Невен Суботић
Невен Суботић (Бања Лука, 10. децембар 1988) јесте српски бивши фудбалер. Играо је на позицији одбрамбеног играча.
Невен Суботић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Невен Суботић | ||
Датум рођења | 10. децембар 1988. | ||
Место рођења | Бања Лука, СФР Југославија | ||
Висина | 1,93 m | ||
Позиција | одбрана | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
2006—2007 | Мајнц II | 23 | (3) |
2007—2008 | Мајнц | 34 | (4) |
2008—2017 | Борусија Дортмунд | 196 | (15) |
2016 | → Борусија Дортмунд II | 2 | (1) |
2017 | → Келн | 12 | (0) |
2018—2019 | Сент Етјен | 42 | (3) |
2019—2020 | Унион Берлин | 23 | (1) |
2020—2021 | Денизлиспор | 5 | (1) |
2021 | Рајндорф Алтах | 10 | (0) |
Репрезентативна каријера | |||
2005 | САД до 17 | 6 | (0) |
2006 | САД до 20 | 16 | (3) |
2009—2013 | Србија | 36 | (2) |
Биографија
уредиРодио се 1988. у Бањој Луци у српској породици пореклом из Прњавора.[1] Породица се 1994. године преселила у немачки град Шемберг, а пет година касније, по истицању боравишне визе, у САД. Суботићева породица је једно време живела у Солт Лејк Ситију, а затим шест година на Флориди.
Невен Суботић је случајно упознао Кита Фока, помоћника тренера у репрезентацији САД до 17 година који га је позвао да дође на пробу. Од 2004. до 2006. је играо за тим Универзитета Јужне Флориде, те у младим репрезентацијама САД. Затим се вратио у Немачку да наступа за Мајнц 05. Дебитовао је за Мајнц у последњем колу сезоне 2006/07. против Бајерна.[2] Мајнц је у тој сезони испао из Бундеслиге, након чега је Суботић у наредној сезони стандардно наступао за клуб у Другој Бундеслиги. У јуну 2008. године, на инсистирање Јиргена Клопа са којим је сарађивао у Мајнцу, Суботић је потписао уговор са Борусијом из Дортмунда.[2]
У јануару 2018. се растао са Борусијом из Дортмунда, клуба у чијем дресу је одиграо 263 утакмице у свим такмичењима.[3] Освојио је две титуле првака Немачке и један Куп, а 2013. је био "стартер" у финалној утакмици Лиге шампиона против минхенског Бајерна (1:2). При крају свог боравка у Борусији је због разних повреда често одсуствовао са терена. Током јесењег дела сезоне 2017/18. је одиграо само три утакмице Бундеслиге и једну у Лиги шампиона, а слично је било и у сезони 2016/17, када је тек одласком у Келн на позајмицу дошао до прилике да поново заигра на високом нивоу.[4]
Крајем јануара 2018. Суботић је потписао уговор са француским прволигашем Сент Етјеном.[4] У екипи Сент Етјена је провео наредних годину и по дана и у том периоду је одиграо 42 првенствене утакмице на којима је постигао три гола. У јулу 2019. године се вратио у Немачку и потписао уговор са новим бундеслигашем Унион Берлином.[5] Након једне сезоне је напустио Унион Берлин.[6]
У септембру 2020. је потписао уговор са турским прволигашем Денизлиспором.[7] Одиграо је само пет утакмица за овај клуб, након чега је 22. јануара 2021. раскинуо уговор због неисплаћених плата.[8] Већ 1. фебруара исте године је потписао уговор са аустријским бундеслигашем Алтахом до краја сезоне.[9]
Репрезентација
уредиИако је могао да бира за коју ће репрезентацију наступати (Србија, САД или БиХ)[10][11][12], одабрао је српску, за коју је дебитовао 28. марта 2009. у квалификационој утакмици за СП 2010. против Румуније у Констанци (победа Србије 3:2). Први гол у репрезентацији је постигао у истим квалификацијама у утакмици против Фарских острва 10. јуна 2009. године.[13] Други гол у националном дресу је дао 5. јуна 2012. на пријатељској утакмици са Шведском.[14]
У септембру 2013. поручио је тадашњем селектору Синиши Михајловићу да му је потребна пауза од националног тима и да хоће да се посвети обавезама у клубу.[15] Након што је Дик Адвокат, тада нови селектор фудбалске репрезентације Србије, најавио састав играча за мечеве 1. и 2. кола квалификација за ЕУРО 2016, изјавио је да је Суботић вероватно завршио репрезентативну каријеру.[16]
Суботић је у периоду од 2009. до 2013. године одиграо 36 утакмица за репрезентацију Србије.[17]
Голови за репрезентацију
уреди# | Датум | Место | Противник | Гол | Резултат | Такмичење |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 10. јун 2009. | Торсхавн, Фарска Острва | Фарска Острва | 2-0 | 2-0 | Квалификације за Светско првенство 2010. |
2. | 5. јун 2012. | Стокхолм, Шведска | Шведска | 1-1 | 1-2 | Пријатељска |
Успеси
уреди- Борусија Дортмунд
- Бундеслига Немачке (2) : 2010/11, 2011/12.
