Ramazan
Ramazan (arap. رمضان, latinicom: Ramaḍān) je deveti mesec u islamskom kalendaru. To je za islamske vernike sveti mesec jer je u njemu počela objava Kurana, u mubarek noći Kadra. U toku ramazana islamskim vernicima je zabranjeno ratovanje, a strogo naređen post.
Ramazanski post je treći od pet stubova Islama, (praktična dužnost muslimana). Za vreme Ramazana islamskim vernicima je od zore do zalaska sunca zabranjeno konzumiranje bilo kakve hrane, pića (uključujući i vodu), te seksualni odnosi i pušenje cigara. Od njih se takođe očekuje da što vernije slede učenje Muhameda, što uključuje i nastojanje oko boljih međuljudskih odnosa. Važnost se pridaje čistoći misli i dela. Po rečima Poslanika Muhameda, uz jelo i piće, ove stvari kvare post: laž, psovka, ogovaranje, kleveta i strastven pogled.
Ako se nešto u zaboravu pojede ili popije, to ne kvari post, uz uslov da vernik s time prestane čim se priseti da posti. S druge strane, ako se nemarom prilikom abdesta (obrednog pranja pred namaz) ili kupanja proguta samo kap vode, post je automatski pokvaren. Na taj način Islam razlikuje nepažnju od nemarnosti.
U Islamu su dela valjana ako se učine u ime Alaha pa je potrebno pre zore odlučiti da će se postiti (učiniti nijet) u ime Alaha.
Post se prekida u trenutku zalaska sunca. Taj dnevni obrok zove se iftar i dobro je delo organizovati iftar za prijatelje, rodbinu i sl. Tradicionalno se u iftar pribraja i jelo Harira. Zapisane su reči Poslanika Muhameda (prenosi ih Albani): „Ko nahrani postača imaće nagradu kao i onaj što je postio, a postaču nagrada neće biti umanjena.“
Neke grupe ljudi su ipak izuzete iz obaveze posta. To su deca pre puberteta i mentalno zaostale osobe. Nekim grupama se dozvoljava odgoditi post:
- ženama nakon poroda i u vreme mesečnice obvezne su odgoditi post (i sve druge islamske dužnosti) i nadoknaditi ga kasnije
- putnicima
- ratnicima
- bolesnicima
- onima koji ne mogu post izdržati zbog teških poslova
- iznemoglima od starosti
- ženama u trudnoći i dojenju ako ne mogu post izdržati.
Sve ove grupe dužne su kasnije kroz godinu nadoknaditi post dan za dan (da ne stigne sledeći ramazan,a da nisu napostili prethodni) ili nahraniti po jednog siromaha za svaki propušteni dan posta.
Tokom ramazana stavljen je naglasak na duhovnu higijenu – izbegavanje ružnih misli, reči i dela. Dakle, ramazanski post nije samo sustezanje od jela i pića već pokušaj oplemenjivanja ljudskih karaktera i osobnosti dodatnom strpljivošću, mirotvorstvom, suosećajnošću i dr.
Pre nego je muslimanima propisan post u mesecu ramazanu (a to je druga godina po Hidžri), Muhamed je preporučivao post u „tri desetine“: prvih deset dana meseca muharema, poslednjih deset dana ramazana te prvih deset dana meseca zul-hidždžeta po islamskom kalendaru.
Ramazanski post završava s krajem meseca ramazana, dakle, 1. shavala. Taj praznik se naziva Ramazanski bajram (arap. عيد الفطر Eid ul-Fitr). Tog se dana klanja poseban, tzv. Bajram-namaz te se posećuju preminuli rođaci na grobljima. Porodice razmenjuju darove i obilnim obrocima proslavljaju doček još jednog velikog muslimanskog praznika, Bajrama.
Koristi posta:
- Post je vežba izdržljivosti, snage volje i vere. Musliman odlučuje postiti da bi ispunio obvezu prema Alahu i tako učvršćuje svoj karakter uskraćujući sebi ispunjenje osnovnih ljudskih potreba: za jelom i pićem.
- Post je sredstvo promicanja solidarnosti sa onima koji su žedni i gladuju zbog siromaštva, a ne svojom voljom.
- Post je u službi zdravlja. Smatra se da se uz post telo lakše očisti od nagomilanih štetnih stvari.
Sunitski muslimani u ovom mesecu se mole uveče u džamijama dodatne molitve Taraveh (teravije) koje su do tri puta duže od dnevnih. Teravija namaz nije obavezan, već dobrovoljan. Takođe, njegova dužina nije fiksna nego je poželjno odužiti ga.
Ramazan je za muslimane svet po tome što se veruje da je u njemu započela objava Kurana poslaniku Muhamedu. Jedna od deset poslednjih noći ramazana (nije tačno naznačeno koja, ali muslimanski učenjaci pretpostavljaju da je 27.) naziva se Lejletul-kadr, to je noć kada je Muhamed primio prve stihove (ajete) Kurana. Muslimani se trude tokom ramazana pročitaju čitav Kuran, po uzoru na Muhameda. Važno je, međutim, razumeti značenje pročitanog i njegova primena u svakodnevici. U toku ramazana u džamijama sunita organizuju se tzv. mukabele. To su službe na kojima jedan deo poznavatelja Kurana čita ili recituje, a ostali slušaju i na taj način uče.
Sadekatul-fitr je bajramski doprinos koji muslimani daju (u ime Alaha) siromasima krajem ramazana, pred Bajram. Najniži iznos sadekatul-fitra određuje se u najzastupljenijoj namirnici u određenoj zemlji npr. pšenici, ječmu, riži, datuljama i sl. Islamske zajednice to preračunavaju u novac jer je dopušteno dati protivrednost u novcu u približnoj vrednosti jednodnevne ishrane za jednu osobu. Taj se doprinos daje da bi siromašni bili pošteđeni oskudice i traženja milostinje na Bajram.
Kome se daje sadekatul-fitr:
- siromašnima, a među njima prednost imaju članovi šire porodice i susedi
- za potrebe Islamske zajednice
Kome se ne može dati sadekatul-fitr:
- imućnima (onima koji su i sami sposobni izdvojiti sadekatul- fitr)
- rođacima po uzlaznoj i silaznoj lozi, dakle, roditeljima i njihovim roditeljima, deci, unucima
Uz sadekatul-fitr muslimani uobičajeno u mesecu ramazanu daju i zekat, čime ispunjavaju četvrtu praktičnu dužnost islama (četvrti od pet stubova islama).
Za ramazan je vezana još jedna dužnost koja spada u sunneti-kifaje, a to je itikaf. Ova dužnost obavlja se na taj način što se deset zadnjih dana Ramazana provede u ibadetu. To se čini obično u džamiji. Itikaf počinje dvadesetog dana Ramazana poslije ikindije, a završava se pred iftar posljednjeg dana Ramazana. Ako ovu dužnost obavi makar jedna osoba u jednom mjestu, onda ta dužnost spada sa ostalih građana. A ako je ne obavi niko u jednom mjestu, onda su svi muslimani tog mjesta propustili jedan važan sunnet. Itikaf obično obavlja jedna ili dvije osobe koje znaju lijepo i pravilno učiti Kur'an, a uz to imaju lijepo vladanje. Ne smiju izlaziti iz džamije, osim u iznimnim slučajevima, kao što su npr. uzimanje abdesta ili gusula, ili obavljanje prirodne nužde. Bolje je da dvije osobe budu u itikafu, jer dok jedna spava, druga će bdjeti i ibadet činiti, tako da se za tih deset dana ibadet nikako ne prekida. Muhammed a.s. je ibadet sam obavljao. Iz toga se zaključuje važnost i časnost dužnosti.
