Јадран филм је предузеће за производњу и дистрибуцију филма у Загребу основано 1946. године.

Јадран филм
д.д.
Делатностпроизводња и дистрибуција филмова
Основано1946.
Загреб,  Хрватска,
 Југославија
СедиштеЗагреб,  Хрватска
Руководиоци
Винко Грубишић
Број запослених
80
Веб-сајтwww.jadran-film.com

Историја

уреди

Јадран филм је основан 1946. године, а први филм Живјеће овај народ је продуцирао 1947, у режији Николе Поповића.[1]

Јадран филм је у периоду од 1960. до 1990. године био највећи и најпознатији филмски студио у средњој Европи, у том периоду је снимљено 145 међународних копродукција и 124 домаћа филма.[2] Средином 1980-их Јадран филм оснива сопствену видео подружницу под називом „Јадран филм видео“, која постаје званични дистрибутер VHS касета са филмовима компанија Warner Home Video и MGM/UA Home Video за територију СФР Југославије, а након распада Југославије за територију Републике Хрватске.

Продукција филмова

уреди
Година Филм
1947. Живјеће овај народ
1949. Застава
1950. Плави 9
1951. Бакоња фра Брне
1952. Цигули Мигули
1952. У олуји
1953. Камени хоризонти
1953. Сињи галеб
1954. Концерт
1955. Девојка и храст
1955. Јубилеј господина Икла
1955. Милиони на отоку
1956. Не окрећи се сине
1956. Опсада
1957. Наши се путови разилазе
1957. Није било узалуд
1957. Само људи
1957. Свога тела господар
1959. Пукотина раја
1959. Влак без возног реда
1960. Девети круг
1960. Кота 905
1960. Рат
1960. Сигнали над градом
1961. Абецеда страха
1961. Мартин у облацима
1961. Потрага за змајем
1961. Пустолов пред вратима
1961. Срећа долази у 9
1961. Судар на паралелама
1962. Да ли је умро добар човјек?
1962. Рана јесен
1962. Шеки снима, пази се
1962. Сјенка славе
1963. Човјек са фотографије
1963. Двоструки обруч
1963. Лицем у лице
1963. Невесињска пушка
1963. Опасни пут
1964. Николетина Бурсаћ
1964. Право стање ствари
1964. Прометеј с отока Вишевице
1964. Свануће
1965. Човик од свита
1965. Друга страна медаље
1965. Кључ
1965. Доћи и остати
1966. Поглед у зјеницу сунца
1966. Понедељак или уторак
1966. Рондо
1966. Седми континент
1967. Бреза
1967. Илузија
1967. Каја, убит ћу те!
1968. Голи човјек
1968. Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата
1968. Имам двије маме и два тате
1968. Три сата за љубав
1969. Дивљи анђели
1969. Догађај
1970. Храњеник
1970. Иду дани
1970. Једанаеста заповијед
1970. Лисице
1970. Пут у рај
1971. Романса коњокрадице
1971. Мириси, злато и тамјан
1971. Путовање на мјесто несреће
1971. У гори расте зелен бор
1972. Послијеподне једног фазана
1972. Вук самотњак
1973. Кужиш стари мој
1973. Тимон
1974. Депс
1974. Капетан Микула Мали
1974. Куд пукло да пукло
1974. Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој
1975. Хитлер из нашег сокака
1975. Кућа
1975. Муке по Мати
1975. Сарајевски атентат
1975. Атентат у Сарајеву
1975. Сељачка буна 1573
1976. Избавитељ
1976. Четири дана до смрти
1976. Врхови Зеленгоре
1977. Хајдучка времена
1977. Летачи великог неба
1977. Луди дани
1977. Мећава
1977. Не нагињи се ван
1977. Пуцањ
1978. Браво маестро
1978. Окупација у 26 слика
1978. Последњи подвиг диверзанта Облака
1979. Човјек кога треба убити
1979. Дај што даш
1979. Новинар
1979. Повратак
1979. Успорено кретање
1980. Изгубљени завичај
1980. Луда кућа
1981. Гости из галаксије
1981. Само једном се љуби
1981. Сјећаш ли се Доли Бел
1981. Снађи се друже
1981. Пад Италије
1981. Бановић Страхиња
1982. Хоћу живјети
1982. Киклоп
1982. Немир
1982. Сервантес из Малог Миста
1984. Амбасадор
1984. Мала пљачка влака
1984. У раљама живота
1984. Рани снег у Минхену
1985. Антиказанова
1985. Црвени и црни
1985. За срећу је потребно троје
1986. Обећана земља
1986. Вечерња звона
1987. Осуђени
1987. Официр са ружом
1988. Халоа — празник курви
1989. Ђавољи рај
1989. Донатор
1989. Глембајеви
1990. Карневал, анђео и прах
1990. Глуви барут
1991. Крхотине
1991. Вријеме ратника
1992. Каменита врата
1993. Вријеме за
1994. Цијена живота
1994. Вуковар се враћа кући
1995. Ноћ за слушање
1995. Рбљева фреска
1995. Испрани
1995. Госпа
1996. Седма кроника
1996. Путовање тамном полутком
1998. Кад мртви запјевају
2002. Потонуло гробље
2003. Свјетско чудовиште
2003. Ту

Извори

уреди
  1. ^ Liehm & Liehm 1981, стр. 129
  2. ^ „Kad je Zagreb bio Hollywood”. nacional.hr. Архивирано из оригинала 22. 07. 2012. г. Приступљено 8. 2. 2013. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди