Википедија

Битка за Француску — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 71:
 
== Савезничке снаге пред инвазију на Француску ==
=== Лажни рат ===▼
{{main|Лажни рат}}▼
Октобра 1939. француски писац Ролан Доржеле посетио је француски фронт у својству ратног репортера и написао је чланак о истуреним положајима на Лорени под насловом Лажни рат. Овај термин ће се касније употребљавати да означи недостатак борби на [[Западни фронт (Други светски рат)|Западном фронту]]. Французи нису са одушевљењем ишли у овај рат.{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
=== Распоред француских снага ===▼
Пошто су Француска и Енглеска [[3. септембар|3. септембра]] [[1939]]. Немачкој објавиле рат дуж француско-немачке границе дошло је до стања познатог под називом лажни[[Лажни рат]] у којем обе стране месецима нису учиниле ниједан значајан потез. [[Белгија]] и [[Холандија]] још су биле неутралне. После [[инвазија на Пољску (1939)|победоносног похода на Пољску]], Немачка је сав свој војни потенцијал могла да усмери ка западу. У Француску су стигле и [[Британске експедиционе снаге (Други светски рат)|Британске експедиционе снаге]] (БЕФ). Сама Француска мобилисала је све борбене снаге, али су им недостајале све врсте борбених средстава. [[Едуард Даладје]], премијер Француске од априла 1938. до марта 1940, и генерал [[Морис Гамлен]], врховни заповедник француских снага били су одговорни за вођење рата. После марта 1940. премијер је постао [[Пол Рејно]]. Једино је [[Мажино линија]] била готово спремна. Њена посада састојала се од великог броја елитних трупа. Она се простирала од [[Швајцарска|швајцарске]] границе до [[Ардени|Ардена]] а састојала се од низа утврђења. Француска је на њену изградњу утрошила око 100 милијарди франака, огромна средства која нису могла бити употребљена за производњу модерних борбених средстава. Предлагана је да се Мажино линија продужи дуж француско-белгијске границе, али је тај предлог одбио [[Филип Петен|Анри Петен]]. По њему продужетак линије ка Белгији значио би предати Белгију Немачкој. Петен и његови следбеници сматрали су да у Белгији треба водити активан рат. Арденски фронт сматрао је потпуно безопасним, што ће се испоставити као велика грешка, јер су се баш ту Немци пробили маја 1940. године. Предео западно од [[Монмеди]]ја, око [[Седан]]а до Оазе намерно је остављен незаштићен. Тамо су се 1940. налазили генерали Енсиже (2. француска армија) и Корап (9. француска армија).{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
Француско војно руководство равномерно је распоредило своје снаге дуж тешко утврђене Мажино линије и рањивих, отворених граница на северу и истоку. Од обале [[Ламанш]]а до швајцарске границе биле су распоређене 103 дивизије, укључујући 10 британских дивизија [[Џон Горт|генерала Горта]], команданта [[Британске експедиционе снаге (Други светски рат)|БЕФ]]. Од тога 62 дивизије биле су осуђене на неактивност дуж Мажино линије док је на слабо заштићеним северним подручјима решавана судбина Француске. Од 31 активне дивизије десет их је служило под командом генерала Бијота, команданта групе армија између мора и Монмедија; 9 их је било под командом генерала Претала на Мажино линији, а 12 их је било у резервној армији. Укупно су Французи имали 32 резервне дивизије али оне су биле тако распоређене да се нису могле брзо супротставити продору непријатељских снага. Само 8 од ових дивизија било је спремно да се укључи на североисточни фронт.{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
За време Лажног рата белгијску и луксембуршку границу је од запада ка истоку, штитило 5 армија које су образовале групу армија. Командант свих ових снага био је генерал Бијот. Прва група армија запосела је положаје од Денкерка до Монмедија, где су сасвим на истоку распоређене трупе генерала Енсижеа у позадини Мажино линије. Седма армија генерала Жироа, на крајњем западу, била је довољно јака за извршење својих задатака и састојала се претежно од моторизованих јединица. [[Британске експедиционе снаге|Британски експедициони корпус]] је био лоше опремљенеопремљен за рат какав је Немачка водила. Оклопне снаге састојале су се само од од 7 коњичких пукова ојачаних лаким тенковима, једног пука оклопних возила и два батаљона пешадијских тенкова. Најјача француска снага била је група армија под командом генерала Бланшара. Она је између осталог обухватала две трећине француских лаких механизованих снага. Најслабија је била 9. армија генерала Корапа која се највећим делом састојала од резервних снага и располагала је само једном моторизованом дивизијом. Такође и Енсижеова 2. армија се састојала углавном од резервних јединица. Посада Мажино линије састојала се углавном од специјално обучених посадних јединица, а делимично и од многих активних дивизија и других елитних снага. То су биле 2. група армија (3, 4 и 5. армија под командом генерала Кондеа, Рекена и Буреа, укупно 32 дивизије) под командом генерала Претла и 6. група армија (8. армија и резервна 6. армија, укупно 36 дивизија) под командом генерала Бесона.{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
=== Западни бедем ===▼
 