- Куп Немачке (1) : 2011/12.
- Суперкуп Немачке (3) : 2008, 2013, 2014.
- Телеком куп Немачке (1) : 2011.
- Лига шампиона : финале 2012/13.
Референце
уреди- ^ „Невен Суботић: Спреман за Румуне”. 15. 3. 2009. Приступљено 29. 3. 2009.[мртва веза]
- ^ а б „Neven Subotić, izabrao Srbiju”. b92.net. 28. 5. 2010. Приступљено 3. 2. 2021.
- ^ „Borussia Dortmund bid fond farewell to club legend Neven Subotic”. bundesliga.com (на језику: енглески). Приступљено 3. 2. 2021.
- ^ а б „Добро дошао, Невене!”. www.rtvbn.com. 29. 1. 2018. Приступљено 26. 1. 2018.
- ^ „Zvanično: Subotić ponovo u Bundesligi”. mozzartsport.com. 5. 7. 2019. Архивирано из оригинала 04. 07. 2019. г. Приступљено 4. 7. 2019.
- ^ „Prevremeni rastanak Subotića i Union Berlina: Neven u potrazi za novim klubom”. mozzartsport.com. 15. 8. 2020. Приступљено 14. 8. 2020.
- ^ „Subotić komandant odbrane Roberta Prosinečkog”. mozzartsport.com. 25. 9. 2020. Приступљено 18. 9. 2020.
- ^ „Subotić raskinuo sa Denizlijem zbog neisplaćenih plata, slučaj prijavljen u FIFA”. mozzartsport.com. 23. 1. 2020. Приступљено 22. 1. 2021.
- ^ „Zvanično: Subotić u Altahu kao najveće pojačanje u istoriji kluba”. mozzartsport.com. 3. 2. 2021. Приступљено 1. 2. 2021.
- ^ Woitalla, Mike (1. 11. 2008). „Soccer star Subotic has a choice: His native land or adopted U.S.?”. SI.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 20. 07. 2012. г. Приступљено 11. 06. 2009.
- ^ Zdelar, Zoran (18. 9. 2008). „SAD, BiH, Hrvatska ili Njemačka?”. Sportnet.hr (на језику: хрватском).
- ^ Meuren, Daniel (6. 6. 2008). „Neven Subotic „Klopp ist mein Trainer, vielleicht auch ein wenig ein Freund“”. faz.net (на језику: немачком).
- ^ „Farska Ostrva - Srbija 0:2”. Radio televizija Vojvodine. 10. 6. 2009. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Пораз који охрабрује”. Радио телевизија Србије. 5. 6. 2012. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Neven Subotić napustio reprezentaciju!”. reprezentacija.rs. 7. 9. 2013. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Адвокат: Верујем у овај тим!”. Блиц. 1. октобар 2014. Приступљено 1. октобар 2014.
- ^ „Neven Subotić”. reprezentacija.rs. Приступљено 23. 1. 2020.
Спољашње везе
уреди- Невен Суботић на сајту Fussballdaten.de (језик: немачки)
- Невен Суботић на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Невен Суботић на сајту Soccerway (језик: енглески)