Бодљива смрча — разлика између измена

Бодљива смрча
	Бодљива смрча у дворишту манастира Манасија.
Научна класификација
Царство:	Plantae
Дивизија:	Pinophyta
Класа:	Pinopsida
Ред:	Pinales
Породица:	Pinaceae
Род:	Picea
Врста:	P. pungens
Биномно име
	Picea pungens; Engelm.
	Ареал бодљиве смрче.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 4. април 2024. у 17:33

Бодљива смрча (Picea pungens) је четинар из Северне Америке која је добила назив бодљива због зашиљених четина. Епитет врсте pungens значи оштро зашиљен, а односи се на четине. Бодљива смрча је дрво државе Колорадо, па се у САД назива и плава смрча Колорада, или само плава, или бела смрча. Бодљиву смрчу је открио на Пајкс Пику (енгл. Pikes Peak) 1862. године Чарлс Кристофер Пери (енгл. Charles Christopher Parry, 1823-1890) британско-амерички ботаничар и планинар и дао јој име плава смрча^[1].

Ареал

Алохтона врста, распрострањена у централним и јужним делови Стеновитих планина у САД. Налази се у појасу 1.800-3.300 m н.в. Ареал је простран и дистјунктан. На већим надморским висинама меша се са Picea engelmanii и Abies lasiocarpa, а у нижим пределима са Pseudotsuga menziesii, Abies concolor и Pinus ponderosa^[2]^[3]^[4]

Опис врсте

Једнодомо дрво на природном станишту обично високо до 30 m, ретко 40 m; пречник дебла до 1,5 m. Круна је купаста са пршљенастим и хоризонтално одстојећим мркосивоцрвенкастим голим гранама. Мртва кора је мркосивкаста љуспаста. Пупољци су тупи, жутосмеђи, без смоле. Леторасти жутосмеђи.

Четине су на израштајима коре - стеригмама, што је карактеристика свих смрча, густо радијално распоређене и на гранчици отклоњене на све стране. Дуге су 2-3 cm, ромбичног пресека и врло оштрог врха, круте, зелене, плавичасте или сребрнасте; врло миришљаве када се згњече^[2].

Мушке и женске стробиле формирају се у априлу-мају. Женске стробиле јаркцрвене, терминалне, усправне са зрењем се окрећу ка земљи дајући висеће шишарке.

Шишарке су издужено – цилиндричне, по дозревању се отварају размицањем фертилних љуспи. Дуге су 6-10 cm, 2-3 cm широке када су затворене, издужено ваљкасте, светлосмеђе. Сазревају у септембру-октобру исте године. Фертилне љуспе су издужено ромбичне, танке, савитљиве и уздужно таласасте, а на врху назубљене. Семе, албуминско, тамнобраон, дуго 3-4 mm са светлосмеђим, прозирним крилом дугим 10—13 mm. Апсолутна маса семена 3-5,5 g^[3]^[4].

Биоеколошке карактеристике

Од свих врста рода Picea, ова врста најбоље подноси градске услове. Отпорна је на суви ваздух и летњу сушу, а подноси јаке јесење и пролећне мразеве и ниске зимске температуре, пошто се амплитуда температуре подручја на коме од природе расте креће преко 70^оC (до -40^оC зими до 36^оC лети). Отпорна је и на сушу јер су годишње количине падавина на природним стаништима од 150 до 500 mm, са дужим сушним периодима преко лета. Може да расте и на мочварним земљиштима, а обично кржља на сувим песковитим. Хелифилна је врста која подноси блажу бочну сенку^[1]. Отпорна је на ветроломе и снеголоме. Добро подноси орезивање, нарочито у млађем добу. Са плодоношењем почиње око 30. године, а пун урод даје сваке 2-3 године. Расте споро, и може да доживи старост од 400 до 600 година. Отпорна је према диму, чађи и прашини^[4].

Размножавање

На нивоу врсте размножава се семеном, а вегетативно, калемљењем, размножавају се украсне сорте. За генеративно размножавање семе се пре сетве остави три дана у води да би брже клијало. Клијавост семена у расаднику је 50%. Само око 30% садница култивара 'Glauca' произведених семеном има плаву боју четина, али у различитим нијансама плаве боје^[5].

