Речка — разлика између измена

Речка
Речка;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Општина	Неготин
Становништво
— 2011.	469
Географске карактеристике
Координате	44° 08′ 29″ С; 22° 28′ 17″ И / 44.141333° С; 22.471333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	197 m
	Речка Речка на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака	NG

Интерактиван преглед историје

← Старија измена

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Тренутна верзија на датум 11. јул 2024. у 11:16

Речка је насеље у Србији у општини Неготин у Борском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 223 становника (према попису из 2011. било је 353 становника, према попису из 2002. било је 469 становника а према попису из 1991. било је 649 становника).

Географија

Речка је виноградарско ратарско-сточарско сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 километара југозападно од Неготина. Смештено је на просечно 150 метара надморске висине, на долинским странама Сиколске река, леве притоке Тимока. Северна географска ширина насеља је од 44° 08’ 48” источна географска дужина 22° 28’ 28”, а површина атара 2.664 хектара. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.

Историја

Речка је, по предању, основана почетком 17. или 18. века. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења на Градишту, два Селишта, старо гробље и друго).

Село се први пут помиње на карти „Темишварски Банат“, на којој је Retzka забележена као насељено место, а у близини су забележена Goiana и Cetievo. Године 1736. било је у Речки 5 а „у Гоњану 6“ кућа. Гоњана је данас топографски називе а Cetievo није познато у селу. Село Retsch’ka је забележено 1784. године а 1807. године године помиње се кнез „Стојан речки“ а 1811. године записана је Речка.^[1]

Током своје историје бележи знатне промене у физиономској и демографској величини (1736. је имала 5 кућа, 1846 - 105 кућа, 1866. године 156 кућа, 1924. године 245 кућа.)^[1]

Најјача традиција о насељавању је да су се оснивгачи села доселили са Косова. Међутим, постоји традиција о насељавању из Поморавља, Шумадије и пожаревачког краја, одакле су се досељавали као Власи, па овде посрбљени.^[2]

Данашње насеље обухвата два краја: Доњи и Горњи крај.

У њему су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Рашићи или Гагићи (слава Свети Лука), Ђурђевићи (слава Митровдан), Ћутаци, Сретковићи, Николићи или Савчићи (слава Ђурђевдан), Перуникићи (слава Свети Лука), Веселиновићи (слава Ђурђевдан), Марготићи (слава Свети Јован), Веловићи (слава Ђурђевдан), Радунци, Панићи или Лукићи (слава Свети Јован), Величковићи (слава Свети Јован), Божиловићи (слава Свети Никола), Вучићи (слава Свети Јован), Вељковићи (Свети Никола), Ивановићи (слава Свети Јован), Банковци (слава Митровдан), Босиљкићи (слава Видовдан), Здравковићи (слава Ђурђевдан), Карбуловци (слава Свети Лука), Ђукићи (слава Свети Арханђео), Тошићи или Влашићи (слава Свети Арханђео), Станојевићи (слава Свети Врачи), Бусићи (слава Свети Јован), Џаџићи (слава Ђурђевдан), Јовановићи (слава Света Петка), Пурићи (слава Свети Срђа), Боцићи (слава Свети Јован) и Барбуловићи (слава Света Параскева). Заветина Речке је Петровдан.^[3]

Православни храм посвећен Светом Петру и Павлу (црквена слава Петровдан) је подигнут 1901. године. Становништво Речке је српско староседелачко и досељено. Године 1921. Речка је имала 245 кућа и 1.207 становника, 1948. године 295 кућа и 1.235 становника, а 2002. године 245 кућа и 464 становника. У иностранству из овог насеља 2007. године ради 22 становника (у САД, Аустрији и Немачкој).

Основна школа, која је у насељу почела са радом 1847. године, школске 2006/2007. године је имала 14 ученика. Земљорадничка задруга у Речкој је основана 1920. године (обновљена 1947. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Године 1964. била је припојена ПК „Крајина " у Неготину, а данас ради самостално. Речка је Дом културе добила 1950. године, електрифицирана је 1953. године, а телефонске везе са светом добила је 1981. године.

