Демијан Ворнер
Демијан Дејвид Џорџ Ворнер (енгл. Damian David George Warner; Лондон (Онтарио), 4. новембар 1989.) је канадски атлетичар специјализован за десетобој. Он је олимпијски шампион 2020. и четвороструки освајач медаља на светским првенствима (сребро 2015. и 2023., бронза 2013. и 2019.). Ворнер је такође освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма 2016. и био шампион Комонвелта 2014. и двоструки шампион Панамеричих Игара (2015. и 2019.). Такмичећи се у седмобоју, Ворнер је постао светски шампион у дворани у Београду 2022.
Демијан Ворнер | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Damian David George Warner |
Датум рођења | 4. новембар 1989. |
Место рођења | Лондон (Онтарио), Канада |
Држављанство | Канада |
Висина | 184 см |
Маса | 83 кг |
Спортске информације | |
Спорт | Седмобој, Десетобој |
Достигнућа и титуле | |
Лични рекорди | 6.489 у седмобоју 9.018 у десетобоју |
Награде и медаље
| |
www |
Ворнер држи рекорд Олимпијских игара у десетобоју са четвртим најбољим резултатом у историји (9.018 поена).
Каријера
уредиОдрастање и рана каријера
уредиДемијанови родитиљу су Кевин и Бренда.[1] У средњој школи се такмичио у фудбалу и кошарци.[2] Ворнеров природни таленат омогућио му је да се без напора пребаци на атлетику. Освојио је сребро у десетобоју на канадском првенству 2010. са коначним резултатом од 7.449 поена.[3] Наставио је да напредује у наредне две године, победивши у десетобоју у наредна два национална првенства.[4][5] Његов победнички учинак од 8.107 поена омогућио му је да представља Канаду на Олимпијским играма 2012.[6] Ворнер је био пети на овим играма са укупно 8.442 поена, што је био напредак од 335 поена у односу на његов претходни лични рекорд.[7][8]
2013: Бронза са Светског првенства
уреди2013. Ворнер је учествовао на Светском првенству где је освојио бронзану медаљу.[9] Ворнеров коначни резултат од 8.512 био је нови лични рекорд.
2015: Сребро на Светском првенству
уредиНа Светском првенству 2015. Ворнер је поставио нови национални рекорд од 8.695 поена и освојио сребрну медаљу, иза новог светског рекордера Ештона Итона.[10]
2016: Олимпијска бронза
уредиНа Олимпијским играма 2016. у Рио де Жанеиру, Ворнер је освојио бронзану медаљу.[11]
2019: Светска бронза
уредиВорнер је на Светском првенству у Дохи 2019. завршио на трећем месту у укупном поретку, иза Никласа Каула из Немачке и Мајсела Уибоа из Естоније.[12]
2021: Олимпијско злато
уредиНа Олимпијским играма 2020. Ворнер је постао четврти десетобојац који је освојио преко 9.000 поена са резултатом од 9.018. Ово је уједно био и нови олимпијски рекорд.[13]
Након свог достигнућа, Ворнер је именован за носиоца заставе Канаде на церемонији затварања Олимпијских игара.[14] На крају године, Ворнер је награђен наградама Лајонел Конахер и Лу Марш за најбољег спортисту Канаде.[15][16]
2022: Светско злато у седмобоју у дворани
уредиВорнер је започео сезону 2022. у марту на такмичењу у седмобоју на Светском првенству у дворани 2022. у Београду. Ворнер је поставио нове личне рекорде у спринту на 60 м, 60 м с препонама и скоку у даљ, и освојио златну медаљу са новим националним рекордаом.[17]
На Светском првенству 2022. у финалној дисциплини првог дана, трци на 400 м, Ворнер је доживео повреду тетиве и био приморан да се повуче са такмичења.[18][19][20]
2023: Светско сребро
уредиТакмичећи се на Светском првенству 2023. Ворнер је освојио сребрну медаљу иза земљака Пирса Лепажа.[21]
2024: Олимпијске игре у Паризу
уредиНа Олимпијским играма 2024. у Паризу Ворнер није освојио поене у скоку с мотком пошто у три покушаја није успео да прескочи своју почетну висину од 4,60 метара, што га је искључило из борбе за медаљу. Ворнер је одлучио да се не такмичи у последња две дисциплине десетобоја.[22]
Приватно
уредиДемијенова партнерка је некадашња врхунска препонашица Џенифер Котен. Постали су родитељи сина Теа у марту 2021.[23]
Лични рекорди (на отвореном)
уредиДисциплина | Резултат | Место | Датум | Поена |
---|---|---|---|---|
Десетбој | 9.018 поена | Токио | 4–5. август 2021. | 9.018 поена |
100 метара | 10.12[a] | Гецис | 25. мај 2019.[24] | 1.066 поена |
Токио | 4. август 2021. | |||
Скок у даљ | 8.28[b] | Гецис | 29. мај 2021. | 1.133 поена |
Бацање кугле | 15.34 | Гецис | 25. мај 2019.[25] | 811 поена |
Скок у вис | 2.09 | Гецис | 25. мај 2013. | 887 поена |
400 метара | 46.54 | Атина, Џорџија | 30. април 2016. | 981 поена |
110 метара препоне | 13.27 | Едмонтон | 4. јул 2015.[26] | |
13.36[a] | Торонто | 23. јул 2015.[27] | 1059 поена | |
Бацање диска | 50.26 | Санта Барбара | 19. март 2016. | 876 поена |
Скок мотком | 4.90 | Болтон, Онтарио | 16. јул 2016. | 880 поена |
Бацање копља | 64.67 | Москва | 11. август 2013. | 808 поена |
1.500 метара | 4:24.73 | Торонто | 23. јул 2015. | 780 поена |
Међународна такмичења
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „Damian Warner”. olympic.ca. Canadian Olympic Committee. Архивирано из оригинала 30. 5. 2019. г. Приступљено 19. 9. 2015.