Вегетативно се размножава полузрелим резницама. Користе се једногодишњи изданци, који се откидају са петом или одсецају и дотерују ножем. Резнице се узимају само са младих матичних стабала. Много чешћи начин размножавања "плавих" смрча је калемљење бочним спајањем најчешће на генеративне подлоге Picea abies старе три године. Хабитус добијених садница варира у зависности од позиције на стаблу са кога је узета племка^[6].

Значај

Због спорог раста бодљива смрча нема већег значаја за шумарство. У Америци њено дрво готово је без вредности, осим за хартију^[1]. У Европи нема примену у пошумљавању јер нема предности над европском смрчом. Са друге стране веома је цењена као украсна врста. Једна је од најдекоративнијих смрча која, иако високопланинска врста, одлично подноси ниске надморске висине и градске услове, па је честа подједнако у јавним зеленим просторима и приватним вртовима и окућницама. Често се употребљава и као новогодишња јелка.

Култивари

Највећи број култивара су селекције са плавом и сребрном бојом четина, а има их и са посебним хабитусом: патуљастих, лоптастих, ускопирамидалних ...).

P. pungens 'Baby Blue Eyes'
P. Pungens 'Bakeri'
P. pungens 'Bar'
P. pungens ’Białobok’

P. pungens 'Blue Diamond'
P. pungens 'Compacta'
P. pungens 'Edith'
P. pungens 'Erich Frahm'

P. pungens 'Fat Albert'
P. pungens 'Glauca'
P. pungens 'Glauca Globosa'
P. pungens 'Glauca Pendula'

P. pungens 'Globosa'
P. pungens 'Hoopsii'
P. pungens ’Iseli Fastigiata’
P. pungens 'Koster'

P. pungens 'Lucky Strike'
P. pungens 'Maigold'
P. pungens 'Moerheimi'
P. pungens ’Montgomery ’

P. pungens 'Oldenburg'
P. pungens 'Thomsen'
P. pungens ’Vuyk’
P. pungens ’Waldbrunn’

Култивар 'Edith' у расаднику Васић.
Култивар 'Fat Albert' у Пионирском парку у Београду.
Култивар 'Glauca Globosa' у расаднику Васић.
Култивар 'Hoopsii' у расаднику Гај.
Култивар 'Iseli Fastigiata' у расаднику Манојловић.
Култивар 'Koster'у расаднику Lappen.
Култивар ’Vuyk’ у парку у Врњачкој бањи.

Референце

^ ^а ^б ^в Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.
^ ^а ^б Дебазац, Е. Ф. (1967): Приручник о четинарима. Савез инжењера и техничара шумарства и индустрије за прераду дрвета СР Србије. Београд.
^ ^а ^б Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
^ ^а ^б ^в Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд
^ Стилиновић, С. (1987): Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и жбуња, Шумарски факултет, Београд.
^ Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. . Београд. ISBN 978-86-7602-009-6.

Спољашње везе

[petrov-1] а ^б ^в Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига CLXXXII. Београд.

[debaz-2] а ^б Дебазац, Е. Ф. (1967): Приручник о четинарима. Савез инжењера и техничара шумарства и индустрије за прераду дрвета СР Србије. Београд.

[bane-3] а ^б Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд

[ema-4] а ^б ^в Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд

[stilee-5] Стилиновић, С. (1987): Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и жбуња, Шумарски факултет, Београд.

