Michael Collins
Michael Collins (1890-1922), Irski revolucionarni vođa i političar. Učestvovao je u Uskršnjem ustanku 1916, bio ministar finansija Republike Irske, šef obaveštajne službe IRA-e, član delegacije pri potpisivanju Anglo-irskog sporazuma, premijer Provizorne irske vlade i vrhovni zapovednik Irske vojske. Ubijen je 1922. tokom Irskog građanskog rata.
Kolins je rođen 16.10 ili 12.10 (podaci nisu sigurni) 1890. u malom mestu blizu Clonakiltyja u okrugu Kork u Irskoj. Porodica su mu bili dobrostojeći seljaci, i imao je sedmoro braće i sestara. Sa 15 godina je napustio školu i odselio se u London, gde je radio u pošti. Sa devetnaest godina pridružio se Irskom republikanskom bratstvu (IRB).
Kolins se vratio u Irsku predUskršnji ustanak i borio se pored Patrika Pirsa i ostalih ustaničkih vođa kod Glavne pošte. Kolinsov smisao za organizaciju pokazao se već tada, kao i njegova pragmatičnost – on nije odobravao strategiju ustaničkih vođa koja je podrazumevala preuzimanje velikih, glavnih građevina u Dablinu, tvrdio je da je zgrade poput Glavne pošte nemoguće braniti, da je teško iz njih pobeći, i još ih je teže snabdevati (što će se pokazati kao tačno).
Po propasti ustanka, Kolins je, kao i mnogi drugi, uhapšen i odveden u Logor Frognoch u Velsu. Tokom boravka u logoru, bavio se organizacijom ljudi, obučavao zatvorenike gerilskom ratovanju, i odmah po izlasku (decembra 1916) postao je značajna figura u Šin Fejnu. Već u oktobru 1917. postao je direktor organizacije u Irskim dobrovoljcima.
Godine 1918. Kolins je, kao i drugi zvaničnici Šin Fejna, učestvovao na izborima za Britanski donji dom parlamenta i izabran je. Članovi Šin Fejna su, međutim, odbili da zasedaju u engleskom parlamentu, već su izjavili da će umesto toga osnovati Irski Parlament, Dáil Éireann (donji dom dana[njeg irskog parlamenta). Parlament se sastao januara 1919. i vodeći članovi su pohapšeni.
Kolins je, preko svoje mreže špijuna, unapred znao za planirano hapšenje, i upozorio je ostale. Međutim, Éamon de Valera nije se obazirao na Kolinsova upozorenja, smatrajući hapšenje dobrom propagandom. Za vreme De Valerinog boravka u zatvoru, za premijera je izabran Cathal Brugha, da bi ga kasnije zamenio De Valera, kada mu je Kolins pomogao da pobegne iz zatvora u aprilu 1919.
U leto 1919. Kolins je izabran za predsednika IRB, a potom i za šefa obaveštajne službe IRA-e (kako su se sada zvali Irski dobrovoljci).
Smatra se da je Irski rat za nezavisnost započeo istog dana kada se prvi put sastao Irski parlament, kada je nekoliko dobrovoljaca iz okruga Tipereri napalo konvoj eksploziva i ubilo dva policajca (v. Seán Treacy, Dan Breen).
Takođe 1919. De Valera je Kolinsa proglasio i za ministra finansija. Dok je većina ministara, zbog ratnog stanja, držala položaj samo formalno, na papiru, Kolins je zaista organizovao svoje ministarstvo i uspešno počeo da diže nacionalni zajam za Republiku Irsku.
Kolinsova glava je u to doba bila ucenjena na 10000 funti sterlinga, ali ga nisu uhvatili. Priča glasi da policija nije imala nijednu fotografiju na kojoj se Kolins dobro video. On je, s druge strane, imao nekoliko kancelarija u Dablinu, tako da nisu mogli da mu naprave sačekušu. Kolins se biciklom slobodno kretao po Dablinu uprkos poternici, a kad god bi ga policija zaustavila, on je ostajao miran, šalio se s njima, i nikad ga nisu prepoznali.
Tokom rata, i poučen iskustvom iz 1916., Kolins je insistirao na izbegavanju ’statičnih strategija’ poput zauzimanja velikih građevina i ostajanja u istima na meti napadača. Umesto toga on se zalagao, i delimično organizovao, gerilski rat. Često mu se pripisuje organizacija poznatih irskih ’letećih jedinica’, koje su napadale iznenada i brzo se povlačile, tako dostižući maksimalnu efektivnost. Naravno, on ovo nije organizovao sam, već uz veliku pomoć Dika Mekija.
Glavna meta gerilskih napada bili su tzv. Crnosmeđi, odnosno Black and Tans - britanski vojnici, povratnici iz prvog svetskog rata, koji su često patili od ratnih trauma i bili poznati po brutalnosti. 21.11 1920, Kolinsov vod napao je i ubio 14 britanskih oficira, i tako znatno oštetio britansku obaveštajnu službu u irskoj. U odgovor na to, Crnosmeđi su otvorili vatru na fudbalske navijače u parku Croke u Dablinu, što je postalo poznato kao Krvava nedelja odnosno Bloody Sunday (prva od dve).
Do maja 1921. irske snage su uglavnom ostale bez oružja, a javnost je izrazito oštro kritikovala britanske postupke u Irskoj. Obe strane bile su spremne za primirje, te su pregovori započeti.
U međuvremenu se Kolinsovo rivalstvo sa De Valerom razvijalo.