Демографија

Према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 223 становника што је за 130 мање у односу на 2011. када је на попису било 353 становника. У насељу живи 214 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,04 година (56,41 код мушкараца и 65,63 код жена).^[4]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 111 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,01 а према истом попису у насељу има 286 стамбених јединица од којих је 120 насељених.^[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	1.235
1953.	1.250
1961.	1.194
1971.	1.054
1981.	828
1991.	649	619
2002.	469	520
2011.	353
2022.	223

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	461	98,29%
Бугари	3	0,63%
Румуни	2	0,42%
Словенци	1	0,21%
непознато	2	0,42%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	2	3
80+	11	19
75—79	24	26
70—74	27	45
65—69	23	29
60—64	19	27
55—59	15	7
50—54	18	17
45—49	13	16
40—44	5	7
35—39	9	3
30—34	10	9
25—29	14	7
20—24	5	14
15—19	1	3
10—14	8	4
5—9	3	8
0—4	11	7
Просек :	53,1	56,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	295	300	284	269	236	209	179

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	52	56	29	17	10	8	5	1	1	0	2,62

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	196	22	142	27	5
Женски	232	13	143	69	7
УКУПНО	428	35	285	96	12

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	88	69	0	1	2
Женски	83	81	0	0	1
УКУПНО	171	150	0	1	3
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	5	9	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	5	9	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	0	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Референце

^ ^а ^б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 173.
^ Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 45.
^ Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 174.
^ Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 173.

[2] Група аутора (1968—1969). Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине". Београд: Етнографски музеј. стр. 45.

[3] Јовановић, Коста (1940). Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. Београд: Српска краљевска академија. стр. 174.

[4] Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 464. ISBN 978-86-6161-230-5.

[5] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 122. ISBN 978-86-6161-232-9.