[mika-6] Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. . Београд. ISBN 978-86-7602-009-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 {{Taxobox
-| name =Бодљива смрча
+| name = Бодљива смрча
-| image =Colorado spruce in Manasija monostery.jpg
+| image = Colorado spruce in Manasija monostery.jpg
 | image_caption = Бодљива смрча у дворишту манастира [[Манастир Манасија|Манасија]].
 | image_width = 250px
@@ Ред 10: / Ред 10: @@
 | familia = -{[[Pinaceae]]}-
 | genus = ''-{[[Смрча|Picea]]}-''
+| species = '''''-{P. pungens}-'''''
-| subtribus =
 | binomial = ''-{Picea pungens}-''
 | binomial_authority = -{Engelm.}-
@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 [[Датотека:Unwinged seeds of Picea pungens.jpg|мини|лево|250п|<center>Обескриљено семе.]]
-'''Бодљива смрча''' (''Picea pungens'') је четинар из [[Северна Америка|Северне Америке]] која је добила назив бодљива због зашиљених четина. Епитет врсте pungens значи оштро зашиљен, а односи се на четине. Бодљива смрча је дрво државе [[Колорадо]], па се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] назива и плава смрча Колорада, или само плава, или бела смрча. Бодљиву смрчу је открио на Пајкс Пику (Pikes Peak) 1862. године Чарлс Кристофер Пери (Charles Christopher Parry, 1823-1890) британско-амерички [[Ботаника|ботаничар]] и [[планинар]] и дао јој име плава смрча<ref name = petrov>Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига -{CLXXXII.}- Београд. </ref>.
+'''Бодљива смрча''' (''-{Picea pungens}-'') је четинар из [[Северна Америка|Северне Америке]] која је добила назив бодљива због зашиљених четина. Епитет врсте -{pungens}- значи оштро зашиљен, а односи се на четине. Бодљива смрча је дрво државе [[Колорадо]], па се у [[Сједињене Америчке Државе|САД]] назива и плава смрча Колорада, или само плава, или бела смрча. Бодљиву смрчу је открио на Пајкс Пику ({{јез-енг|Pikes Peak}}) 1862. године Чарлс Кристофер Пери ({{јез-енг|Charles Christopher Parry}}, 1823-1890) британско-амерички [[Ботаника|ботаничар]] и [[планинар]] и дао јој име '''плава смрча'''<ref name = petrov>Петровић, Д. (1951): Стране врсте дрвећа (егзоти) у Србији. Српска академија наука, посебна издања књига -{CLXXXII.}- Београд. </ref>.
 == Ареал ==
-Алохтона врста, распрострањена у централним и јужним делови [[Стеновите планине|Стеновитих планина]] у САД. Налази се у појасу 1800-3300 m н.в. [[Ареал]] је простран и дистјунктан.  На већим надморским висинама меша се са ''Picea engelmanii'' и ''Abies lasiocarpa'', а у нижим пределима са ''Pseudotsuga menziesii'', ''Abies concolor'' и ''Pinus ponderosa''<ref name = debaz>Дебазац, Е.Ф. (1967): Приручник о четинарима. Савез инжењера и техничара шумарства и индустрије за прераду дрвета СР Србије. Београд. </ref><ref name = bane>Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд</ref><ref name = ema>Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд</ref>
+Алохтона врста, распрострањена у централним и јужним делови [[Стеновите планине|Стеновитих планина]] у САД. Налази се у појасу 1.800-3.300 m н.в. [[Ареал]] је простран и дистјунктан. На већим надморским висинама меша се са ''Picea engelmanii'' и ''Abies lasiocarpa'', а у нижим пределима са ''Pseudotsuga menziesii'', ''Abies concolor'' и ''Pinus ponderosa''<ref name = debaz>Дебазац, Е. Ф. (1967): Приручник о четинарима. Савез инжењера и техничара шумарства и индустрије за прераду дрвета СР Србије. Београд. </ref><ref name = bane>Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд</ref><ref name = ema>Вукићевић Е. (1996): Декоративна дендрологија, Шумарски факултет Универзитета у Београду, Београд</ref>
 == Опис врсте ==
