Балеарска Острва
Балеарска Острва или Балеари (шп. Islas Baleares/Baleares; кат. Illes Balears/Balears) је аутономна заједница Шпаније која се налази на острвима архипелага у Средоземном мору.[1]
| Балеарска Острва Islas Baleares Illes Balears | |
|---|---|
.svg) | |
 | |
| Држава |  Шпанија |
| Админ. центар | Палма де Мајорка |
| Службени језик | каталонски, шпански |
| Председник | Франсина Арменгол (PSIB-PSOE) |
| Површина | 4.992 km2 |
| — број ст. | 1.001.062 |
| — густина ст. | 200,53 ст./km2 |
| Број посланика (конгрес/сенат) | 8/4 |
| Званични веб-сајт | |
Архипелаг се састоји од две групе острва:
- Острва Химнесијас (шп. Islas Gimnesias): Мајорка (шп. Mallorca), Менорка, (шп. Menorca), Кабрера (шп. Cabrera) и још неколико омањих острва
- Острва Питијусас (шп. Islas Pitiusas): Ибиза (шп. Ibiza) и Форментера (шп. Formentera) поред неколико омањих острва.
Главни град је Палма де Мајорка[1] (шп. Palma de Mallorca) који се налази на највећем острву, Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.
Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква, поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.
Острва су позната као одмаралишта. Први становници су били Ибери. Касније ће на острва долазити Феничани и Грци, а нешто касније освојиће их Картагињани и на крају, Римљани. У 8. веку претрпеће освајачке походе Мавара и постали су база пиратима. Ђауме I, краљ Арагона, истерао је Маваре 1229. године.
Становништво
уреди| 1970. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 558.287 | 655.945 | 708.138 | 841.669 | 1.100.513 |
Референце
уреди- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 99. ISBN 86-331-2075-5.
Спољашње везе
уреди
