Билећа
Билећа је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ.
Билећа | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Босна и Херцеговина |
Ентитет | Република Српска |
Општина | Билећа |
Основан | први помен 1286. године |
Становништво | |
— 2013. | 7.476 (РЗС) 7.568 (АГС) |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 52′ 29″ С; 18° 25′ 40″ И / 42.874861° С; 18.427833° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 491 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 89230 |
Позивни број | 059 |
Веб-сајт | opstinabileca |
На попису становништва 2013. године, Билећа је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имала 7.476 становника,[1] а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 7.568 становника.[2]
Име
уредиИме Билећа потиче од прасловенске ријечи "набзвати" која се данас дефинише као ријеч набављати или добијати.[тражи се извор]
Географија
уредиБилећа је лоцирана у Источној Херцеговини. Надморска висина градског подручја је 476 метара. На подручју Билеће се укрштају средоземна и континентално-планинска клима. Рељеф је брдовит између којег се налазе крашка поља: Дабарско поље, Фатничко поље, Планско поље и Билећко поље. Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. Изградњом хидроелектране 1966. године створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.
Клима
уредиКлима у Билећи је на преласку са медитеранске на умјерено-континенталну. Билећа је мало свјежија у односу на Требиње (30 км). Просјечна годишња температура је 13,4 °C. Док је најхладнији мјесец јануар са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији је јул са средњом температуром 22,5 °C. Годишња количина падавина је 1.549 мм.
Клима Билећа | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 18,5 (65,3) |
19,0 (66,2) |
23,0 (73,4) |
29,5 (85,1) |
33,0 (91,4) |
37,5 (99,5) |
41,5 (106,7) |
41,0 (105,8) |
37,5 (99,5) |
31,0 (87,8) |
23,0 (73,4) |
18,0 (64,4) |
41,5 (106,7) |
Просек, °C (°F) | 4,5 (40,1) |
5,5 (41,9) |
9,0 (48,2) |
13,5 (56,3) |
19,0 (66,2) |
21,5 (70,7) |
22,5 (72,5) |
22,5 (72,5) |
20,5 (68,9) |
16,5 (61,7) |
10,0 (50) |
5,5 (41,9) |
13,4 (56,1) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,5 (2,3) |
−16,0 (3,2) |
−9,0 (15,8) |
−1,0 (30,2) |
5,5 (41,9) |
9,0 (48,2) |
11,5 (52,7) |
11,5 (52,7) |
5,0 (41) |
−1,5 (29,3) |
−8,5 (16,7) |
−15 (5) |
−16,5 (2,3) |
[тражи се извор] |
Историја
уредиПрви трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима Дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под командом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка. Прва основна школа у Билећи је отворена 1880. године. Овде се налази ОШ „Свети Сава” (Билећа).
У току 1940. године у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска, а позната револуционарна песма „Билећанка“ је настала у овом логору.
Култура
уредиБилећа је сједиште КУД „Зора Херцеговине“.[3][4] Овде се налазе Завичајни музеј Билећа и Царева џамија у Билећи.
Спомен-соба
уредиУ центру Билеће се налази спомен-соба посвећена сјећању на 136 погинулих бораца Билећке бригаде Војске Републике Српске.[5] Спомен-соба се до јуна 2012. налазила у Дому културе, када је премјештена у обновљену зграду СПКД „Просвјете“.[5]
У Билећи је 2. октобра 2014. отворен Равногорски парк.[6]
Становништво
уредиСастав становништва – насеље Билећа | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2013.[7] | 1991.[8] | 1981.[9] | 1971.[10] | 1961. | |||
Укупно | 7 616 (100,0%) | 7 568 (100,0%) | 5 763 (100,0%) | 4 033 (100,0%) | 2 491 (100,0%) | ||
Срби | 7 500 (98,48%) | 5 619 (74,25%) | 3 882 (67,36%) | 2 810 (69,68%) | 1 725 (69,25%) | ||
Црногорци | 52 (0,683%) | – | 286 (4,963%) | 190 (4,711%) | 108 (4,336%) | ||
Хрвати | 19 (0,249%) | 39 (0,515%) | 42 (0,729%) | 82 (2,033%) | 165 (6,624%) | ||
Неизјашњени | 19 (0,249%) | – | – | – | – | ||
Остали | 9 (0,118%) | 411 (5,431%) | 26 (0,451%) | 36 (0,893%) | 17 (0,682%) | ||
Бошњаци | 7 (0,092%) | 1 290 (17,05%)1 | 841 (14,59%)1 | 828 (20,53%)1 | 279 (11,20%)1 | ||
Муслимани | 4 (0,053%) | – | – | – | – | ||
Непознато | 4 (0,053%) | – | – | – | – | ||
Југословени | 2 (0,026%) | 209 (2,762%) | 651 (11,30%) | 64 (1,587%) | 157 (6,303%) | ||
Македонци | – | – | 23 (0,399%) | 14 (0,347%) | 20 (0,803%) | ||
Албанци | – | – | 7 (0,121%) | 1 (0,025%) | 5 (0,201%) | ||
Словенци | – | – | 5 (0,087%) | 8 (0,198%) | 15 (0,602%) |
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Спорт
уредиБилећа је сједиште фудбалског клуба Херцеговац.
Знамените личности
уреди- Тијана Бошковић, српска одбојкашица.
- Јефто Бошњак, народни херој Југославије.
- Радослав Братић, српски књижевник и драматург.
- Душан Вукотић, филмски редитељ, сценариста, аниматор и оскаровац.
- Владимир Гаћиновић, српски књижевник и члан Младе Босне.
- Јевто Дедијер, доцент географије на Београдском универзитету.
- Сафет Исовић, босанскохерцеговачки и југословенски пјевач, извођач севдалинки.
- Карл Малден, амерички глумац српског порекла.
- Милан Милошевић, српски и босанскохерцеговачки кошаркаш.
- Ненад Мишановић, српски кошаркаш.
- Радован Раде Радовић, командант војне јединице Билећки добровољци.
- Бранко Тупањац, предузетник
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику.
- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 12. 2017. г. Приступљено 18. 11. 2017.
- ^ „Смотра дјечјег фолклора”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 06. 2012. Приступљено 11. 06. 2012.
- ^ „Bileća: Najveće kulturno blago u jednoj od najstarijih zgrada u gradu”. Istok (на језику: српски). 2020-03-05. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-27.
- ^ а б „Билећа: Спомен соба за 136 бораца”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 06. 2012. Приступљено 25. 06. 2012.
- ^ „Равногорски парк у Билећи свечано отворен (2. октобар 2014)”. Архивирано из оригинала 04. 10. 2014. г. Приступљено 03. 10. 2014.
- ^ „Popis 2013 BiH - Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. www.popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Приступљено 28. 4. 2020.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 18)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 17. 1. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 11. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 30. 11. 2015.
Спољашње везе
уреди
- Општина Билећа — Званична веб презентација (језик: српски)
- Билећки сајт — BILEĆAinfo (језик: српски)
- Портал Моја Херцеговина — Билећа (језик: српски)
- Епархија Захумско-херцеговачка (званична презентација) (језик: српски)
- Хидроелектране на Требишњици (језик: српски)
- Маплендија: Гугл сателитска мапа
- Фолингрејн: Географске координате
- Патрола од Београда до Херцег Новог преко Билеће, САТ РТС - Званични канал