Септуагинта
Реч септуагинта (лат. septuaginta — „седамдесет”),[1] односи се на број јеврејских учењака (њих је према легенди било, у ствари, 72 — тј. по шест из сваког од дванаест племена Израела) који су, по налогу Птолемеја II Филаделфа, хеленског владара из Александрије, превели Танах на грчки за 72 дана.[2] Када су њихови преводи најзад упоређени, установило се да су они потпуно идентични. Ова легенда имала је вероватно за циљ да истакне ауторитативни карактер самог превода, сталност и непроменљивосг постојеће верзије библијског текста. Септуагинта је уједно и назив за сам превод Старог завета седамдесеторице на грчки језик. Црквени оци овај превод сматрају веродостојним и службеним текстом тако да се он све до 7. века користио како на Истоку тако и на Западу.
Хришћански канон Старог завета садржи све књиге Септуагинте, али их дели на протоканонске и девтероканонске. Канон јеврејске Библије који је рађен после хришћанског канона, не садржи девтероканонске књиге. Псалми су другачије подељени. Књига о Јову је знатно краћа него на хебрејском језику. Неуједначеност стила Септуагинте потиче не само од различитих преводилаца, него и од чињенице да је јеврејски текст са кога су преводили био другачији (старији) од стандардизованог текста.
Свици са Мртвог мора и други разни рукописи и цитати из Септуагинте у древним списима, показују постојање неколико ревизија превода Септуагинте. Поред тога, јеврејски рукописи из Кумрана разликују се од стандардног јеврејског текста, али се поклапају са текстом Септуагинте. Септуагинта понекад има различити поредак унутар самих књига, и краћу или дужу верзију књиге.
Књига пророка Јеремије је за једну трећину краћа на грчком, и потиче од јеврејске верзије старије од текста у данашњој јеврејској Библији. Нумерација и распоред Псалама и поредак у Причама Соломоновим разликују се од јеврејске Библије, а Књига Исуса Навина има неке додатке, испуштања и измене. Најзад, сачињено је неколико каснијих грчких превода (Аквила, Теодотион, Симах), и неки њихови преводи уврштени су у Септуагинту.[3] Септуагинта је постала Библија не само Јевреја грчког говорног подручја, него и првих Хришћана. Међутим, услед неслагања Цркве и синагоге и појаве стандардизованог јеврејског текста Библије. Садрже је велики кодекси из 4. и 5. века — Синаитикус, Ватиканус, Александринус и др.[4]
Првих пет књига хебрејске Библије, познатих као Тора или Петокњижје, преведене су средином 3. века п. н. е. Преостале књиге грчког Старог завета вероватно су преводи из 2. века п. н. е.[5][6][7] Потпуни наслов (стгрч. Ἡ μετάφρασις τῶν Ἑβδομήκοντα) потиче из приче забележене у Писму Аристеја да је хебрејска Торе преведена на грчки на захтев Птоломеја II Филаделфа (285—247. п. н. е.) од стране 70 јеврејских научника или, према каснијој традицији, 72: шест учењака из сваког од дванаест племена Израела, који су независно направили идентичне преводе. Чудесни карактер легенде о Аристеји могао би указивати на поштовање и презир у коме се превод водио у то време; Грчки преводи хебрејских списа били су у оптицају међу александријским Јеврејима.[8] Египатски папируси из тог периода навели су већину научника да сматрају вероватним Аристејево датирање превода Петокњижја у 3. век пре нове ере. Какав год удео да је имао птоломејски двор у преводу, задовољена је потреб коју је осетила јеврејска заједница, у којој је познавање хебрејског опадало.[9] Међутим, аутентичност Аристејиног писма је доведена у питање; „[то] је био енглески монах Хумфри Ходи (1684) који је био у стању да убедљиво покаже да писмо није написао савременик Филаделфа.”[10]
Грчки списи су били у широкој употреби током периода Другог храма, јер је у то време мало људи могло читати хебрејски. Текст грчког Старог завета се цитира чешће од изворног хебрејског библијског текста у грчком Новом завету[11][12] (посебно Павлових посланица)[13] од стране апостолских отаца, а касније и од поглавара грчке цркве. Савремена критичка издања грчког Старог завета заснована су на александријским, синајски и ватиканским кодексима. Ови грчки старозаветни рукописи из четвртог и петог века имају различите дужине. Александријски кодекс, на пример, садржи све четири књиге Макавејаца; синајски рукопис садржи прву и четврту књигу Макавејаца, а ватикански кодекс не садржи ниједну од те четири књиге.