- ^ Episode 21: Dennis Nielsen Interview - The World According to Gar, Приступљено 2021-06-13
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 2. 8. 2010. г. Приступљено 9. 8. 2012.
- ^ „News - 2011 Results - Canadian Track and Field Championships”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2018. г. Приступљено 9. 8. 2012.
- ^ „2012 National Championships/ Canadian Olympic Trials”. Архивирано из оригинала 8. 5. 2013. г. Приступљено 8. 5. 2013.
- ^ „InsideHalton Article: Damian Warner to compete in decathlon”. Архивирано из оригинала 28. 1. 2013. г. Приступљено 9. 8. 2012.
- ^ „London 2012 decathlon men Results - Olympic athletics”. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 9. 8. 2012.
- ^ „Canada's Damian Warner surpasses all expectations to finish fifth in Olympic decathlon”. The Globe and Mail. Toronto. 9. 8. 2012. Архивирано из оригинала 13. 9. 2016. г. Приступљено 26. 8. 2017.
- ^ „Canada's Damian Warner wins decathlon bronze at track worlds”. CBC Sports. 11. 8. 2013. Архивирано из оригинала 13. 8. 2013. г. Приступљено 12. 8. 2013.
- ^ „Damian Warner sets Canadian record, earns silver in decathlon”. CBC Sports. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 14. 12. 2015. г. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „Canada's Damian Warner wins decathlon bronze in Rio”. The Toronto Star. 18. 8. 2016. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 23. 8. 2016.
- ^ „Canada's Damian Warner races to decathlon bronze at track and field worlds”. CBC Sports. 4. 10. 2019. Архивирано из оригинала 4. 11. 2020. г. Приступљено 31. 5. 2021.
- ^ Kelly, Cathal (5. 8. 2021). „Damian Warner wins gold in men's decathlon at Tokyo, sets Olympic record”. Globe & Mail.
- ^ Dichter, Myles (7. 8. 2021). „Decathlon champion Damian Warner named Canada's closing ceremony flag-bearer”. CBC Sports.
- ^ „Olympic gold medallist Damian Warner named CP male athlete of the year”. CBC Sports. 29. 12. 2021.
- ^ „Damian Warner crowned Canada's top athlete of 2021 with Lou Marsh Trophy”. CBC Sports. 8. 12. 2021.
- ^ Harrison, Doug (19. 3. 2022). „Damian Warner wins elusive heptathlon gold in Canadian record effort at indoor worlds”. CBC Sports.
- ^ Dickinson, Marley (24. 7. 2022). „Damian Warner drops out of decathlon after pulling hamstring”. Running Magazine. Приступљено 24. 7. 2022.
- ^ Heroux, Devin (23. 7. 2022). „Canada's Damian Warner out of world championships after suffering hamstring injury”. CBC Sports. Приступљено 24. 7. 2022.
- ^ Heroux, Devin (3. 8. 2022). „It could have been worse: Damian Warner out 6-8 weeks, planning comeback after injury at world athletics”. CBC Sports.
- ^ Mulkeen, Jon (26. 8. 2023). „LePage turns decathlon silver into world gold in Budapest”. World Athletics. Приступљено 28. 8. 2023.
- ^ „Canada's Warner withdraws from decathlon after falling out of medal contention”. Lethbridge Herald. 3. 8. 2024. Приступљено 3. 8. 2024.
- ^ „Damian Warner tops his Canadian decathlon record to win Hypo Meeting”. CBC Sports. 30. 5. 2021.
- ^ „Damian Warner – IAAF Athlete Profile”. IAAF. 25. 5. 2019. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2019.
- ^ „Damian Warner – IAAF Athlete Profile”. 25. 5. 2019. Архивирано из оригинала 21. 3. 2019. г. Приступљено 9. 6. 2019.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 24. 7. 2015. г. Приступљено 24. 7. 2015.
- ^ „110m Hurdles Results” (PDF). results.toronto2015.org. 23. 7. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 7. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2015.