Пређи на садржај

Брибир (Скрадин) — разлика између измена

Координате: 43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И / 43.92200092641425° С; 15.84376717879032° И / 43.92200092641425; 15.84376717879032
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија измена
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ispravke
м Уклањање шаблона "кратак опис" уз пребацивање на Википодатке
 
(Нису приказане 43 међуизмене 15 корисника)
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење|друга значења| [[Брибир]]}}
{{друго значење|друга значења| [[Брибир]]}}
{{Насељено место у Хрватској
{{Насељено место у Хрватској
|место = Брибир
| место = Брибир
|слика =
| слика = Arheološka zona Bribirska glavica 4.jpg
|опис_слике =
| опис_слике = Археолошки локалитет Брибирска главица
|област = Равни Котари
| област = [[Равни Котари]]
|жупанија = [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнска]]
| жупанија = [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнска]]
|град = Скрадин
| град = [[Скрадин]]
|надм висина = 229
| надм висина = 229
|популација = 105
| популација = 103
| површина =
⚫
|гшир = 43.92200092641425
⚫
| поштански_код = 22223 Брибир
⚫
|гдуж = 15.84376717879032
⚫
| позивни_број = +385 22
⚫
|поштански_код = 22223 Брибир
⚫
| регистарска_ознака = -{ŠI}-
⚫
|позивни_број = +385 22
⚫
| гшир = 43.92200092641425
⚫
|регистарска_ознака = -{ŠI}-
⚫
| гдуж = 15.84376717879032
}}
}}
'''Брибир''' је насељено мјесто у граду [[Скрадин]]у, [[Далмација]], [[Република Хрватска]].
'''Брибир''' је насељено мјесто у [[Далмација|Далмацији]]. Припада граду [[Скрадин]]у, у [[Шибенско-книнска жупанија|Шибенско-книнској жупанији]], [[Хрватска|Република Хрватска]].


== Географија ==
== Географија ==
Брибир је удаљен 12 км сјеверозападно од [[Скрадин]]а. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.
Брибир се налази на самом рубу [[Равни Котари|Равних Котара]], према [[Буковица (област)|Буковици]]. Удаљен је око 13 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.


== Историја ==
== Историја ==
Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба.
Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба.
Плодно поље пружа се на западу до села [[Островица|Островице]].
Плодно поље пружа се на западу до села [[Островица (Лишане Островичке)|Островице]].
На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 метара надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 -{m<sup>2</sup>}-.
На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 m надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 -{m²}-.
Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. [[миленијум]]а пр. н. е.
Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. [[миленијум]]а п. н. е.
До доласка [[Стари Рим|Римљана]] ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се -{Municipium Varvariae}-.
До доласка [[Римљани|Римљана]] ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се -{Municipium Varvariae}-.


Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.
Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.


Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир.
Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир.
Прво сведочанство налазимо код византијског цара - писца из 10. ст. [[Константин Порфирогенит|Константина Порфирогенета]], који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера".
Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенета]], који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“.
Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци [[Шубићи]], посебно у 13. и 14. веку за време бана [[Павле I Шубић|Павла I Шубића]].
Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци [[Шубићи]], посебно у 13. и 14. веку за време бана [[Павле I Шубић|Павла I Шубића]].
Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.
Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.
Ред 40: Ред 41:


== Становништво ==
== Становништво ==
Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.<ref>[http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/Census2001/Popis/H01_01_03/h01_01_03_zup15-3948.html Попис становништва 2001.], Приступљено 21. 4. 2013.</ref> Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup15_3948.html |title=Попис становништва 2011. |author= |authorlink= |others= |year=2011|format= |work= |publisher=Државни завод за статистику РХ |language= |archiveurl= |archivedate=|accessdate=21. 4. 2013.}}</ref>


⚫
{| class="wikitable" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px;"
{{главни чланак|Демографија Шибеника}}

Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.<ref>[http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/Census2001/Popis/H01_01_03/h01_01_03_zup15-3948.html Попис становништва 2001.]</ref> Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих.