Kada je došlo vreme za potpisivanje primirja i sporazuma, De Valera je imenovao delegaciju, koja je bila ovlašćena da potpisuje sporazume bez prethodne konsultacije sa Irskim parlamentom. Na čelu delegacije bio je Arthur Griffith, a Kolins je bio zamenik.
Posle pregovora, potpisan je sporazum 6.12. 1921. Sporazum je podrazumevao osnivanje Saorstát Éireann što se prevodi kao Irish Free State, odnosno Slobodna pokrajna Irska. U slobodnu pokrajnu bi ušla cela Irska, s tim što su Šest okruga na severu imala opciju da iz nje istupe (što su odmah i učinili). Po sporazumu, Irska bi bila dominion, odnosno nezavisna pokrajna u britanskoj zajednici naroda, sa sudskom i izvršnom vlašću.
Po potpisivanju sporazuma, Kolins je izgovorio svoju čuvenu rečenicu: "Potpisao sam sopstvenu smrtnu presudu" - što će se ispostaviti kao tačno.
Posle potpisivanja sporazuma, došlo je do oštre podele irskog javnog mnjenja, kao i podele u samom Šin Fejnu. Dok su ekstremni nacionalisti Sporazum posmatrali kao izdaju, umerenija struja posmatrala ga je kao korak ka potpunom oslobođenju Irske. De Valera je bio u ekstremnoj struji, mada su ga mnogi optuživali da je namerno prepustio vodjstvo delegacije drugima i dao im velika ovlašćenja kako bi sam izbegao odgovornost. IRA se takođe raspala: deo koji je sebe nazvao Narodnom vojskom ostao je uz Kolinsa, dok su protivnici Sporazuma nastavili da se nazivaju IRA.
Treba naglasiti da odvajanje Šest okruga nije bilo ni blizu toliko kontroverzno kao ostatak Sporazuma. Takođe, Kolins ga je po svoj prilici predvideo i od početka je planirao gerilski rat u Severnoj Irskoj.
Posle potpisa Sporazuma, De Valera je dao ostavku i raspisani su novi izbori na kojima se De Valera ponovo kandidovao, ali ga je pobedio Artur Grifit, koji je izabran za predsednika. Kolins je postao premijer, ali je zadržao i mesto ministra finansija. Vlada se naziva provizornom jer još uvek nije bila legalizovana britanskim zakonom.
Kolins je radio na pomirenju dve strane (protivnika Sporazuma i onih koji su ga podržavali), ali od toga nije bilo ništa.
Takođe, tokom 1922. a pre početka građanskog rata, Kolins je planirao rat za pripajanje Šest okruga. Slao je trupe IRA-e na sever, kao i novac i oružje IRA-inim trupama koje su se već nalazile u Severnoj Irskoj. Kolins je slao pomoć i onim delovima IRA-e koji su podržavali sporazum, kao i onima koji su bili protiv. U maju i junu iste godine napadnuta je granica i IRA je odnela prevlast. Na poziv britanske vlade rat je zvanično prekinut, ali gerilska aktivnost je nastavljena. Zbog ovoga, većina trupa IRA-e na severu bila je uz Kolinsa, i kada je građanski rat izbio, one su se spustile na jug da ga podrže i vojno. Inače, 6.7. 1922. Kolins je proglašen za vrhovnog zapovednika Narodne vojske.
U aprilu 1922. protivnici Sporazuma okupirali su Centralni sud u Dablinu. Kolins nije ništa radio po tom pitanju jedno izvesno vreme, ali posle ubistva jednog britanskog generala od strane IRA-e u Londonu, Kolins je morao da reaguje. Prema nekim izvorima, Kolin je bio taj koji je uopšte naručio ubistvo dotičnog generala, kao osvetu za njegov napad na Katolike u Severnoj Irskoj.
Kolins je od Britanaca pozajmio dva 84mm-ska topa i bombardovao garnizon u Centralnom sudu sve dok se nisu predali.
Kao posledica ovoga, u Dablinu je izbio građanski rat između pristalica i protivnika Sporazuma, ali Kolins je ubrzo preuzeo kontrolu nad Dablinom. De Valera i ostali članovi parlamenta koji su u početku bili protiv sporazuma, sada su stali na Kolinsovu stranu. Naoružani protivnici Sporazuma utaborili su se u Mansteru, južnoj pokrajni Irske.
No, posle serije uspešnih iskrcavanja sa mora, Manster je uglavnom osvojen, a Kolins se uputio u Kork (u Mansteru).
Na Kolinsovom putu kroz okrug Kork, lokalni članovi IRA-e i protivnici Sporazuma postavili su mu zasedu kod mesta Beal na mBlath. Kolins je ubijen 22.8. 1922. godine, verovatno rikošetom. Niko drugi nije poginuo.
Kolinsova smrt teško je pogodila Irsku, i na desetine hiljada ljudi došlo je da mu oda poštu.
Kolins je imao 31 godinu kad je poginuo, i sahranjen je na groblju Glasnevin kod Dablina.
- http://www2.cruzio.com/~sbarrett/mcollins.htm Arhivirano 2009-07-21 na Wayback Machine-u
- http://michaelcollins.warnerbros.com/cmp/biography.html
- http://www.generalmichaelcollins.com/
- (en) Michael Collins Centre Arhivirano 2012-03-01 na Wayback Machine-u
| Prethodi: novostvoren položaj |
Ministar unutrašnjih poslova Jan 1919–Apr 1919 |
Slijedi: Arthur Griffith |
| Prethodi: Eoin MacNeill |
Ministar financija 1919–1922 |
Slijedi: W.T. Cosgrave |
| Prethodi: novostvoren položaj |
Predsjednik privremene vlade Jan 1922–Aug 1922 |