Кад је сломљена [[Пољска]], [[Немачка|немачко]] војно руководство имало је одрешене руке да готово све расположиве снага ангажује на западу. Током месеци који су следели након Пољског пораза у немачком Генералштабу копнене војске радило се свим снагама на усавршавању план напада. Осим тога радило се и на довршавању Западног бедема. Немци су уложили велики напор да оформе овај систем утврђења али и поред свега тога ова линија била је много слабија него што су савезници мислили. Његове недостатке успешно је надокнађивала немачка пропаганда.{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
Немци су могли да рачунају на око 2,700 тенкова и самоходног артиљеријског оруђа, а Французи на 3500. Док су немачки тенкови наступали концентрично у маси, Француска није формирала веће тенковске јединице.{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
Главнина савезничких снага била је развијена почетком маја 1940. године на источним границама Француске, од Швајцарске до Денкерка, сврстане у три групе армија и уједињена у Североисточни фронт под командом француског генерала [[Жозеф Жорж|Жозефа Жоржа]]. [[Британске експедиционе снаге (Други светски рат)|Британским експедиционим корпусом]] је командовао маршал [[Џон Горт]]. На челу прве групе армија састављене од 32 француске дивизије и 9 британских дивизија налазио се француски генерал Бијот. Бијотове снаге држале су фронт од [[Лонгви]]ја на крају [[Мажино линија|Мажино линије]] до Живе на реци [[Меза|Мези]] и биле су спремне да остваре маневар према Белгији ако Немци нападну. Другом групом армија састављене од 39 француских дивизија командовао је генерал Претел. Она је бранила Мажино линију у дужини од 300 километара, од Лонгвија до Селестија. Генерал Бесон је командовао трећом групом армија састављеној од 11 дивизија, развијених од Селесте до швајцарске границе на горњој Рајни. Резерва Североисточног фронта састојала се од 17 дивизија, а генерал [[Морис Гамлен ]]је као командант копнених снага Француске, имао на располагању 6 дивизија. После мобилизације, Белгија је повећала своје трупе на 23, а Холандија на 10 дивизија, тако да је прва имала 600 а друга 350 хиљада војника. Енглеска и Француска су на Северозападном фронту коцентрисале 108 дивизија. Заједно са белгијским и холандским снагама су на овом сектору располагали са 147 дивизија од тога 23 тенковске, механизоване и моторизоване, са 3.785.000 војника, 3790 борбених авиона, 3099 тенкова и са 14.544 артиљеријска оруђа калибра 75 -{mm}- и више милиметара. Француском авијацијом командовао је генерал Вијмен. Она је поседовала 1648 борбених авиона. Енглези су у Француску послали две ваздухопловне јединице са задатком да из ваздуха пружају подршку трупама генерала Горта, и да бомбардују противничку војску у позадини.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
Линија 327 ⟶ 344:
 
3. Не наилазећи на неки значајнији отпор, оклопне дивизије Четврте армије и оклопне групе „Клајст“ могле су већ 13. маја да успоставе мостобране преко реке Мезе, како код Седана тако и код Уа. Ови успеси натерали су генерала фон Бока да каже: "''Французима мора да се потпуно помутио разум, иначе су могли и морали ово да спрече!"''
 