⚫
{| border="1" cellpadding="4" cellspacing="0" class="toccolours" style="align:left; margin:0.5em 0 0; border-style:solid; border:1px solid #999; border-right-width:2px; border-bottom-width:2px; border-collapse:collapse; font-size:100%;"
|- style="background:#dfd;"
|- style="background:#dfd;"
|- style="background:#dfd;"
| style="background:#ddffdd;" | '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| '''Националност'''<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ">{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref>
| style="text-align:center;"| 1991.
| style="text-align:center;"| 1991.
| style="text-align:center;"| 1981.
| style="text-align:center;"| 1981.
Ред 56: Ред 53:
| style="background:#f3fff3;" | [[Срби]]
| style="background:#f3fff3;" | [[Срби]]
| style="text-align:right;"| 517
| style="text-align:right;"| 517
| style="text-align:right;"| 454
|454
| style="text-align:right;"| 528
| style="text-align:right;"| 528
| style="text-align:right;"| 665
|665
|-
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]]
| style="background:#f3fff3;" | [[Хрвати]]
| style="text-align:right;"| 21
| style="text-align:right;"| 21
| style="text-align:right;"| 28
|28
| style="text-align:right;"| 18
| style="text-align:right;"| 18
| style="text-align:right;"| 37
|37
|-
|-
| style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]]
| style="background:#f3fff3;" | [[Југословени]]
| style="text-align:right;"| 1
| style="text-align:right;"| 1
| style="text-align:right;"| 78
|78
| style="text-align:right;"| 25
| style="text-align:right;"| 25
|
|
Ред 74: Ред 71:
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато
| style="background:#f3fff3;" | остали и непознато
| style="text-align:right;"| 10
| style="text-align:right;"| 10
| style="text-align:right;"| 8
|8
| style="text-align:right;"| 9
| style="text-align:right;"| 9
| style="text-align:right;"| 4
|4
|-
|-
| style="background:#f3fff3;" | Укупно
| style="background:#f3fff3;" | Укупно
Ред 86: Ред 83:


{{Попис становништва Југославије
{{Попис становништва Југославије
|извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />
| извор=<ref name="Савезни завод за статистику СФРЈ" />
|п1828=
| п1828=
|п1857=
| п1857=
|п1869=
| п1869=
|п1879=
| п1879=
|п1880=
| п1880=
|п1885=
| п1885=
|п1890=
| п1890=
|п1895=
| п1895=
|п1900=
| п1900=
|п1910=
| п1910=
|п1921=
| п1921=
|п1931=
| п1931=
|п1948=
| п1948=
|п1953=
| п1953=
|п1961=706
| п1961=706
|п1971=580
| п1971=580
|п1981=568
| п1981=568
|п1991=549
| п1991=549
|п2001=79
| п2001=79
| п2011хр=103
|п2011=105
}}
}}


=== Презимена ===
== Попис 1991. ==
На попису становништва [[1991]]. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:
⚫
*[[Бијелић]] — Православци

⚫
*[[Гњидић]] — Православци
{{bar box
⚫
*[[Милошевић]] — Православци
|float=center
⚫
*[[Остојић]] — Православци
|title=Попис 1991.
⚫
*[[Павић]] — Православци
|titlebar=#AAF
⚫
*[[Стевелић]] — Православци
|width=300px
⚫
*[[Шарић]] — Православци
|bars=
⚫
*[[Шимпрага]] — Православци
{{bar percent|[[Срби]]|#FF0000|517|94.17}}
⚫
*[[Шуша]] — Православци
{{bar percent|[[Хрвати]]|#4169E1|21|3.82}}
{{bar percent|[[Југословени]]|#C71585|1|0.18}}
{{bar percent|[[Словенци]]|#FF55A3|1|0.18}}
{{bar percent|неопредељени|#C154C1|8|1.45}}
{{bar percent|непознато|#A2A2D0|1|0.18}}
|caption='''укупно''': 549
}}

== Презимена ==
* [[Бијелић]] — Православци, славе Св. Николу<ref>[http://www.benkovac.rs/last_names_intro.php Бенковац: Презимена] {{Wayback|url=http://www.benkovac.rs/last_names_intro.php|date=20190509220050}}, Приступљено 28. 2. 2021.</ref>
* [[Гладовић]] — Православци, славе Ђурђевдан
⚫
* [[Гњидић]] — Православци, славе Св. Николу
* [[Лежаић]] — Православци, славе Св. Стефана
⚫
* [[Милошевић]] — Православци, славе Св. Николу
⚫
* [[Мутић]] — Православци, славе Ђурђевдан
⚫
* [[Остојић]] — Православци, славе Св. Николу
⚫
* [[Павић]] — Православци, славе Св. Николу
* [[Смолић]] — Православци, славе Св. Николу
⚫
* [[Стевелић]] — Православци, славе Св. Николу
⚫
* [[Шарић]] — Православци, славе Св. Николу
⚫
* [[Шимпрага]] — Православци, славе Ђурђевдан
* [[Шубашић]] — Православци, славе Св. Николу
* [[Шуша (презиме)|Шуша]] — Православци, славе Св. Стефана
⚫
* [[Шушић]] — Православци, славе Св. Јована
* [[Ћораш]] — Римокатолици


