Лазаревићи
Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века.
Лазаревићи | |
---|---|
Држава | Србија:
|
Посједи | од Србије |
Владарска титула | кнез, деспот |
Оснивач | Лазар Хребељановић |
Посљедњи владар | Стефан Лазаревић |
Владавина | 1371—1427 |
Смјена | после смрти деспота Стефана Лазаревића на власт у српској деспотовини долази до власти династије Бранковић |
Националност | српска |
Вјера | православна |
нема директних |
Историјат династије
уредиРодоначелник династије био је Прибац Хребељановић логотет а потом пехарник на двору цара Душана. Прибац је добио као властелин на управљање територију са градовима Прилепац и Призренац. Његов син Лазар Хребељановић (1329—1389) почео је такође службу на двору као ставиоц. Ту је упознао Милицу цареву рођаку, која је такође припадала династији Немањића (од Немањиног сина Вукана и унука Дмитра) и са њом се оженио 1353. године.
После смрти цара Душана за време владавине цара Уроша јачају обласни господари, међу којима и кнез Лазар. Лазарева територија је заузимала велики простор са престоницом у граду Крушевцу. После Урошеве смрти 1371. кнез Лазар је постао највећи обласни господар у Србији. Народ га је сматрао царем иако формално није носио ту титулу, тиме је успостављена династија Лазаревића која се због порекла кнегиње Милице сматра бочном линијом династије Немањића.
Лазар и Милица имали су осморо деце, три сина: Добровој (умро убрзо по рођењу), Стефан и Вук и пет кћерки: Јелена, Мара, Драгана, Теодора и Оливера. Мара је била 1371. удата за Вука Бранковића, Јелена за Ђурђа II Балшића, Драгана за бугарског цара Ивана Шишмана, Теодора (Јелена) за бана Николу II Горјанског (мађ. Garay Miklós), а најмлађа Оливера за турског султана Бајазита.
Године 1389, у Боју на Косову убијен је кнез Лазар и његова држава потпада под вазално ропство Турцима. Државне послове преузима кнегиња Милица до пунолетства старијег сина Стефана.
Стефан Лазаревић је на почетку своје владавине од 1393. носио титулу кнеза, 1402. је добио титулу деспота. Владао је српском деспотовином све до своје изненадне смрти у лову 1427. Сахрањен је у својој задужбини манастиру Манасији - Ресави, познатом по тзв. ресавској преписивачкој школи.
Млађи брат Вук Лазаревић погубљен је 1410. од стране Турака у династичким борбама после једне битке, није имао потомака.
Пошто ни деспот Стефан није имао потомака за свог наследника именовао је сестрића Ђурђа Бранковића. Тако је династију Хребељановића-Лазаревића на српској политичкој сцени заменила династија Бранковића.
Списак владара
уредиВладар | Портрет | Владао | Напомене | Задужбина |
---|---|---|---|---|
Лазар | 1379–1389 |
|
Раваница | |
Стефан | 1389–1427 |
|
Манасија | |
Милица | 1389–1393 |
|
Љубостиња |
Светитељи и песници
уредиОва српска династија имала је троје светитеља:
- Лазар, свети великомученик - кнез (15./28. јун)
- Ефросинија - Евгенија, преподобна - Милица, кнегиња (19. јул/1. август)
- Стефан Лазаревић, свети - деспот (19. јул/1. август)
Свако од њих имао је задужбину у којој је сахрањен. Задужбина кнеза Лазара је манастир Раваница, кнегиње Милице Љубостиња, а деспота Стефана Манасија. Кнегиња Милица се замонашила и добила име Евгенија, пред смрт примила је монашки чин велике схиме и ново име Ефросинија.
Кнегиња Милица се бавила писањем поезије, сачувана су њена књижевна дела. Осим ње поезију су писали и њен син деспот Стефан Лазаревић као и кћерка Јелена Балшић чија дела су такође сачувана.
Родослов
уреди- Лазар Хребељановић (око 1329. до 1389), кнез 1371-1389. Канонизован као свети великомученик кнез Лазар (28. јун). 1353. оженио кнегињу Милицу (?-1405), ћерку кнеза Вратка. Замонашила се као монахиња Јевгенија, канонизована као великосхимница Јефросина.
- Мара Лазаревић (?-1426), удата око 1371. за Вука Бранковића. Замонашила се као монахиња Марина.
- Драгана Лазаревић, удата за Јована Шишмана, цара Трновске Бугарске.
- Теодора (Јелена) Лазаревић, удата око 1387. за Николу II Горјанског.
- Јелена Лазаревић (?-1443), удата прво 1386. за Ђурђа Другог Страцимировића Балшића, затим 1411. преудата за Сандаља Хранића Косачу.
- Стефан Лазаревић (Стефан Високи) (рођен око 1371—1427), кнез 1389-1402, а затим деспот 1402-1427. Оженио 1405. Јелену, ћерку Франческа II Гатилузија.
- Оливера (Деспина) Лазаревић, 1390. одведена у харем Бајазита I, османског султана.
- Вук Лазаревић (?-1410), кнез.
Задужбине
уредиЛитература
уреди- Благојевић, Милош (1997). Државна управа у српским средњовековним земљама. Београд: Службени лист СРЈ.
- Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Веселиновић, Андрија (1995). Држава српских деспота (1. изд.). Београд: Војска.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Калић, Јованка (2001). Срби у позном средњем веку (2. изд.). Београд: Историјски институт.
- Калић, Јованка (2006). Европа и Срби: Средњи век. Београд: Службени лист СРЈ.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ћоровић, Владимир (1933). Историја Југославије. Београд: Народно дело.
- Fine, John V. A. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.
Спољашње везе
уреди- др Жељко Фајфрић: Света лоза кнеза Лазара(језик: српски)
- Родослов Лазаревића(језик: енглески)
- Јованка Калић: Деспот Стефан и Никола II Горјански, Истраживања, стране 95-102, број 16, 2005. године
- Генеалогија кнеза Лазара (језик: енглески)