Википедија

Стара пошта у Београду

зграда поште по пројекту Момира Коруновића

Пошта Београд 2, Стара пошта, позната и као Зграда поште на Савском тргу и Зграда поште на железничкој станици је зграда у Београду. Налази се поред Главне железничке станице у Београду и сматрана је за једну од најлепших грађевина и симбола града.[1][2] Изграђена је у српско-византијском препороду 1929. године по пројекту архитекте Момира Коруновића. Струка је „много критиковала” архитектуру зграде.[3]

Стара пошта у Београду
Информације
Локација Улица Савска 2, Савски Венац, Београд
Координате 44° 48′ 26″ С; 20° 27′ 18″ И / 44.8073° С; 20.4550° И / 44.8073; 20.4550
Статус завршена
Отварање 1929.
Компаније
Архитекта Момир Коруновић

Историјат

уреди

Фасада зграде је комбинација понирућих и хоризонталних редова прозора, венаца, забата, околуса и медаљона, са у Београду ретком експресионистичком пластичном декорацијом и динамичним изгледом. Архитекта је поред романтичарских, експресионистичких и мотива сецесије, додао свој лични печат у виду рогљастих забати на крову. Радећи на овој згради, Коруновић је напустио академску крутост и симетричност.

Пошта Београд 2 је крајем 1930-тих „највећа на Балкану”, у њој ради 700 службеника. Услови рада су били тешки: степенице и просторије се описују као мрачни, запослени се "не сећају када су радили лифтови", осим једног лифта теретњака. У великој дворани за разврставање писама "људи се ујутро скоро и не виде" од прашине и дисања, нема довољно особља а било је учестало обољевање од туберкулозе.[4][5]

Током 1935. кроз пошту је прошло 414.779.000 разних врста пошиљака. Била је подељена на одељке:[6]

  • доставни - пошиљке за Београђане,
  • експедиција - пошиљке из Београда за остатак света,
  • први и други пакетски - пакети из Београда одн. за Београђане,
  • збирна благајна - "сав новчани поштански саобраћај престонице",
  • амбулантне поште - три у Скопљу, две у Суботици, по једна у Цариброду, Љубљани, Загребу, Петровграду и Пожаревцу и
  • царињење - отварање и царињење пакета из иностранства за Београд и исток државе.

Пошта је већински уништена током савезничког бомбардовања Југославије у Другом светском рату, а касније је реконструисана 1947.[7][8] у соцреалистичкој архитектури[9][10] коју је фаворизовао нови комунистички режим.[11]

Према Форбсу, оригинални цртежи и скице нису сачувани, али је део пројекција објекта и фасаде сачуван у архиви породице Коруновиће, код архитектиног унука.[12]

Најава обнове

уреди

Током 2018. године заменик градоначелника Београда Горан Весић најавио је да очекује обнову старе фасаде.[13] Архитекта и урбаниста града Београда Марко Стојчић потврдио је у јулу 2020. године да ће зграда Старе поште добити изглед какав је имала пре Другог светског рата.[14] Стручњаци градског Завода за заштиту споменика културе надовезали су се са тврдњом да ће Пошти бити делимично враћен ранији изглед, пошто је објекат изгубио оригиналну структуру.[15][16] Јуна 2022. најављено је да ће након обнове у њој бити позориште и библиотека.[17] Децембра 2022. министар финансија Синиша Мали потврдио је обнову и прецизирао да ће у њој бити смештени школа, вртић, позориште Бошко Буха и Дечији музеј.[18]

Дана 11. септембра 2023. из овог здања је исељена Пошта 11000 Београд 6.

Новембра 2023. најављено је да ће објекат бити срушен и да ће бити изграђен нови, према оригиналном Коруновићевим планом.[19]

Галерија

уреди
  •  
    Фотографија поште
  •  
    Пошта на разгледници из 1931.
  •  
    Стара пошта током зиме
  •  
    Изглед зграде 2023. године

Референце

уреди
  1. ^ Aleksić, Dejan. „Zaboravljeni srpski Gaudi”. Politika Online. Приступљено 2019-12-14. 
  2. ^ „Zgrada pošte kod železničke stanice u Beogradu, pre i posle II svetskog rata”. Prvi Prvi na Skali. Приступљено 2019-12-14. 
  3. ^ "Политика", 19. феб. 1939 (потпис испод фотографије)
  4. ^ "Време", 17. дец. 1939
  5. ^ "Политика", 29. јул 1936
  6. ^ "Политика", 27. дец. 1935
  7. ^ „Zgrada pošte broj 2: Tužna sudbina gradske lepotice koju su naružile bombe i ideološka arhitektura | Upoznaj Beograd”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2019-12-18. 
  8. ^ „Stare zgrade Beograda - skriveno blago u patiniranim zidinama”. Avant Art Magazin. 2016-12-18. Приступљено 2019-12-14. 
  9. ^ „Anketa: Stara pošta u Savskoj - Beobuild”. beobuild.rs. Приступљено 2019-12-14. 
  10. ^ Алексић, Дејан. „Заборављени српски Гауди”. Politika Online. Приступљено 2019-12-14. 
  11. ^ „Beogradske priče: Sećanje na gradsku lepoticu”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2020-01-13. 
  12. ^ Gavrić, Slađana (2024-01-23). „OTKRIVAMO Stop za pretvaranje Stare pošte u Kulturni centar: Postoji li projekat Momira Korunovića”. Forbes Srbija (на језику: српски). Приступљено 2024-01-23. 
  13. ^ Grozdanović, Nevenka (2018-07-05). „Vesić: Savski trg novi centar grada!”. Starogradski (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 30. 01. 2020. г. Приступљено 2020-01-30. 
  14. ^ „Zgrada Pošte na Savskom trgu dobija "novi stari" izgled”. Б92. 5. 6. 2020. 
  15. ^ Окиљ, Милијана (2019-04-17). „Четврта међународна конференција „Византијски споменици и свјетско насљеђе IV: Повеља за заштиту византијских споменика“”. КУЛТУРНО НАСЉЕЂЕ. 1 (1). ISSN 2637-2541. doi:10.7251/kn0118171o. 
  16. ^ Алексић, Д.; Мучибабић, Д. (6. 6. 2020). „Пошта у Савској биће обновљена, али не изворно”. Политика. Приступљено 7. 6. 2020. 
  17. ^ В., С. (5. 6. 2022). „ПОЗОРИШТЕ И БИБЛИОТЕКА У ПОШТИ: Горан Весић - Здање на Савском тргу имаће нову намену”. Вечерње новости. Приступљено 6. 6. 2022. 
  18. ^ „Mali: Na Savskom trgu biće i škola, vrtić, pozorište Boško Buha i Dečiji muzej”. www.ekapija.com (на језику: српски). Приступљено 2023-01-14. 
  19. ^ Мучибабић, Далиборка. „Зграда бивше поште у Савској 2 биће срушена”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стара_пошта_у_Београду&oldid=28437244”