Апшеронски рејон (Краснодарски крај)
Апшеронски рејон (рус. Апшеронский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон смештен у јужном делу Краснодарске покрајине, односно на крајњем југу европског дела Руске Федерације.
| Апшеронски рејон Апшеронский район | |
|---|---|
 | |
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Јужни ФО |
| Административни субјект | Краснодарски крај |
| Админ. центар | Апшеронск |
| Координате | 44° 27′ 03″ N 39° 44′ 33″ E / 44.45083° С; 39.74250° И |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1928. |
| Површина | 2.443,24 km2 |
| Становништво | 2023. |
| — број ст. | 97.294 |
| — густина ст. | 39,82 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Позивни број | +7 86152 |
| ОКАТО код | 03 205 |
| Званични веб-сајт | |
.jpg)
Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Апшеронск.
Према подацима националне статистичке службе Русије за 2023. на територији рејона живело је 97.294 становника или у просеку 39,82 ст/km². Површина рејонске територије је 2.443,24 km².
Географија
уреди
Апшеронски рејон се налази на југу Краснодарске покрајине, обухвата територију површине 2.443,24 km², и по том параметру налази се на 4. месту у Покрајини. Граничи се са Белоречењским рејоном на северу, Горјачкокључким градским округом и Туапсиншким рејоном на западу, на југу је територија Сочинског округа, док је на истоку територија аутономне Републике Адигеје.
Географијом рејона доминирају брдско-планинска подручја која представљају северне рубне делове Великог Кавказа. Један мањи део рејонске територије на крајњем југу заузимају високе планине са надморским висинама између 1.000 м и 1.500 метара. Надморска висина постепено опада идући ка северу. Централним делом рејона протиче река Пшеха.
Историја
уредиАпшеронски рејон је званично успостављен је 28. фебруара 1928. када је седиште тадашњег Тверског рејона премештено у Апшеронск, а сам рејон преименован у садашњи назив. У фебруару 1975. из састава рејина је издвојен град Горјачи Кључ и део територије око њега.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима са пописа становништва из 2010. на територији рејона живело је укупно 98.891 становника,[1] док је према процени из 2023. ту живело 97.294 становника, или у просеку око 39,82 ст/km².[2] По броју становника налази се на 18. месту са укупним уделом у покрајинској популацији од 1,67%.
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2020. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 93.911 | 136.398 | 85.701 | 86.059[3] | 95.048[4] | 98.891[1] | 99.834 | 97.294* |
Напомена:* Према процени националне статистичке службе.
На територији рејона налазе се укупно 52 насељена места административно подељених на 12 другостепених општина (три градске и 9 сеоских). Административни центар рејона и његово највеће насеље је град Апшеронск у коме живи нешто мање од половине укупне рејонске популације. У већа насељена места убрајају се још град Хадиженск (21.829 становника), варошица Њефтегорск (4.747) и станица Тверскаја (3.758 становника).
Саобраћај
уредиПреко територије рејона пролази Апшеронска пруга, једна од највећих планинских пруга уског колосека на територији Русије. Укупна дужина пруге отворене 1927. године је 127 километара, и углавном се користи за транспорт дрвета из планинсих подручја на југу.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б -author= -
- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям Краснодарского края на 1 января 2023 года”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2024. г. Приступљено 31. 10. 2023.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