▲== Распоред француских снага ==
▲Пошто су Француска и Енглеска [[3. септембар|3. септембра]] [[1939]]. Немачкој објавиле рат дуж француско-немачке границе дошло је до стања познатог под називом лажни рат у којем обе стране месецима нису учиниле ниједан значајан потез. [[Белгија]] и [[Холандија]] још су биле неутралне. После [[инвазија на Пољску (1939)|победоносног похода на Пољску]], Немачка је сав свој војни потенцијал могла да усмери ка западу. У Француску су стигле и [[Британске експедиционе снаге (Други светски рат)|Британске експедиционе снаге]] (БЕФ). Сама Француска мобилисала је све борбене снаге али су им недостајале све врсте борбених средстава. [[Едуард Даладје]], премијер Француске од априла 1938. до марта 1940, и генерал [[Морис Гамлен]], врховни заповедник француских снага били су одговорни за вођење рата. После марта 1940. премијер је постао [[Пол Рејно]]. Једино је [[Мажино линија]] била готово спремна. Њена посада састојала се од великог броја елитних трупа. Она се простирала од [[Швајцарска|швајцарске]] границе до [[Ардени|Ардена]] а састојала се од низа утврђења. Француска је на њену изградњу утрошила око 100 милијарди франака, огромна средства која нису могла бити употребљена за производњу модерних борбених средстава. Предлагана је да се Мажино линија продужи дуж француско-белгијске границе, али је тај предлог одбио [[Филип Петен|Анри Петен]]. По њему продужетак линије ка Белгији значио би предати Белгију Немачкој. Петен и његови следбеници сматрали су да у Белгији треба водити активан рат. Арденски фронт сматрао је потпуно безопасним, што ће се испоставити као велика грешка, јер су се баш ту Немци пробили маја 1940. године. Предео западно од [[Монмеди]]ја, око [[Седан]]а до Оазе намерно је остављен незаштићен. Тамо су се 1940. налазили генерали Енсиже (2. француска армија) и Корап (9. француска армија).{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
▲Француско војно руководство равномерно је распоредило своје снаге дуж тешко утврђене Мажино линије и рањивих, отворених граница на северу и истоку. Од обале [[Ламанш]]а до швајцарске границе биле су распоређене 103 дивизије, укључујући 10 британских дивизија генерала Горта, команданта БЕФ. Од тога 62 дивизије биле су осуђене на неактивност дуж Мажино линије док је на слабо заштићеним северним подручјима решавана судбина Француске. Од 31 активне дивизије десет их је служило под командом генерала Бијота, команданта групе армија између мора и Монмедија; 9 их је било под командом генерала Претала на Мажино линији, а 12 их је било у резервној армији. Укупно су Французи имали 32 резервне дивизије али оне су биле тако распоређене да се нису могле брзо супротставити продору непријатељских снага. Само 8 од ових дивизија било је спремно да се укључи на североисточни фронт.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
▲За време Лажног рата белгијску и луксембуршку границу је од запада ка истоку, штитило 5 армија које су образовале групу армија. Командант свих ових снага био је генерал Бијот. Прва група армија запосела је положаје од Денкерка до Монмедија, где су сасвим на истоку распоређене трупе генерала Енсижеа у позадини Мажино линије. Седма армија генерала Жироа, на крајњем западу, била је довољно јака за извршење својих задатака и састојала се претежно од моторизованих јединица. Британски експедициони корпус је био лоше опремљене за рат какав је Немачка водила. Оклопне снаге састојале су се само од од 7 коњичких пукова ојачаних лаким тенковима, једног пука оклопних возила и два батаљона пешадијских тенкова. Најјача француска снага била је група армија под командом генерала Бланшара. Она је између осталог обухватала две трећине француских лаких механизованих снага. Најслабија је била 9. армија генерала Корапа која се највећим делом састојала од резервних снага и располагала је само једном моторизованом дивизијом. Такође и Енсижеова 2. армија се састојала углавном од резервних јединица. Посада Мажино линије састојала се углавном од специјално обучених посадних јединица, а делимично и од многих активних дивизија и других елитних снага. То су биле 2. група армија (3, 4 и 5. армија под командом генерала Кондеа, Рекена и Буреа, укупно 32 дивизије) под командом генерала Претла и 6. група армија (8. армија и резервна 6. армија, укупно 36 дивизија) под командом генерала Бесона.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
== Узроци пораза француске армије ==▼
[[Датотека:British troops retreat dunkerque.png|300п|мини|Британске снаге се повлае из Денкерка]]▼
Пораз Француске 1940. био је, добрим делом, последица слабе техничке опремљености њене армије. Недостајала им је противавионска артиљерија, [[авион]]и и противтенковска артиљерија. За стање у противваздушној одбрани карактеристичне су речи генерала Жоржа: Ушли смо у рат без артиљерије против ниско и високо летећих циљева и са осредњом снагом против осталог.{{чињеница| date = 12. 2015.}}▼
 