-[[Једнодоме биљке|Једнодомо дрво]] на природном станишту обично високо до 30 m, ретко 40 m; пречник дебла до 1,5 m. Круна је купаста са пршљенастим и хоризонтално одстојећим мркосивоцрвенкастим голим гранама. Мртва [[кора]] је мркосивкаста љуспаста. [[Пупољак|Пупољци]] су тупи, жутосмеђи, без смоле. Леторасти жутосмеђи.
+[[Једнодоме биљке|Једнодомо дрво]] на природном станишту обично високо до 30 m, ретко 40 m; пречник дебла до 1,5 m. Круна је купаста са пршљенастим и хоризонтално одстојећим мркосивоцрвенкастим голим гранама. Мртва [[Кора (ботаника)|кора]] је мркосивкаста љуспаста. [[Пупољак|Пупољци]] су тупи, жутосмеђи, без смоле. Леторасти жутосмеђи.
-Четине су на израштајима коре, што је карактеристика свих [[смрча]], густо радијално распоређене и на гранчици отклоњене на све стране. Дуге су 2-3 cm, ромбичног пресека и врло оштрог врха, круте, зелене, плавичасте или сребрнасте; врло миришљаве када се згњече<ref name = debaz/>.
+Четине су на израштајима коре - [[стеригма]]ма, што је карактеристика свих [[смрча]], густо радијално распоређене и на гранчици отклоњене на све стране. Дуге су 2-3 cm, ромбичног пресека и врло оштрог врха, круте, зелене, плавичасте или сребрнасте; врло миришљаве када се згњече<ref name = debaz/>.
 Мушке и женске [[Стробила|стробиле]] формирају се у априлу-мају. Женске стробиле јаркцрвене, терминалне, усправне са зрењем се окрећу ка земљи дајући висеће [[Шишарка|шишарке]].
-Шишарке су издужено – цилиндричне, по дозревању се отварају размицањем фертилних љуспи. Дуге су 6-10 cm, 2-3 cm широке када су затворене, издужено ваљкасте, светлосмеђе. Сазревају у септембру-октобру исте године. Фертилне љуспе су издужено ромбичне, танке, савитљиве и уздужно таласасте, а на врху назубљене. [[Семе]] тамнобраон, дуго 3-4 mm са светлосмеђим, прозирним крилом дугим 10—13 mm. [[Апсолутна маса семена]] 3-5,5 g<ref name = bane/><ref name = ema/>.
+Шишарке су издужено – цилиндричне, по дозревању се отварају размицањем фертилних љуспи. Дуге су 6-10 cm, 2-3 cm широке када су затворене, издужено ваљкасте, светлосмеђе. Сазревају у септембру-октобру исте године. Фертилне љуспе су издужено ромбичне, танке, савитљиве и уздужно таласасте, а на врху назубљене. [[Семе]], [[Албуминско семе|албуминско]], тамнобраон, дуго 3-4 mm са светлосмеђим, прозирним крилом дугим 10—13 mm. [[Апсолутна маса семена]] 3-5,5 g<ref name = bane/><ref name = ema/>.
 == Биоеколошке карактеристике ==
@@ Ред 42: / Ред 42: @@
 [[Датотека:Picea pungens Glauca segregation in F1.jpg|мини|лево|250п|<center>Потомство [[култивар]]а 'Glauca' са сегрегацијом плаве боје четина.]]
 [[Датотека:Picea pungens Hoopsii side grafting.jpg|мини|десно|250п|<center>Сигуран начин наслеђивања плаве боје четина је размножавање калемљењем.]]
-На нивоу врсте размножава се семеном, а [[Вегетативно размножавање|вегетативно]], [[калемљење]]м, размножавају се украсне [[Сорта|сорте]]. За [[генеративно размножавање]] семе се пре сетве остави три дана у води да би брже [[Клијање|клијало]]. Клијавост семена у [[Расадник (хортикултурни)|расадник]]у је 50%. Само око 30 % садница култивара 'Glauca' произведених семеном има плаву боју четина, али у различитим нијансама плаве боје<ref name = stilee>Стилиновић, С. (1987): Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и жбуња, Шумарски факултет, Београд.</ref>.
+На нивоу врсте размножава се семеном, а [[Вегетативно размножавање|вегетативно]], [[калемљење]]м, размножавају се украсне [[Сорта|сорте]]. За [[генеративно размножавање]] семе се пре сетве остави три дана у води да би брже [[Клијање|клијало]]. Клијавост семена у [[Расадник (хортикултурни)|расаднику]] је 50%. Само око 30% садница култивара 'Glauca' произведених семеном има плаву боју четина, али у различитим нијансама плаве боје<ref name = stilee>Стилиновић, С. (1987): Производња садног материјала шумског и украсног дрвећа и жбуња, Шумарски факултет, Београд.</ref>.
