МанастирскиМанастирска храмцрква је посвећенпосвећена светим архангелима Михаилу и Гаврилу. ИзграђенИзграђена је у 14. веку, по узору на храмовецркве Свете Горе. Време изградње храмацркве и оснивања манастира је између [[Маричка битка|Маричке битке]] ([[1371]]) и [[Косовска битка|Косовске битке]] ([[1389]]). Фрескописана је 1591. године, када је постављен и иконостас. Од иконостаса је сачуван само крст.<ref>{{Cite web |url=http://www.cdnh.edu.mk/ostanati2007/manastiri_skopska_cg/manastiriskopskacg/proekt_2/sv.arhangel/is.html |title=Манастир Св. Архангел{{Ботовски наслов}} |access-date=27. 03. 2015 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150402124046/http://www.cdnh.edu.mk/ostanati2007/manastiri_skopska_cg/manastiriskopskacg/proekt_2/sv.arhangel/is.html |archive-date=02. 04. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref>
Манастир се налази покрај реке Кучевишке, северозападно од истоименог села. Задужбина је српског жупана [[Урош II ВукановићПримислав|Уроша II]] око половине 12 века. Мада новија истраживања су довела ову тврдњу у питање јер је историчар Б. Тодић у свом раду "Када су саграђени Свети Арханђели код Кучевишта" поставио теорију да су саграђени половином 16. века у време архиепископа охридског Прохора<ref>Б. Тодић, Када су саграђени Свети арханђели код Кучевишта?, Патримониум. МК 6/11 (2013) 173–184.</ref>. Црква је од тесаног камена и нешто стародревно печене цигле. На средини храма је "труло" (кубе) некад покривено оловом. Касније је остала само ћерамида на црквеном крову (1899). Имала је 1899. године два звона: мање и веће. Јеванђеље опточено црвеном кадифом је цркви приложио око 1890. године архимандрит Фирмилијан. Око цркве са три стране су монашке келије, а на северо-источној страни је чардак подигнут. "Све је то од слабог материјала и неоправљено" (1899). Посед манастирски чине и три воденице, као и чифлук (салаш) са кућом на крају села Кучевиште. Манастир има ораће земље на хиљаду шиника (100 товара), коју делом обрађују и сељаци давајући му трећи део. Ту је и 500 мотика манастирског винограда и пространа шума, слабо сачувана. На ливадама манастирским где пасе бесплатно и сеоска марва, држи манастир 79 својих грла стоке. Манастир је издржавао - хранио манастирске момке, службенике и пуке сиромахе међу којима и душевне болеснике и богаље - њих 20. Манастир је у целини са скромним приходима, а у много чему па и најосновнијем оскудева. Настојатељ је 1899. године стари јеромонах [[Герман]], који сам живи у једној просторији чардака.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
Манастир током [[19. век]]а доживљава свој препород, када постаје богословски центар са богатом библиотеком и вредним архивом. Током [[Балкански ратови|Балканских ратова]] [[1912]]. године манастир је остао без монаштва.