Vadžib je svakom imućnom muslimanu i muslimanki dati sadakai-fitr za sebe i za svoju malodobnu djecu. Visina sadakai-fitra u naravi iznosi, 1 kg i 67 dkg pšenice, ili dvostruka količina (3,33 kg) ječma, hurmi, rezačija ili sira. Uglavnom, to nije ništa drugo nego jednodnevna hrana za jednu osobu, pa nije potrebno polemisati o visini sadakai-fitra. Sam obveznik može odredit njen iznos u novcu na taj način što će izračunati koliko mu je potrebno za jednodnevnu hranu. Sadakai-fitr se daje siromašnim muslimanima i muslimankama, a prvenstveno siromašnoj rodbini i komšijama. Međutim, tu sadaku nije dozvoljeno davati rodbini u uzlaznoj i silaznoj liniji: roditeljima i njihovim roditeljima, zatim djeci, unučadima i praunučadima. Svakako, najbolje je dati sadakai-fitr za potrebe islamske zajednice. Sadakai-fitr se obično daje krajem Ramazana do pred klanjanje Bajram-namaza. Ako se ne podijeli u to vrijeme, nego poslije Bajram-namaza, onda to više ne spada u sadakai-fitr nego u običnu sadaku.
Islamski kalendar je lunarni kalendar, i mjeseci odgovaraju početku nove mjesečeve faze. S obzirom da je islamski kalendar 11 do 12 dana kraći od solarne godine, Ramazan se mijenja kroz solarne godine. Ovdje su počeci i krajevi Ramazana prema Umm al-Qura kalendaru Saudijske Arabije:[1])
| n.e. / AD | AH | Prvi dan | Posljednji dan |
|---|---|---|---|
| 2016 | 1437 | 6. juni | 5. juli |
| 2017 | 1438 | 27. maj | 24. juni |
| 2018 | 1439 | 16. maj | 14. juni |
| 2019 | 1440 | 6. maj | 3. juni |
| 2020 | 1441 | 24. april | 23. maj |
| 2021 | 1442 | 13. april | 12. maj |
| 2022 | 1443 | 2. april | 1. maj |
| 2023 | 1444 | 23. mart | 20. april |
| 2024 | 1445 | 11. mart | 9. april |
| Datumi Ramazana između 2016. i 2024. | |||
- Goyṭayn, Šelomo D. (1966). Studies in Islamic history and institutions. Leiden, NL: E. J. Brill. str. 95-96. ISBN 9004030069.
- Robinson, Neal (1999). Islam: A Concise Introduction. Washington: Georgetown University Press. ISBN 0-87840-224-1.
- Esposito, John (2004). Islam: The Straight Path, 3rd Rev Upd, Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518266-8.
- Али-заде, А. А. Рамадан (архив ) // Исламский энциклопедический словарь. — М.: Ансар, 2007. — 400 с. — (Золотой фонд исламской мысли). — 3000 экз. — ISBN 5-98443-025-8.
- Резван Е. А. Рамадан // Ислам: энциклопедический словарь / отв. ред. С. М. Прозоров. — М. : Наука, 1991. — С. 197-198. — 315 с. : ил. — 50 000 экз. — ISBN 5-02-016941-2.
- Рамадан // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907. т. XXVI, с. 244
- Ramadan Dates Till 2022 Arhivirano 2014-06-28 na Wayback Machine-u
- Ramadan Articles & Resources
- Articles on Ramadan Arhivirano 2013-07-14 na Wayback Machine-u
- Ramadan Arhivirano 2011-07-23 na Wayback Machine-u (PressTV video)
- Purpose of Fasting in Islam: "And Fast Until The Onset Of Night"
- „Гигиена полости рта во время поста”. umma.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-13. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Опровержение неверных мнений о месяце Рамадан”. islamyat.org. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-05. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Рамадан в вопросах и ответах”. askimam.ru. 2010-08-10. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-01. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Рамадан: месяц, когда открываются врата рая”. dxb.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-07-15. Pristupljeno 2013-07-11.
- „Рвота во время поста”. umma.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-13. Pristupljeno 2013-07-28.
- „Случаи, не нарушающие пост”. isxak.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-13. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Сухур и ифтар (утренний и вечерний прием пищи)”. Umma.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-13. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Сухур и ифтар”. FondIhlas.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-13. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Урок 21. О превосходстве последних десяти дней рамадана”. oramadane.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-08-13. Pristupljeno 2013-07-31.
- „Фундаментальные положения мусульманского поста”. Umma.ru. Arhivirano iz originala na datum 2013-07-19. Pristupljeno 2013-07-17.