▲== Западни бедем ==
 
▲Кад је сломљена [[Пољска]], [[Немачка|немачко]] војно руководство имало је одрешене руке да готово све расположиве снага ангажује на западу. Током месеци који су следели након Пољског пораза у немачком Генералштабу копнене војске радило се свим снагама на усавршавању план напада. Осим тога радило се и на довршавању Западног бедема. Немци су уложили велики напор да оформе овај систем утврђења али и поред свега тога ова линија била је много слабија него што су савезници мислили. Његове недостатке успешно је надокнађивала немачка пропаганда.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
▲Немци су могли да рачунају на око 2,700 тенкова и самоходног артиљеријског оруђа, а Французи на 3500. Док су немачки тенкови наступали концентрично у маси, Француска није формирала веће тенковске јединице.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
== Немци у Паризу ==
Ред 370:
== Италијански напад ==
За време рата на Западу 1940. године Хитлер је Мусолинију слао, једно за другим, писма о својим успесима, стварајући тако Мусолинију комплексе. Мусолини је у дубини душе желео да се реши оваквог пријатељства са Хитлером, једва да је успео да направи срећно лице када је чуо да је Хитлер избегао први атентат. Нетактичност Немаца га је веома нервирала, а највише се разбеснео када је посумњао да они подстичу отпор у јужном Тиролу. Међутим, Мусолини је имао једну лошу особину, да се прилагођава онима са којима се дружио. Највише му је сметала Хитлерова самовоља и немачко-совјетски споразум због кога је очекивао потешкоће на Балкану. Мусолини је одлучио да започне рат 5. јуна 1940. године. На Хитлерову молбу то је одложено док Немачка не уништи сву Француску авијацију. Напад је померен за 10. јун 1940. године. Иако је рат објављен 10. јуна, прве операције су почеле тек 22. јуна 1940. године. Профранцуски [[Пјетро Бадољо|маршал Бадољо]] се уопште није журио, а италијанска „суперармија“ према француској граници се није макла ни корака. Британски авиони су 12. јуна бацили неколико бомби на Торино, а Французи су затим засули војне циљеве код Ђенове и Венеције, на шта су Италијани одговорили бомбардовањем Корзике и Малте. Британска авијација се усмерила на северну Африку, па је напала италијанске јединице код Тобрука. Због тога је Мусолини морао да 17. јуна поднесе извештај краљу да стање на египатском фронту није баш сјајно, и да су већ изгубљена два либијска пука. Захтеви Италије према Француској били су велики. Осим Нице, Туниса, Корзике и Џибутија, спомињале су се и базе у Алжиру и Мароку и предаја флоте. На крају је Мусолини ипак ублажио захтеве на само 50 километара демилитаризоване зоне дуж границе. Тек 21. јуна, дан пред немачко-француског прекида ватре, Алпска армија је добила задатак да изврши напад. Али судећи по прислушкиваном разговору два италијанска генерала, она ни тада није била спремна за то. Команданти су се свађали око врховног командовања, због чега је једина расположива телефонска линија била преоптерећена. Италијани у свом походу нису успели да дођу ни до оближње Нице. 24. јуна у једној вили близу Рима стављена је тачка на овај италијански поход, који је ипак Италијане коштао 4.000 мртвих и рањених војника.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
▲== Узроци пораза француске армије ==
▲[[Датотека:British troops retreat dunkerque.png|300п|мини|Британске снаге се повлаеповлаче из Денкерка]]
▲Пораз Француске 1940. био је, добрим делом, последица слабе техничке опремљености њене армије. Недостајала им је противавионска артиљерија, [[авион]]и и противтенковска артиљерија. За стање у противваздушној одбрани карактеристичне су речи генерала Жоржа: Ушли смо у рат без артиљерије против ниско и високо летећих циљева и са осредњом снагом против осталог.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
== Вишијевска Француска ==
Линија 382 ⟶ 386:
== Немачка окупација и њене последице ==
{{...}}
 
▲== Лажни рат ==
▲{{main|Лажни рат}}
▲Октобра 1939. француски писац Ролан Доржеле посетио је француски фронт у својству ратног репортера и написао је чланак о истуреним положајима на Лорени под насловом Лажни рат. Овај термин ће се касније употребљавати да означи недостатак борби на [[Западни фронт (Други светски рат)|Западном фронту]]. Французи нису са одушевљењем ишли у овај рат.{{чињеница| date = 12. 2015.}}
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_за_Француску”