Šveđana a Leopold I. uzima Krakov i Poznanj u zalogu.

1. 6. - Dansko-švedski rat (1657-58): danski kralj objavljuje rat švedskom.
14. 6. - Kandijski rat u Dalmaciji: bosanski Sejdi Ahmed-paša opseda Split: Turci prodiru do Marjana gde su odbijeni uz velike gubitke, uhvaćen je i pogubljen i pašin sinovac^[2].
15. 6. - Seljaci odbranili Sućurac.
17. 6. - Šveđani i Erdeljci nakratko ušli u Varšavu.
18. 6. - Turci zauzeli Gripe i poharali splitsku okolinu ali uskoro suzbijeni - opsada prekinuta 21. 6..
26. 6. - Turci zauzimaju Bosiljinu kod Trogira uz masakr stanovnika nakon hrabrog otpora^[3].

13. 7. - Nakon preko pola stoleća, putem kupoprodajnog ugovora rešen spor između Frankopana i Srba u oblasti Gomirja, Vrbovskog i Moravica^[4].
17 - 19. 7. - Kandijski rat u Egeju: Četvrta Dardanelska bitka - Turci probili blokadu moreuza.
20. 7. - Bitka kod Czarnog Ostrówa: Poljaci porazili Đorđa Rakocija u Podoliji, što vodi njegovoj predaji i raskidanju saveza sa Švedskom.
31. 7. - Krimski Tatari zauzeli erdeljski logor kod Terebovlje i zarobili 11.000 ljudi.
avgust - septembar - Turci na čelu sa skadarskim Mehmed-pašom Varlacom neuspešno opsedaju mletački Kotor - smatra se da je hercegovački namesnik Ali-paša Čengić obaveštavao Mlečane. Sejdi Ahmed-paša namerno zakasnio i usput poharao Hercegovinu i dubrovačko Konavle^[5].
6. 8. - Smrću Bogdana Hmeljnickog za Ukrajinu se otvara 30-godišnji period "Ruine".
31. 8. - Turci povratili Tenedos^[6].

septembar - Bolest mogulskog vladara Shah Jahana izaziva krizu i borbu njegovih sinova za vlast (Shah Shuja, Murad Baksh, Dara Shikoh i Aurangzeb).

3. 11. - Đorđe II Rakoci prvi put zbačen, od strane erdeljske skupštine po turskom nalogu.
6. 11. - Bromberški ugovor (Wehlau-Bromberg, tj. traktat welawsko-bydgoski): u zamenu za pomoć Poljskoj tokom Drugog severnog rata, Kuća Hohenzollern dobija nasledni suverenitet u Pruskoj, do tada poljskom feudu.
10. 11. - Po naređenju ex-kraljice Kristine ubijen njen službenik Giovanni Monaldeschi pod optužbom za izdaju.
12. 11. - Turci povratili Lemnos.

Trinaest porodica iz Crne Gore naseljeno u Peroj u Istri^[7]. Miko Drajković dovodi 10 obitelji u Istru^[8].
U Mletačkoj Republici ukinuta zabrana jezuita - povećan pritisak za unijaćenje pravoslavaca^[9].
U manastiru Marča završena nova crkva, u srpsko-vizantijskom stilu^[10].
Huygensov traktat De ratiociniis in ludo aleae, prvi o teoriji verovatnoće.
Pedagoško delo Didactica magna Komenskog.
U Firenci osnovana naućna Accademia del Cimento.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1657.

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1657.

↑ Istorija s. n., 382
↑ Istorija s. n., 384
↑ Istorija s. n., 385-6
↑ Istorija s. n., 479
↑ Istorija s. n., 387-8
↑ Setton, 189
↑ Barbalić, Fran (1933). Peroj - srpsko selo u Istri, rastko.rs
↑ Rotar, Janez (1990). Slavensko-albanski nacionalni odnosi prema našoj putopisnoj literaturi (do 1914), rastko.rs
↑ Komar, dr Goran (2001). Svetouspenski manastir Savina u Meljinama kod Herceg-Novog, rastko.rs
↑ Istorija s. n., 477

Kenneth Meyer Setton. Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century. American Philosophical Society; 1991. ISBN 978-0-87169-192-7.
Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5