Гепиди
Гепиди (лат. Gepidae, грч. Γήπαιδες) су били древни германски народ, који је у периоду велике сеобе народа од 4. до 6. века живео у разним областима централне Евеопе, а најдуже у источним крајевима Панонске низије, где је у периоду од друге половине 5. века до 567. године постојала Гепидска краљевина.[1][2]
Према Јордану, име Гепиди потиче од готске речи гепанта што значи „спор”, јер су Гепиди заостајали у сеоби из Скандинавије.
Историја
уреди
Гепиди се најпре спомињу око 260. године, када су заједно са Готима напали Дакију. Године 375. Хуни их потчињавају. Поставши хунски вазали учествовали су у бици на Каталаунским пољима 20. јуна 451. године, коју је водио хунски вођа Атила. У тој бици на једној страни су се борили Хуни и низ германских племена, међу којима Гепиди и Остроготи, док су на другој страни били Гало-Римљани и такође германска племена, између осталих Визиготи са њиховим краљем Теодорихом II, који је нашао своју смрт на овом бојишту. Након Атилине смрти 454. године Гепиди, Остроготи и друга германска племена побунила су се против Хуна и победила их у бици на реци Недао.
Гепиди су тиме добили хунске територије у Дакији, а са Римским царством су склопили частан мир. Након одласка Острогота из Паноније (473) привремено су запосели Сирмијум, али су одатле потиснути након повратка Острогота у Панонију (488). Потом су уследила даља ривалства са Остроготима, при чему Гепиди губе битке и бивају потиснути. Зенит достижу око 537. године када од Византије преотимају Сирмијум и пустоше околину Сингидунума. Град Сирмијум тада поново постаје средиште гепидске државе, а гепидски краљ Кунимунд ковао је и златнике у овом граду.
Византијско царство се 546. године удружује са Лангобардима како би истерало Гепиде. Гепиди су слабили у борби са Лангобардима, који су живели у западним областима Паноније. Године 552. Лангобарди су поразили Гепиде, а непријатељства су се настављала и касније.
Након смрти цара Јустијијана I (565), Лангобарди позивају Аваре да им помогну у борби против Гепида. Током 567. године, Авари су поразили Гепиде и разорили њихову државу, отворивши простор продору Словена. Уплашени аварским успехом, Лангобарди су напустили Панонију (568) и отишли у Италију, а у тој сеоби придружио им се и мањи број поражених Гепида, који се временом интегришу и престају да постоје као посебам народ.
Референце
уреди- ^ Gračanin 2007, стр. 7-64.
- ^ Mirković 2017.
Литература
уреди- Andrić, Stanko (2002). „Južna Panonija u doba velike seobe naroda”. Scrinia Slavonica. 2: 117—167.
- Gračanin, Hrvoje (2006). „Goti i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 6: 83—126.
- Gračanin, Hrvoje (2007). „Gepidi, Heruli, Langobardi i južna Panonija”. Scrinia Slavonica. 7: 7—64.
- Gračanin, Hrvoje (2009). „Avari, južna Panonija i pad Sirmija”. Scrinia Slavonica. 9: 7—56.
- Gračanin, Hrvoje; Škrgulja, Jana (2016). „Etnički identiteti u južnoj Panoniji i Dalmaciji u Justinijanovo doba”. Povijesni prilozi. 50: 9—46. Архивирано из оригинала 17. 12. 2018. г. Приступљено 20. 06. 2020.
- Милошевић, Петар (2001). Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица српска.
- Mirković, Miroslava (2006). Sirmium: Istorija rimskog grada od I do kraja VI veka (1. изд.). Sremska Mitrovica: Blago Sirmijuma.
- Mirković, Miroslava (2017). Sirmium: Its History from the First Century AD to 582 AD. Novi Sad: Center for Historical Research.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Heather, P.J. (1991). Ghots and Romans 332-489. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-820535-7.
