Википедија:Изабране слике/Сликарство

Сликарство

• 
  Мауро Дејвид, Fruttiera di cristallo con meloni (1999)
• 
  Последњи дан Помпеја, слика руског умјетника Карла Брјулова која приказује уништење града током ерупције вулкана Везув из 79. године
• 
  Слика „Пијана лађа”, рад Саве Шумановића из 1927. године
• 
  Мурал Девојка са балоном британског уличног и графити уметника Банксија. Насликан је 2002. године на прилазу моста Ватерло у Лондону, али се данас више не налази на овом месту. Девојка са балоном је једно од најпознатијих остварења овог уметника
• 
  Фреска Човек, контролор универзума мексичког сликара и муралисте Дијега Ривере осликана крајем 1933. године у Палати лепе уметности у Мексико Ситију, приказује теме из друштвене стварности и науке међуратног периода. Првобитно је осликана у Рокфелер центру у Њујорку под називом Човек на раскршћу, али након што је тадашњи директор центра Нелсон Рокфелер затражио да се са фреске уклони портрет Лењина, а Ривера то одбио, фреска је уништена а Ривера је преко сачуваних фотографија фреске поново је осликао у Мексику. Овај инцидент је у тадашњој јавности изазвао велику полемике око уметничких слобода
• 
  Гала Чаки: Живот, уље на платну, 200x100, 2014.
• 
  Даница Веселиновић:Без назива, акварел, 2014.
• 
  Доминикус Кустос и Ђовани Батиста Фонтана, Портрет Мехмед-паше Соколовића, 1603. година. Ово је најпознатији портрет овог османског државника и војсковође.
• 
  Султан Мехмед II, уље на платну, венецијанског ренесансног сликара Ђентила Белинија. Портрет овог османског државника, који је Белини створио 1480. године, представља један од најпознатијих портрета једног Османлије начињен руком једног европског сликара. Портрет је изложен у Националној галерији у Лондону.
• 
  Сократова смрт, слика Жака-Луја Давида из 1787. године која приказује смрт грчког филозофа Сократа како ју је описао Платон у свом делу Федон (о бесмртности душе)
• 
  Збор у Орашцу, проглашење Првог српског устанка, литографија из 19. века. Збору су присуствовали утицајни српски кнезови који су умакли „сечи”. Организовао га је Карађорђе, на хришћански празник Сретење Господње 14. фебруара. Око триста устаника је одлучило да се бори против терора османских дахија у пашалуку.
• 
  Детаљ са фреске са ликом српске краљице Симониде Немањић у манастиру Грачаница, у Цркви Св. Богородице, живописаној око 1320. Сматра се једном од највреднијих и најпознатијих фресака српског средњовековног сликарства. Фреска се налази у пролазу између припрате и наоса. Лепота фреске и Симонидина необична животна прича била су инспирација многим уметницима.
• 
  Пјер Огист Реноар, Gabriele et Jean
• 
  Свадбена вечера, дело холандско-шведског сликара Мартина фан Мејтенса. Мејтенс је познат као сликар чланова Аустријске краљевске породице. Свадбена вечера приказује венчање Изабеле Пармске и Јозефа II
• 
  Крик (енг. Scream), Едвард Мунк
• 
  Јеврејска мала у Београду - Надежда Петровић, 1903.
• 
  Тајна вечера, Леонардо да Винчи, 1498.
• 
  Фреске на крову крстионице у Храму светог Василија Острошког у Побрђанима код Козарске Дубице
• 
  Сава Шумановић, Пролеће, 1941.
• 
  Влахо Буковац, Велика Иза, Спомен-збирка Павла Бељанског, 1882.
• 
  Пољубац, Густав Климт
• 
  Слика Меланхолија, Лука Кранах Старији
• 
  Ловци у снегу, Питер Бројгел Старији, 16. столеће
• 
  Аколада је уметничко дело енглеског сликара Едмунда Лејтона. Део је серије слика на тему витештва, које је исти уметник израдио током прве деценије 19. века.
• 
  Икона Стефана Дечанског, која се налази у Манастиру Јасеновац. Владар из династије Немањића био је српски краљ у периоду од 1322, па до своје смрти, 1331. године.
• 
  Илустрација збора у Орашцу која се налазила на југословенским поштанским маркицама. Збор у Орашцу је окупљање српских устаника умаклих пред сјечом кнезова. Збор је организовао Ђорђе Петровић, познат као Карађорђе, са шумадијским првацима и кнезовима, одржан је у зиму 1804. године, на хришћански празник Сретење Господње
• 
  Византијска фреска светог Андреја Критског у цркви Свете Ане на Криту. Фреска датира из 1225. године и сматра се најстаријом фреском на Криту
• 
  Фреска Богородице, Богородица Љевишка. Фреска је уништена током Мартовског погрома 2004.
• 
  Портрет Бенџамина Френклина — Давид Мартин, 1767.
• 
  Доручак на трави, Едуар Мане (1863)
• 
  Битка код Трафалгара је слика британског сликара Вилијама Тарнера. Тарнер је слику урадио по поруџбини краља Џорџа IV. Данас се налази у Националном поморском музеју у Лондону.
• 
  Дама у плавом, уље на платну, аутор је Жан Батист Камиј Коро
• 
  Бура је дело Вилијама Шекспира, за које се верује да је написано 1610—1611. Многи критичари мисле да је то последње дело које је Шекспир написао сам. На слици: Акт I, сцена I, графика Џорџа Ромнија из 1797.
• 
  Свети Никола, Урош Предић, 1903.
• 
  Портрет Јелене Петровић, знамените Српкиње 19. века и супруге вожда Карађорђа. Слика је дело Уроша Кнежевића настало 1850. године.
• 
  Слика Марка Мурата Џиво Гундулић, из фундуса Народног музеја Панчева.