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
-{{ВуД у Србији подржан од Министарства културе|институција=[http://http://www.arhivnegotin.org.rs// Историјском архиву у Неготину]|програм стажирања=[[Википедија:Википедијанац стажиста/Историјски архив Неготин 2019|програма стажирања]]}}
 {{Насељено место у Србији
 |место=Речка
@@ Ред 15: / Ред 13: @@
 |гдуж=22.471333
 }}
-'''Речка''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Неготин|општини Неготин]] у [[Борски управни округ|Борском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 469 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 649 становника).
+'''Речка''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Неготин|општини Неготин]] у [[Борски управни округ|Борском округу]]. Према попису из 2022. у насељу је било 223 становника (према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011]]. било је 353 становника, према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 469 становника а према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 649 становника).
 == Географија ==
-Речка је [[Виноградарство|виноградарско]] [[Ратарство|ратарско]]-[[Сточарство|сточарско]] сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 [[Километар|километара]] [[Југозапад|југозападно]] од [[Неготин|Неготина]]. Смештено је на просечно 150 [[Метар|метара]] [[Надморска висина|надморске висине]], на долинским странама Сиколске река, леве притоке [[Тимок|Тимока]]. [[Север|Северна]] [[географска ширина]] насеља је од 44° 08’ 48” [[Исток|источна]] [[географска дужина]] 22° 28’ 28”, а [[површина]] атара 2.664 [[Хектар|хектара]]. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.
+Речка је [[Виноградарство|виноградарско]] [[Ратарство|ратарско]]-[[Сточарство|сточарско]] сеоско насеље збијеног типа удаљено 13 [[километар]]а [[југозапад]]но од [[Неготин]]а. Смештено је на просечно 150 [[метар]]а [[Надморска висина|надморске висине]], на долинским странама Сиколске река, леве притоке [[Тимок]]а. [[Север]]на [[географска ширина]] насеља је од 44° 08’ 48” [[Исток|источна]] [[географска дужина]] 22° 28’ 28”, а [[површина]] атара 2.664 [[хектар]]а. Од Неготина се до овог насеља може стићи директним асфалтним путем.
 == Историја ==
+[[Датотека:Oglašavanje veridbe u negotinskom kraju 1871.jpg|мини|Писмо Стојана Јовановића, пароха брусничког Илији Велимировићу, пароху речанском да приступи оглашавању испрошених Данила Станојевића и Цвете Радојевић 1871.]]
-Речка је, по предању, основана почетком [[17. век|17.]] или [[18. век|18. века]]. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења на Градишту, два Селишта, старо гробље и друго).
+Речка је, по предању, основана почетком [[17. век|17.]] или [[18. век]]а. Остаци старина у атару насеља упућују на ранију насељеност (зидине старог утврђења на Градишту, два Селишта, старо гробље и друго).
-Село се први пут помиње на карти „Темишварски Банат“, на којој је Retzka забележена као насељено место, а у близини су забележена Goiana и Cetievo. Године [[1736]]. било је у Речки 5 а „у Гоњану 6“ кућа. Гоњана је данас топографски називе а Cetievo није познато у селу. Село Retsch’ka је забележено [[1784.]] године а [[1807.]] године године помиње се кнез „Стојан речки“ а [[1811.]] године записана је Речка. <ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=173.}}</ref>
+Село се први пут помиње на карти „Темишварски Банат“, на којој је Retzka забележена као насељено место, а у близини су забележена Goiana и Cetievo. Године [[1736]]. било је у Речки 5 а „у Гоњану 6“ кућа. Гоњана је данас топографски називе а Cetievo није познато у селу. Село Retsch’ka је забележено [[1784]]. године а [[1807]]. године године помиње се кнез „Стојан речки“ а [[1811]]. године записана је Речка.<ref name="аутоматски генерисано1">{{cite book |last=Јовановић |first=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |year=1940 |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=173.}}</ref>
-Током своје историје бележи знатне промене у физиономској и демографској величини ([[1736.]] је имала 5 кућа, [[1846]] - 105 кућа, [[1866.]] године 156 кућа, [[1924.]] године 245 кућа.)<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=173.}}</ref>
+Током своје историје бележи знатне промене у физиономској и демографској величини ([[1736]]. је имала 5 кућа, [[1846]] - 105 кућа, [[1866]]. године 156 кућа, [[1924]]. године 245 кућа.)<ref name="аутоматски генерисано1" />
-Најјача традиција о насељавању је да су се оснивгачи села доселили са Косова. Међутим, постоји традиција о насељавању из  Поморавља, Шумадије и пожаревачког краја, одакле су се досељавали као Власи, па овде посрбљени.<ref>{{cite book |last1=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" |date=1968-1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=45.}}</ref>
+Најјача традиција о насељавању је да су се оснивгачи села доселили са Косова. Међутим, постоји традиција о насељавању из Поморавља, Шумадије и пожаревачког краја, одакле су се досељавали као Власи, па овде посрбљени.<ref>{{cite book |last=Група аутора |title=Неготинска Крајина - гласник Етнографског музеја; Др Мирослав Драшкић "Порекло становништа и етнички процеси у селима неготинске општине" | year=1968—1969. |publisher=Етнографски музеј |location=Београд |page=45.}}</ref>
 Данашње насеље обухвата два краја: Доњи и Горњи крај.