== Знамените личности ==
== Знамените личности ==
* Жељко Гњидић, крајишки пјевач, бивши члан групе [[Јандрино јато]]
* [[Вук Мандушић]], српски ускочки војвода
* [[Вук Мандушић]], српски ускочки војвода
* [[Борис Милошевић]], хрватски политичар
* Катарина, ћерка [[Јелисавета Немањић|Јелисавете Немањић]]
* Катарина, ћерка [[Јелисавета Немањић|Јелисавете Немањић]]


== Референце ==
== Референце ==
{{извори}}
{{reflist}}


== Извори ==
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Gelo|first=Jakov|title=Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima|year=1998|url=|publisher=Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske|location=Zagreb|isbn=978-953-6667-07-9|pages=}}
⚫
* [http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=409:bribir&catid=27:ravnikotari&Itemid=3 Тромеђа: Брибир] {{ср}}


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bribir, Dalmatia}}
⚫
{{Портал|Хрватска}}


⚫
* [http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=409:bribir&catid=27:ravnikotari&Itemid=3 Тромеђа: Брибир] {{Wayback|url=http://tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=409:bribir&catid=27:ravnikotari&Itemid=3 |date=20150518115027}} {{ср}}


{{Град Скрадин}}
{{Град Скрадин}}

⚫
{{Портал бар|Хрватска}}
{{нормативна контрола}}

[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Хрватској]]


[[Категорија:Скрадин]]
[[Категорија:Скрадин]]
Ред 141: Ред 171:
[[Категорија:Насељена места у Хрватској]]
[[Категорија:Насељена места у Хрватској]]
[[Категорија:Насељена места у Шибенско-книнској жупанији]]
[[Категорија:Насељена места у Шибенско-книнској жупанији]]
[[Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Крајини (1991—1995)]]
[[Категорија:Насеља и општине у Хрватској са српском већином (2011)]]

[[de:Bribir (Skradin)]]
[[en:Bribir, Šibenik-Knin County]]
[[hr:Bribir (Skradin)]]
[[sl:Bribir, Skradin]]

Тренутна верзија на датум 11. јул 2024. у 22:16

Уколико сте тражили друга значења, погледајте чланак Брибир.
Брибир
Археолошки локалитет Брибирска главица
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадСкрадин
ОбластРавни Котари
Становништво
 — 2011.103
Географске карактеристике
Координате43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И / 43.92200092641425° С; 15.84376717879032° И / 43.92200092641425; 15.84376717879032
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 m
Брибир на карти Хрватске
Брибир
Брибир
Брибир на карти Хрватске
Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније
Брибир
Брибир
Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22223 Брибир
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

Брибир је насељено мјесто у Далмацији. Припада граду Скрадину, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Брибир се налази на самом рубу Равних Котара, према Буковици. Удаљен је око 13 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.

Историја

[уреди | уреди извор]

Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 m надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m². Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума п. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae.

Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.

Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир. Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. Константина Порфирогенета, који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“. Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци Шубићи, посебно у 13. и 14. веку за време бана Павла I Шубића. Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.

Брибир се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Шибеник.

Култура

[уреди | уреди извор]

У Брибиру се налази храм Српске православне цркве Св. Јоакима и Ане из 1574. године.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.[1] Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 517 454 528 665
Хрвати 21 28 18 37
Југословени 1 78 25
остали и непознато 10 8 9 4
Укупно 549 568 580 706
Демографија[3]
Година Становника
1961. 706
1971. 580
1981. 568
1991. 549
2001. 79
2011. 103

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
 517 94,17%
Хрвати
  
 21 3,82%
Југословени
  
 1 0,18%
Словенци
  
 1 0,18%
неопредељени
  
 8 1,45%
непознато
  
 1 0,18%
укупно: 549

Презимена

[уреди | уреди извор]
  • Бијелић — Православци, славе Св. Николу[4]
  • Гладовић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Гњидић — Православци, славе Св. Николу
  • Лежаић — Православци, славе Св. Стефана
  • Милошевић — Православци, славе Св. Николу
  • Мутић — Православци, славе Ђурђевдан
  • Остојић — Православци, славе Св. Николу
  • Павић — Православци, славе Св. Николу
  • Смолић — Православци, славе Св. Николу
  • Стевелић — Православци, славе Св. Николу
  • Шарић — Православци, славе Св. Николу
  • Шимпрага — Православци, славе Ђурђевдан
  • Шубашић — Православци, славе Св. Николу
  • Шуша — Православци, славе Св. Стефана
  • Шушић — Православци, славе Св. Јована
  • Ћораш — Римокатолици

Знамените личности

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Бенковац: Презимена Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2019), Приступљено 28. 2. 2021.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Брибир на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брибир_(Скрадин)&oldid=27931360”