Списак књига септуагинте
уредиГрчки називи[14] | Српски називи[15] | |
Законоположительные книги | ||
---|---|---|
Γένεσις | Постање | |
Ἔξοδος | Излазак | |
Λευϊτικόν | Левитска | |
Ἀριθμοί | Бројеви | |
Δευτερονόμιον | Поновљени закони | |
Исторические книги | ||
Ἰησοῦς | Исуса Навина | |
Κριταί | Судије | |
Ῥούθ | Рута | |
Βασιλειῶν Αʹ | 1 Цареви | |
Βασιλειῶν Βʹ | 2 Цареви | |
Βασιλειῶν Γʹ | 3 Цареви | |
Βασιλειῶν Δʹ | 4 Цареви | |
Παραλειπομένων Αʹ | 1 Дневника | |
Παραλειπομένων Βʹ | 2 Дневника | |
Ἔσδρας Αʹ | 2 Јездра | |
Ἔσδρας Βʹ | 1 Јездра и Неемија | |
Ἐσθήρ | Јестра | |
Ἰουδίθ | Јудита | |
Τωβίτ[а] | Товита | |
Μακκαβαίων Αʹ | 1 Маккавеји | |
Μακκαβαίων Βʹ | 2 Маккавеји | |
Μακκαβαίων Γʹ | 3 Маккавеји | |
Μακκαβαίων Δ' | 4 Маккавеји[б] | |
Учительные (поэтические) книги | ||
Ψαλμοί | Псалтир | |
Ψαλμός ΡΝΑʹ | Псалам 151 | |
Ὠδαί | Пророчке песме и молитве Манасијине | |
Ἰώβ | Јов | |
Παροιμίαι | Приче Соломонове | |
Ἐκκλησιαστής | Проповедник | |
Ἆσμα (ᾎσμα ᾀσμάτων) | Песма над песмама | |
Σοφία Σαλoμῶντος | Премудрости Соломонове | |
Σοφία Ἰησοῦ Σειράχ | Премудрости Исуса сина Сирахова | |
Ψαλμοί Σαλoμῶντος | Псалми Соломона[в] | |
Пророческие книги | ||
Δώδεκα | Мали пророци | |
Ὡσηέ | Осија | |
Ἀμώς | Амос | |
Μιχαίας | Михеј | |
Ἰωήλ | Јоила | |
Ὀβδίου | Авдија | |
Ἰωνᾶς | Јона | |
Ναούμ | Наум | |
Ἀμβακούμ | Авакум | |
Σοφονίας | Софонија | |
Ἀγγαῖος | Аггеј | |
Ζαχαρίας | Захарија | |
Μαλαχίας | Малахија | |
Ἠσαΐας | Исаија | |
Ἱερεμίας | Јеремија | |
Βαρούχ | Варух | |
Θρῆνοι Ἰερεμίου | Плач Јеремијин | |
Ἐπιστολὴ Ἰερεμίου | Посланица Јеремијина | |
Ἰεζεκιήλ | Језекиљ | |
Δανιήλ | Данило |
Рукописи
уредиНапомене
уреди- ^ Также называется стгрч. Τωβείτ или стгрч. Τωβίθ в некоторых источниках.
- ^ В греческой Библии вынесена в приложение. Не входит в славяно-русскую Библию и католические издания Библии
- ^ В христианстве не входят в состав Библии, но присутствовали в некоторых списках Септуагинты. См.: „Electronic Edition of NETS” (на језику: енглески). New English Translation of the Septuagint. Приступљено 2015-07-03.
Референце
уреди- ^ „Septuagint”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 8. 8. 2020.
- ^ „Septuagint”. Dictionary. Merriam-Webster. Приступљено 7. 4. 2018.
- ^ „Библия. Рукописи и издания еврейского и греческого текста Православная энциклопедия”. Pravenc.ru. Приступљено 27. 8. 2015.
- ^ „Herzlich willkommen auf den Seiten des Göttinger Septuaginta-Unternehmens! Akademie der Wissenschaften zu Göttingen”. Adw-goe.de. Архивирано из оригинала 06. 07. 2015. г. Приступљено 27. 8. 2015.