 У њему су измећу два светска рата живеле следеће фамилије: Рашићи или Гагићи (слава [[Свети Лука]]), Ђурђевићи (слава [[Митровдан]]), Ћутаци, Сретковићи, Николићи или Савчићи (слава [[Ђурђевдан]]), Перуникићи (слава Свети Лука), Веселиновићи (слава Ђурђевдан), Марготићи (слава [[Свети Јован]]), Веловићи (слава Ђурђевдан), Радунци, Панићи или Лукићи (слава Свети Јован), Величковићи (слава Свети Јован), Божиловићи (слава [[Свети Никола]]), Вучићи (слава Свети Јован), Вељковићи (Свети Никола), Ивановићи (слава Свети Јован), Банковци (слава Митровдан), Босиљкићи (слава [[Видовдан]]), Здравковићи (слава Ђурђевдан), Карбуловци (слава Свети Лука), Ђукићи (слава [[Свети Арханђел Михаило|Свети Арханђео]]), Тошићи или Влашићи (слава Свети Арханђео), Станојевићи (слава [[Свети Врачи]]), Бусићи (слава Свети Јован), Џаџићи (слава Ђурђевдан), Јовановићи (слава [[Света Петка]]), Пурићи (слава Свети Срђа), Боцићи (слава Свети Јован) и Барбуловићи (слава Света Параскева).
-Заветина Речке је [[Петровдан]].<ref>{{cite book |last1=Јовановић |first1=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |date=1940. |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=174.}}</ref>
+Заветина Речке је [[Петровдан]].<ref>{{cite book |last=Јовановић |first=Коста |title=Неготинска Крајина и Кључ - Српски етнографски зборник, књига 55. |year=1940 |publisher=Српска краљевска академија |location=Београд |page=174.}}</ref>
-Православни храм посвећен Светом Петру и Павлу (црквена слава [[Петровдан]]) је подигнут [[1901.]] године.
+Православни храм посвећен Светом Петру и Павлу (црквена слава [[Петровдан]]) је подигнут [[1901]]. године.
 Становништво Речке је српско староседелачко и досељено.
-Године [[1921.]] Речка је имала 245 кућа и 1.207 становника, [[1948.]] године 295 кућа и 1.235 становника, а [[2002.]] године 245 кућа и 464 становника. У иностранству из овог насеља [[2007.]] године ради 22 становника (у [[САД]], [[Аустрија|Аустрији]] и [[Немачка|Немачкој]]).
+Године [[1921]]. Речка је имала 245 кућа и 1.207 становника, [[1948]]. године 295 кућа и 1.235 становника, а [[2002]]. године 245 кућа и 464 становника. У иностранству из овог насеља [[2007]]. године ради 22 становника (у [[Сједињене Америчке Државе|САД]], [[Аустрија|Аустрији]] и [[Немачка|Немачкој]]).
-Основна школа, која је у насељу почела са радом [[1847.]] године, школске [[2006]]/2007. године је имала 14 ученика.
+Основна школа, која је у насељу почела са радом [[1847]]. године, школске [[2006]]/2007. године је имала 14 ученика.
-Земљорадничка задруга у Речкој је основана [[1920.]] године (обновљена [[1947.]] године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Године [[1964.]] била је припојена ПК „Крајина " у Неготину, а данас ради самостално. Речка је Дом културе добила [[1950.]] године, електрифицирана је [[1953.]] године, а телефонске везе са светом добила је [[1981.]] године.
+Земљорадничка задруга у Речкој је основана [[1920]]. године (обновљена [[1947]]. године као Земљорадничка набавно-продајна задруга). Године [[1964]]. била је припојена ПК „Крајина " у Неготину, а данас ради самостално. Речка је Дом културе добила [[1950]]. године, електрифицирана је [[1953]]. године, а телефонске везе са светом добила је [[1981]]. године.
 == Демографија ==
-У насељу Речка живи 424 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 54,8 година (53,1 код мушкараца и 56,3 код жена). У насељу има 179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,62.
+Према последњем попису из 2022. године у насељу је живело 223 становника што је за 130 мање у односу на 2011. када је на попису било 353 становника. У насељу живи 214 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,04 година (56,41 код мушкараца и 65,63 код жена).<ref>{{Cite book|title=Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF), Приступљено 27.7.2023.|publisher=Републички завод за статистику|year=2023|isbn=978-86-6161-230-5|location=Београд|pages=464}}</ref>
+Према подацима пописа из 2022. у насељу има 111 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,01 а према истом попису у насељу има 286 стамбених јединица од којих је 120 насељених.<ref>{{Cite book|title=Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, август 2023.|publisher=Републички завод за статистику|year=2023|isbn=978-86-6161-232-9|location=Београд|pages=122}}</ref>
-Ово насеље је великим делом насељено [[Срби|Србима]] (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
+Ово насеље је великим делом насељено [[Срби]]ма (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 {| width="50%" style="background:transparent; "
@@ Ред 104: / Ред 105: @@
 |п2002с=520
 |п2002=469
+|п2011=353
+|п2022=223
 }}
 |}
@@ Ред 161: / Ред 164: @@
 == Спољашње везе ==
-{{портал|Србија}}
 {{Commonscat|Rečka}}
 * [http://www.fallingrain.com/world/RI/00/Recka.html Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-)]
@@ Ред 169: / Ред 172: @@
 {{Општина Неготин}}
+{{Портал бар|Србија}}
+{{нормативна контрола}}
-[[Категорија:Општина Неготин]]
-[[Категорија:Насељена места у Борском управном округу]]
 [[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]]
+[[Категорија:Насељена места у Неготину]]
+[[Категорија:Насељена места у Борском управном округу]]

п р у Општина Неготин
Насељена места општине Неготин	Александровац • Браћевац • Брестовац • Буковче • Вељково • Видровац • Вратна • Дупљане • Душановац • Јабуковац • Јасеница • Карбулово • Кобишница • Ковилово • Мала Каменица • Малајница • Милошево • Михајловац • Мокрање • Неготин • Плавна • Поповица • Прахово • Радујевац • Рајац • Речка • Рогљево • Самариновац • Сиколе • Слатина • Смедовац • Србово • Тамнич • Трњане • Уровица • Црномасница • Чубра • Шаркамен • Штубик
Знаменитости и споменици културе	Водопад на Мокрањској стени Зграда Дома ЈНА Зграда Музеја Крајине Зграда Педагошке академије Кућа Стевана Мокрањца Неготинске пивнице Споменик хајдук Вељку Петровићу Хајдук Вељкова барутана Царска палата Шаркамен
Верски објекти у општини Неготин	Манастир Короглаш Манастир Буково Манастир Вратна Саборна црква Свете Тројице Стара црква Свете Богородице