-Вегетативно се размножава полузрелим [[Резнице|резницама]]. Користе се једногодишњи изданци, који се откидају са петом или одсецају и дотерују ножем. Резнице се узимају само са младих матичних стабала. Много чешћи начин размножавања "плавих" смрча је калемљење [[Бочним спајање|бочним спајањем]] најчешће на генеративне подлоге ''[[Европска смрча|Picea abies]]'' старе три године. Хабитус добијених садница варира у зависности од позиције на стаблу са кога је узета [[племка]]<ref name = mika>Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. Београд ISBN 86-7602-009-4</ref>.
+Вегетативно се размножава полузрелим [[Резнице|резницама]]. Користе се једногодишњи изданци, који се откидају са петом или одсецају и дотерују ножем. Резнице се узимају само са младих матичних стабала. Много чешћи начин размножавања "плавих" смрча је калемљење [[Бочним спајање|бочним спајањем]] најчешће на генеративне подлоге ''[[Европска смрча|Picea abies]]'' старе три године. Хабитус добијених садница варира у зависности од позиције на стаблу са кога је узета [[племка]]<ref name = mika>Грбић, М. (2004): Производња садног материјала - Вегетативно размножавање украсног дрвећа и жбуња. Универзитет у Београду. {{page1|publisher=|location=Београд|year=|isbn=978-86-7602-009-6|pages=}}</ref>.
 == Значај ==
 Због спорог раста бодљива смрча нема већег значаја за [[шумарство]]. У Америци њено дрво готово је без вредности, осим за [[Папир|хартију]]<ref name = petrov/>. У [[Европа|Европи]] нема примену у [[Пошумљавање|пошумљавању]] јер нема предности над европском смрчом. Са друге стране веома је цењена као украсна врста. Једна је од најдекоративнијих смрча која, иако високопланинска врста, одлично подноси ниске [[Надморска висина|надморске висине]] и градске услове, па је честа подједнако у јавним зеленим просторима и приватним [[врт]]овима и [[окућница]]ма. Често се употребљава и као новогодишња јелка.
 == Култивари ==
@@ Ред 71: / Ред 71: @@
 * P. pungens 'Globosa'
 * P. pungens 'Hoopsii'
-* P. pungens ’Iseli Fastigiate’
+* P. pungens ’Iseli Fastigiata’
 * P. pungens 'Koster'
 |
@@ Ред 88: / Ред 88: @@
 <center>
 <gallery>
-Слика:Picea pungens 'Edith' Vasic.jpg|<center>Култивар 'Edith' у расаднику Васић.
+Датотека:Picea pungens 'Edith' Vasic.jpg|<center>Култивар 'Edith' у расаднику Васић.
-Слика:Fat Albert Colorado spruce.jpg|<center>Култивар 'Fat Albert' у [[Пионирски парк|Пионирском парку]] у Београду.
+Датотека:Fat Albert Colorado spruce.jpg|<center>Култивар 'Fat Albert' у [[Пионирски парк|Пионирском парку]] у Београду.
-Слика:Picea pungens Glauca Globosa.jpg|<center>Култивар 'Glauca Globosa' у расаднику Васић.
+Датотека:Picea pungens Glauca Globosa.jpg|<center>Култивар 'Glauca Globosa' у расаднику Васић.
-Слика:Picea pungens Hoopsii.jpg|<center>Култивар 'Hoopsii' у расаднику Гај.
+Датотека:Picea pungens Hoopsii.jpg|<center>Култивар 'Hoopsii' у расаднику Гај.
-Слика:Picea pungens 'Koster' Lappen nursery.jpg|<center>Култивар 'Koster'у расаднику Lappen.
+Датотека:Tosic.jpg|<center>Култивар 'Iseli Fastigiata' у расаднику Манојловић.
-Слика:Picea pungens Vuyk.jpg|<center>Култивар ’Vuyk’ у парку у [[Врњачка бања|Врњачкој бањи]].
+Датотека:Picea pungens 'Koster' Lappen nursery.jpg|<center>Култивар 'Koster'у расаднику Lappen.
+Датотека:Picea pungens Vuyk.jpg|<center>Култивар ’Vuyk’ у парку у [[Врњачка бања|Врњачкој бањи]].
 </gallery>
 </center>
 == Референце ==
-{{reflist}}
+{{reflist|30em}}
+== Спољашње везе ==
 {{Commonscat|Picea pungens}}
-{{DEFAULTSORT:смрча, Бодљива}}
+{{Wikispecies|Picea pungens}}
+{{Taxonbar}}
+{{нормативна контрола}}
+[[Категорија:Смрче]]
 [[Категорија:Дендрологија]]
 [[Категорија:Хортикултура]]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Чешка
Остале	Енциклопедија Британика