- ^ Beckwith, Roger T. (2008). The Old Testament Canon of the New Testament Church. Eugene, Oregon: Wipf and Stock Publishers. стр. 382, 383.
- ^ Mulder, M. J. (1988). Mikra : text, translation, reading, and interpretation of the Hebrew Bible in ancient Judaism and early Christianity. Phil.: Van Gorcum. стр. 81. ISBN 978-0-8006-0604-6.
- ^ „Septuagint”. Encyclopedia Britannica. 15. 6. 2017. Приступљено 26. 3. 2019.
- ^ „CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Septuagint Version”. www.newadvent.org. Приступљено 2019-07-24.
- ^ Sigfried, Carl; Gottheil, Richard (1906). „Hellenism”. Jewish Encyclopedia. The Kopelman Foundation. Приступљено 26. 3. 2019.
- ^ Alan T., Levenson (2012). The Wiley-Blackwell History of Jews and Judaism. UK: Wiley-Blackwell. стр. 121–141. ISBN 978-1-4051-9637-6.
- ^ Nicole, Roger, New Testament Use of the Old Testament Revelation and the Bible, ed. Carl. F.H. Henry (Grand Rapids: Baker, 1958), pp. 137—51.
- ^ Toy, Crawford; Gottheil, Richard (1906). „Bible Translations – The Septuagint”. Jewish Encyclopedia. The Kopleman Foundation. Приступљено 10. 2. 2012.
- ^ „Saul of Tarsus”. Jewish Encyclopedia. The Kopleman Foundation. 1906. Приступљено 10. 2. 2012.
- ^ „academic-bible.com // Septauginth (LXX)”. Архивирано из оригинала 2015-12-24. г. Приступљено 2017-05-19. Непознати параметар
|deadlink=
игнорисан [|dead-url=
се препоручује] (помоћ) - ^ [Д. Г. Добыкин. Лекции по введению в Священное Писание Ветхого Завета. — Санкт-Петербург.: Санкт-Петербургская православная духовная академия, 2012. — C. 27—30]
Литература
уреди- Würthwein E., Der Text des Alten Testaments, Deutsche Bibelgesellschaft, Stuttgart 1989.
- The Tetrapla: interlinear Bible in four languages, for advanced researchers. archive.org (на језику: хебрејски, грчки, литвански и енглески). стр. 5519. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г.
- Eberhard Bons and Jan Joosten, eds. Septuagint Vocabulary: Pre-History, Usage, Reception (Society of Biblical Literature; 2011) 211 pages; studies of the language used
- Bart D. Ehrman. The New Testament: A Historical Introduction to the Early Christian Writings; 608 pages, Oxford University Press (July, 2011); ISBN 978-0-19-975753-4
- W. Emery Barnes, On the Influence of Septuagint on the Peshitta, JTS 1901, pp. 186—197.
- Joosten, Jan (2008). „The Septuagint as a Source of Information on Egyptian Aramaic in the Hellenistic Period”. Aramaic in its Historical and Linguistic Setting. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag. стр. 93—105. ISBN 978-3-447-05787-5.
- Joosten, Jan (2010). „The Aramaic Background of the Seventy: Language, Culture and History”. Bulletin of the International Organization for Septuagint and Cognate Studies. 43: 53—72.
- Andreas Juckel, Septuaginta and Peshitta Jacob of Edessa quoting the Old Testament in Ms BL Add 17134 JOURNAL OF SYRIAC STUDIES
- Kantor, Mattis, The Jewish time line encyclopedia: A yearby-year history from Creation to the present, Jason Aronson Inc., London, 1992.
- Hengel, Martin (мај 2004). Septuagint as Christian Scripture. стр. 5. ISBN 978-0-567-08287-9.
- Timothy Michael Law, When God Spoke Greek, Oxford University Press, 2013.
- Hyam Maccoby. The Mythmaker: Paul and the Invention of Christianity; 238 pages, Barnes & Noble Books (1998); ISBN 978-0-7607-0787-6
- Makrakis, Apostolos, Proofs of the Authenticity of the Septuagint, trans. by D. Cummings, Chicago, Ill.: Hellenic Christian Educational Society, 1947. N.B.: Published and printed with its own pagination, whether as issued separately or as included together with 2 other works of A. Makrakis in a single volume published by the same film in 1950, wherein the translator's name is identified on the common t.p. to that volume.
