Милан Челекетић (Мокрин, код Кикинде, 12. август 1946) је бивши официр ЈНА, ВРС, ВЈ и пензионисани генерал-потпуковник Српске војске Крајине.

Милан Челекетић
Милан Челекетић
Лични подаци
Датум рођења(1946-08-12)12. август 1946.(78 год.)
Мјесто рођењаМокрин, код Кикинде, ФНР Југославија
ОбразовањеВојна академија Копнене војске
Породица
СупружникАнгелина Челекетић
Војна каријера
СлужбаСФРЈ
СР Југославија
Република Српска
Република Српска Крајина
Југословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—1993)
Српска војска Крајине (1993—1995)
Војска Југославије (1992—1994)
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Српска војска Крајине
Чингенерал-потпуковник
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини

Одликовања

Биографија

уреди

Рођен је 12. августа 1946. у Мокрину, општина Кикинда од оца Петра и мајке Анице. Основну школу завршио је 1963, средњу машинску техничку школу 1967, након чега уписује Војну академију Копнене војске - смер оклопних и механизованих јединица коју завршава 1971. године и Командно-штабну академију Копнене војске 1982. Произведен је у чин потпоручника оклопних и механизованих јединица 31. јула 1971, а унапређен у чин поручника 1973. (ванредно), капетана 1976, капетана прве класе 1979, мајора 1983, потпуковника 1988, пуковника 1991. (ванредно), генерал-мајора 16. јуна 1994. године (ванредно) и генерал-потпуковник 1995. године.

Пензионисан је 30. 12. 1994. године у Војсци Југославије. Служба му је настављена у СВК све до окупације Западне Славоније. Након тога је средином маја 1995. године поднио оставку.[1]

Обављао је дужности: командир вода (1971-1972), Суботица; командир механизоване чете (1972-1977), Суботица; официр у Гарди ЈНА (1977-1982), Београд; референт за оперативно-наставне послове у бригади (1982-1984), Копривница; командант оклопног батаљона (1984-1988), Копривница; начелник штаба 78. моторизоване бригаде (1988-1990), Копривница; начелник штаба 265. механизоване бригаде (1990-1992), Бјеловар; командант 16. пролетерске моторизоване бригаде 5. Корпуса (ова бригада је престанком постојања ЈНА постала 16. крајишка моторизована бригада, 1. Крајишког корпуса ВРС) (1992-1993), Бања Лука; командант 18. западнославонског корпуса (30. јануар 1993 - 22. фебруар 1994), начелник штаба Српске војске Крајине,[2] командант Главног штаба Српске војске Крајине (22. фебруар 1994 - 17. мај 1995), референт у Органу оклопно-механизованих јединица 1. армије (1993-1994), Београд.

Учествовао је у рату од 1. марта 1991. до 30. септембра 1992. и од 29. јануара 1993. до 31. марта 1994. године. Службовао је у гарнизонима: Суботица, Копривница, Бјеловар, Бања Лука, Окучани и Београд.[1]

Пред правосудним органима Републике Хрватске оптужен је за неселективно гранатирање Сиска и Загреба.[3][4]

Ожењен је и има двоје дјеце.[1] Са породицом живи у Суботици.

Одликовања и признања

уреди

Одликован у ЈНА:

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в Ђукић, Борислав; Станковић, Мирко (2014). МОНОГРАФИЈА 24. КЛАСА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ КоВ (1967 -2011). Београд. 
  2. ^ „Pljuvanje krvi i operacija Pauk”. Време. 11. 11. 2010. Приступљено 17. 10. 2019. 
  3. ^ „Podignuta optužnica protiv petorice zbog raketiranja Siska tijekom Bljeska i Oluje”. 26. 7. 2019. Архивирано из оригинала 04. 10. 2020. г. Приступљено 17. 10. 2019. 
  4. ^ „Martiću i Čeleketiću krajem svibnja počinje zagrebačko suđenje za raketiranja 1995.”. 19. 4. 2016. Приступљено 17. 10. 2019.