- Meer, Michaël N. van der (2020). „The Greek and Aramaic Versions of Joshua 3–4”. Septuagint, Targum and Beyond: Comparing Aramaic and Greek Versions from Jewish Antiquity. Leiden-Boston: Brill. стр. 58—100. ISBN 9789004416727.
- Messo, Johny (2011). „The Origin of the Terms Syria(n) and Suryoyo: Once Again”. Parole de l'Orient. 36: 111—125.
- Mihăilă, Alexandru (2018). „The Septuagint and the Masoretic Text in the Orthodox Church(es)” (PDF). Review of Ecumenical Studies Sibiu. 10: 30—60. S2CID 171863532. doi:10.2478/ress-2018-0003 . Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2019. г. Приступљено 05. 10. 2021.
- Alfred Rahlfs, Verzeichnis der griechischen Handschriften des Alten Testaments, für das Septuaginta-Unternehmen, Göttingen 1914.
- Rajak, Tessa, (2009). Translation and survival: the Greek Bible of the ancient Jewish Diaspora. Oxford; New York: Oxford University Press. .
- Sanders, Paul (2020). „No Death without Sin on the New Earth: Isaiah 65:20 in Hebrew, Greek and Aramaic”. Septuagint, Targum and Beyond: Comparing Aramaic and Greek Versions from Jewish Antiquity. Leiden-Boston: Brill. стр. 129—140. ISBN 9789004416727.
- Shepherd, David J. (2020). „See God and Die? Job's Final Words (42:6) according to His First Aramaic and Greek Interpreters”. Septuagint, Targum and Beyond: Comparing Aramaic and Greek Versions from Jewish Antiquity. Leiden-Boston: Brill. стр. 228—248. ISBN 9789004416727.
- Tov, Emanuel (2010). „Personal Names in the Septuagint of Isaiah”. Isaiah in Context. Leiden-Boston: Brill. стр. 413—428. ISBN 9789004191181.
- Wevers, John W. (2001). „Aram and Aramaean in the Septuagint”. The World of the Aramaeans. 1. Sheffield: Sheffield Academic Press. стр. 237—251. ISBN 978-1-84127-158-3.
Спољашње везе
уреди- The Septuagint Online — Comprehensive site with scholarly discussion and links to texts and translations
- The Septuagint Institute
- Jewish Encyclopedia (1906): Bible Translations
- Catholic Encyclopedia (1913): Septuagint Version
- Catholic Encyclopedia (1913): Versions of the Bible
- Codex: Resources and Links Relating to the Septuagint Архивирано на сајту Wayback Machine (9. септембар 2006)
- Extensive chronological and canonical list of Early Papyri and Manuscripts of the Septuagint
- Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Septuagint”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
- Septuagint/Old Greek Texts and Translations LXX finder, listing dozens of editions, both print and digital, in various languages and formats. A good place to start.
- Elpenor's Bilingual (Greek / English) Septuagint Old Testament Greek text (full polytonic unicode version) and English translation side by side. Greek text as used by the Orthodox Churches.
- Titus Text Collection: Vetus Testamentum graece iuxta LXX interpretes (advanced research tool)
- Septuagint published by the Church of Greece
- Plain text of the whole LXX
- Bible Resource Pages Архивирано на сајту Wayback Machine (24. мај 2007) — contains Septuagint texts (with diacritics) side-by-side with English translations
- The Septuagint in Greek as a Microsoft Word document. Introduction and book abbreviations in Latin. Non-free Antioch (Vusillus Old Face, Vusillus) TrueType font file required.
- The New English Translation of the Septuagint (NETS), electronic edition
- EOB: Eastern / Greek Orthodox Bible: includes comprehensive introductory materials dealing with Septuagintal issues and an Old Testament which is an extensive revision of the Brenton with footnotes.
- The Holy Orthodox Bible translated by Peter A. Papoutsis Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јун 2008) from the Septuagint (LXX) and the Official Greek New Testament text of the Ecumenical Patriarch.
- LXX2012: Septuagint in American English 2012 — The Septuagint with Apocrypha, translated from Greek to English by Sir Lancelot C. L. Brenton and published in 1885, with some language updates by Michael Paul Johnson in 2012 (American English)
- Septuagint references in NT by John Salza
- An Apology for the Septuagint — by Edward William Grinfield